Аутор Болен



Не треба бити ни видовит, ни посебно правно поткован, да би се могла претпоставити судбина ове кривичне пријаве.
Емпиријски посматрано, њени законски домети у оваквом, политички протканом и само декларативно независном систему првосуђа су више него скромни, да не кажем безначајни.
Завршиће управо онако како је пре нешто више од годину дана завршила и кривична пријава против тадашње председнце Управног суда, Слађане Бојовић.

Подсећања ради, дана 25.07.2013.године, Прво основно јавно тужилаштво у Београду одлучило је да,“... НЕМА места кривичном гоњењу јер НЕ ПОСТОЈИ основана сумња да је извршено предметно кривично дело ИЛИ БИЛО КОЈЕ ДЕЛО за које се гоњење предузима по службеној дужности.“

Очекивати да председница РФ ПИО Драгана Калиновић, по овој кривичној пријави буде осуђена по члану 359.став 1. Кривичног закона на затвор у трајању од 6 месеци до 5 година, или пак по члану 340.став 1. на затворску казну од 3 месеца до 3 године, је заиста само у домену наивног оптимизма.

Па чему онда кривична пријава?

Tреба, из више разлога.

Ако се опет вратимо на случај бивше председнице Управног суда, која је скоро годину дана замајавала војне пензионере опструишући Одлуку Уставног суда (давањем предмету новог деловодног броја, „инструктивним“ роковима, усаглашавањем судских већа и сл.), и која се почела оглашавати и „вадити“ тек након објављивања кривичне пријаве у медијима све постаје далеко јасније.

Дневни лист „Правда“ је 14.марта 2013.године на свом порталу, први објавио садржај поменуте кривичне пријаве.
Дана 16.марта 2013.године, то чини и дневни лист „Данас“у тексту под насловом: „Војни пензионери против Управног суда у Београду“

Иако су пре тога месецима остајали глуви на наше захтеве, чим су из медија сазнали за постојање и садржај кривичне пријаве, надлежни из Управног суда су се одмах огласили, НЕ ЧЕКАЈУЋИ да пријава уопште стигне у суд што би био уобичајен поступак.
Дакле, реаговали су на новинске чланке, исхитрено па и непрофесионално, брзопотезним издавањем Саопштења на сајту Управног суда, већ 18.марта 2013.године.
Тема постаје интересантна и интригантна, па се већ сутрадан 19.марта 2013.године оглашава и дневни лист „Политика“ истим поводом, доносећи текст под насловом „Судска битка војних пензионера“.
Дана 20.априла 2013.године о поднетој кривичној пријави и проблемима војних пензионера пише и дневни лист „Наше новине“ у тексту „Држава нам отела 120 милиона евра.“

Шта се десило?

Јавна реч и обелодањивање кривичне пријаве учинили су да се прозвани огласе. Провлачење кроз бројне медије нечијег личног имена као и институције на чијем се челу налази, а све у контексту Кривичне пријаве у име 40 хиљада лица, свакако нису пријатне ствари. Када уз то проради и одређена доза пословне, па и личне сујете онда епилог бивају немушта и одбранашка саопштења.
У том светлу и смеру треба посматрати и ову кривичну пријаву против директорке РФ ПИО Драгане Калиновић. Она НЕ СМЕ остати само на релацији УВПС – Јавно тужилаштво – РФ ПИО. Мора се наћи начин да буде медијски испраћена, а то значи обелодањена и обнародована. Мора имати свој ехо као својеврстан глас савести, разума и правде.
И то што пре.
Искрено се надам да су подносиоци кривичне пријаве исту доставили медијима и новинарима који су о овоме писали и да ће она тако угледати светло дана.
Као што рекох на почетку текста, њена правна судбина је запечаћена и пре него што је отворена, и на то се не треба много обазирати.

Случај са Управним судом је и више од добре поуке. Зато сам овим чланком указао на то и направио одређену паралелу. Од тада се у медијима много чешће говори о нашем проблему.
Кривична пријава је одбачена али је коначан Одлука суда ипак у нашу корист.
Директна последица те одлуке је управо ова кривична пријава против директорке РФ ПИО.
Нека и она буде одбачена, али нека и њен епилог буде у нашу корист.

Као што подржавам ову, својевремено сам подржао и подношење Кривичне пријаве против председнице Управног суда.
На сајту УВПС изнео сам тада моје реаговање на горе поменуто Саопштење Управног суда,
Објављујем га у прилогу.







st.vodnik - Komentar


Kolega Bolen,
Super ste napisali ovaj tekst ali na žalost nije za sadašnje vreme. To je tekst za pobudu javnog mnenja, koje je sada svedeno na pojedinačno gunđanje sebi u bradu, galama uz čašicu, čavrljanje na ulici nekoliko neinformisanih likova i ništa više. Ne može se formirati javno mnenje bez slobodnih medija i svih vidova komunikacije. Vidite kolega da postoje čitave službe koje pregledaju sadržaje društvenih mreža, razne sajtove i kao od šale skidaju sadržaje koji šefu ne odgovaraju, ometaju ili obaraju sajtove, isključuju cele severe itd. To običan čovek ništa ne razume nego gleda tv kutije, gledaju velike naslove u "novinama", ljudi reaguju čulima, ne uključuju mozak, empirijski je dokazano da obični ljudi bez analitičkog suda pamte najviše 2 meseca. To vlasodršci znaju, vladaju pauperizovanim narodom, polupismenim, informatički praktično nepismenim na način koji njegovi poklonici najbolje razumeju a to je fingiranje, izvrtanje, zaklinjanje, kvazižrvovanje, spuštanje na nivo obožavalaca, itd.
Zato će ova krivična prijava, posle solidnog čekanja u osnovnom tužilaštvu, ipak identično završiti kao i ona sa Upravnim sudom. Nije cenjeni kolega Upravni sud ništa rešio u našu korist. Isti je samo predmet vratio na prvostepeni postupak bez delotvornih mehanizama da se njegova presuda izvrši. Kao što znaš još niko nije dobio ponovno rešenje, pa onda žalba, pa drugostepeni organ poništi prvostepeno, opet prvostepeno sa novim činjenicama, drugostepeni potvrdi, mi tužimo i opet Upravni sud i tako do beskonačno. Upravni sud igra dve uloge: Sud bez mehanizama za izvršenje sopstvene presude i Organ javne uprave kada umesto presude donosi Rešenja koja se po prirodi stvari ne izvršavaju jer se Rešenja mogu samo tužbom požurivati.To je igranka bez prestanka. Za sve ove procedure treba bar 2 godine.
Sada takođe: Osnovno tužilaštvo će nakon nekoliko urgencija, ako ih uopšte i bude, ako nije sve "utanačeno", doneti rešenje da nema kvalifikovanog krivičnog dela u radu gospođe Kalinović i uputit će podnosioca prijave na pokretanje krivične tužbe kod osnovnog suda. Zašto to rukovodstvo UVPS nije odmah uradilo? To nešto košta, imaju novac za toliko. Tada bi priložili hrpe dokaza i sud bi se morao meritorno izjasniti, obrazložiti, tužbu okrenuti u prijavu, mogučnost žalbe višem sudu itd. U oba slučaja su reagovali krivičnim prijavama i znali su epilog. Više puta sam pisao da nama nisu problem sudovi neko je problem izvršna vlast kao samo jedan stup vlasti u civilnom društvu a ne jedini. Samocenzura je dostigla neslučene razmere kod svih institucija i pojedinaca a sve plašeći se upadanja u opštu bedu a posebno materijalnu. Ne treba ,racionalno posmatrajući, niti očekivati podvige pojedinaca u takvom ambijentu. Zato vlastodršci nemaju razloga koji ih pokreće da se društvo ekonomski razvije jer tada nastupa druga svest kod članova društva. Mi koji smo malo stariji znamo da je genijalni Marks postulirao istinu da svets ljudi ne određuje njihovo društveno biće nego baš obrnuto, društveno biće određuje njihovu svest. Pošto je taj genije razobličio ćudi KAPITALA koje sada svi vidimo na šta su se svele, to se taj filozof nigde ne spominje.
Evropa i uopšte Zapad zasnovan je kao što znamo na ćudi kapitala, berzanskih kockanja koja ustvari pretstavljaju legalnu prevaru i virtuelni kapital. O tome su se oni zabavili, znaju i vide šta se kod nas dešava, da je na delu jedna primitivna diktatura ali oni za naše bogove imaju druge zadatke. Na tim zadacima istrajavaju do najmanjih sitnica. Ako bi ih ostvarili i iscrpeli arsenal zahteva koji je njima interesantan verovatno bi naše bogove pozvali kod sebe. Ovakvom narodu bi bilo ostavljeno da sam izvrši poravnanje što bi završilo u nekontrolisanom haosu. Tada nam ne bi pomogli nikakvi "povoljni zajmovi" nego bi nam trebali avioni bacati pakete GM hrane. Tome slutim a ova fina regulacija društvenih odnosa kao što su prijave, presude, žalbe, vansudska poravnanja, mirovna veća i sl. su instrumenti razvijenog društva u svakom pogledu i nisu primereni našem trenutku koji se može opisati sa dve reći: "primitivna diktatura".


Бранислав - Коментар бр. 1

А можда пријава није ни поднета ?
Данас је свашта могуће.
Вероваћу тек када видим печат суда и број под којим је заведена

Бранислав - Коментар бр. 2

Поздрав,
Проследите ово своје запажање господи из УВПС па нека допуне кривичну пријаву.

Лично сам изразио сумњу да су они кривичну пријаву уопште и поднели.
Али изгледа да су они поступили суптилније. Пружају све основе да се кривична пријава одбаци.
Манипулација војним пензинерима од стране УВПС се дакле наставља

Licno, mislim da je UVPS napravilo gresku u kvalifikaciji krivicnog dela i da je imenovana pocinila KD iz clana 340. KZ, a ne KD iz clana 359. KZ. Za KD iz clana 340. KZ dokaza ima dovoljno - dokaz je sama presuda Upravnog suda koja nije izvrsena. Za KD iz clana 359. KZ tesko da je UVPS dostavilo potrebne dokaze.
Zloupotreba službenog položaja
Član 359
(1) Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Članom 340. Krivičnog zakonika Republike Srbije u Glavi tridesetoj, propisana su krivična dela protiv pravosuđa i posebno krivično delo - neizvršenje sudske odluke, koje glasi:
(1) Službeno ili odgovorno lice koje odbije da izvrši pravosnažnu sudsku odluku ili je ne izvrši u zakonskom ili odlukom utvrđenom roku, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako lice iz stava 1. ovog člana izvrši pravosnažnu sudsku odluku, može se osloboditi kazne."
Ovde je važno navesti da se pod pojmom „pravosnažna sudska odluka„ podrazumeva odluka suda-presuda, koja se više ne može pobijati žalbom.

Razlika je u pojmovima službeno lice i odgovorno lice. (član 112, Krivični zakonik, Sl.glasnik RS, br.85/2005, 88/2005-ispr.,107/2005-ispr., 72/2009,111/2009,121/2012 i 104/2013).
Službenim licem smatra se:
1) lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti;
2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima;
3) javni beležnik, izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;
4) službenim licem smatra se i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova;
5) vojno lice.
Odgovornim licem u pravnom licu smatra se lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova. Odgovornim licem smatra se i službeno lice kad su u pitanju krivična dela kod kojih je kao izvršilac označeno odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu predviđena u glavi o krivičnim delima protiv službene dužnosti, odnosno kao krivična dela službenog lica.

Болен - коментар

После дужег времена упорног ћутања, коначно се и на сајту УВПС појавила информација која заслужује пажњу.
Удружење војних пензионера Србије поднело је Кривичну пријаву против ДРАГАНЕ КАЛИНОВИЋ,директора РФ ПИО.
Верујем да је господину Арсеновићу, као потпредседнику ПУПС-а, ово заиста тешко пало,јер је госпођа Калиновић кадар његове партије, али било је крајње време и за овакав потез.
Све оно што се истински ради у корист војних пензионера треба подржати, ма од кога и ма са које стране долазило.
Зато, поздрављам овај корак УВПС

Следи садржај кривичне пријаве преузет са сајта УВПС

,,На основу чл. 280. и 281. Законика о кривичном поступку, Удружење војних пензионера Србије, Београд ул. Браће Југовића бр. 19, подоси

К р и в и ч н у п р и ј а в у

Против:

ДРАГАНЕ КАЛИНОВИЋ, директора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекција фонда у Београду, Др Александра Костића 9, 11000 Београд
Да је:
Као службено лице – директор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекција фонда у Београду, у периоду од марта 2014. године на овамо, искористила свој службени положај и прекорачила своја службена овлашћења јер није донела нова решења по пресудама Управног суда који је уважио тужбе војних пензионера и поништио решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осидурање – Дирекције фонда у Београду и предмет вратио надлежном органу на поновно одлучивање и тиме спречила да војни пензионери остваре право на ванредно усклађивање – повећање пензија за 11,06% од 01.01.208. године.
Обзиром да је истекао рок од 30 дана од достављања пресуда да тужени донесе нови управни акт – решење прописано чланом 69. ст. 1. и 2. Закона о управном споровима („Службени гласник РС“, бр. 111/2009), а у складу са чланом 71. ст. 1. Закона, ургенције упућене туженом органу и захтевано да тужени одмах, а најкасније у року од седам дана, донесе други управни акт – решење у поступку по жалби, које ће бити засновано на правном схватању Управног суда како је то прописано чланом 70. Закона о управним спосровима.
Како Драгана Калиновић, као директор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекције фонда у Београду, није поступила по пресуди Управног суда, чиме је војним пензионерима нанета и даље се наноси штета у висини разлике између припадајуће пензије и износа који им се исплаћује, а њихова права из пензијског осигурања су теже повређена,
- постоји основна сумња да је тиме учинила кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл. 359. став 1. КЗ.
Образложење
Законом о Војсци Србије (члан 193. став 1.) прописано је да се пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен Законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.
Републички фонд ПИО запослених је дана 25. јануара 2008. године донео Решење 01бр.181-431/08 о ванредном усклађивању – повећању пензија за 11,06% почев од 01. јануара 2008. године („Службени гласник РС“, бр. 20/08).
Сагласно цитираној одредби Закона о Војсци Србије, а на основу наведеног решења Републичког фонда ПИО, Фонд за социјално осигурање војних осигураника је био дужан да по службеној дужности ванредно усклади – повећа пензије војних осигураника за 11,06% од 1. јануара 2008. године, али то није учинио, нити је то учинио Републички фонд ПИО након преузимања пензијског осигурања војних осигураника, па се војним пензионерима од 1. јануара 2008. године исплаћују пензије у износу мањем од припадајућег. Тако оштећених војних пензионера је преко 40.000, а просечан дуг сваком од њих је око 300.000,00 динара.
Пошто им пензије нису ванредно повећане по службеној дужности, оштећени војни пензионери су поднели захтеве да им се то право утврди у управном поступку. Управни органи Фонда СОВО и Републичког фонда ПИО су те захтеве одбили, па су оштећени против тих одлука покренули управне спорове пред Управним судом у Београду.
Управни суд је одлучивао по тим тужбама, тако што је све тужбе одбијао из формалних разлога, који нису на закону фундирани. Против тих пресуда Управног суда оштећени војни пензионери су поднели уставне жалбе Уставном суду Србије.
Уставни суд Србије у свим до сада решеним предметима је уважио уставне жалбе и наложио Управном суду да понови поступак по тужби и донесе нову пресуду. Из образложења одлука Уставног суда јасно произилази да Уставни суд сматра да војним пензионерима припада право на предметно ванредно повећање пензија.
Управни суд у Београду је поступио по одлукама Уставног суда уважио тужбе, поништио решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекције фонда у Београду, и предмет вратио надлежном органу на поновно одлучивање. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекција фонда у Београду, до сада није поступила ни по једној пресуди Управног суда. Ово Удружење је у више наврата ургирало да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекција фонда у Београду, поступи по пресудама Управног суда, али без успеха. Као доказ прилажемо фотокопије ургенција.
Основно претпостављамо да је за опструирање пресуда Управног суда одговорна пријављена.
Таквим поступањем пријављене, оштећени војни пензионери су се нашли у зачараном кругу судске опструкције својих на Уставу и закону заснованих права.
Са напред изнетих разлога, сматрамо да постоји основана сумња да је пријављена учинила кривично дело које јој се ставља на терет”.
Уз кривичну пријаву приложени су и докази у виду одлука Уставног суда и пресуда Управног суда и Касационог суда, као и аката УВПС упућених Републичком фонду ПИО