Pravo na suđenje u razumnom roku, kao deo šireg ljudskog prava - prava na pravično suđenje, garantovano je Ustavom Srbije, kao i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Naš Ustav definiše pravo na pravično suđenje kao "pravo da nezavisan,nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i optužbama protiv njega". Kada je reč o samom pravu na suđenje u razumnom roku, to je pravo koje štiti stranku u postupku od nepotrebnog odugovlačenja postupka.
Ukoliko je stranci u toku nekog postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku,ona, prema važećim propisima, ima pravo da podnese zahtev za zaštitu ovog prava neposredno višem sudu, što predstavlja novinu, unetu kako bi se rasteretio Ustavni sud. Prilikom odlučivanja o tome da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ne postoji fiksno određen pojam razumnog roka, već se postojanje povrede ovog prava procenjuje u svakom konkretnom slučaju. U svakom pojedinačnom slučaju procenjuje se da li je sud mogao da spreči odugovlačenje postupka - da li su zakazivani pretresi, odnosno ročišta, da li je bilo odlaganja i da li su ta odlaganja bila opravdana, doprinos same stranke oduglovlačenju postupka, kao i drugi kriterijumi.
Trenutno je u toku javna rasprava o predlogu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji bi trebalo detaljnije da uredi ovu materiju i koju će pružiti konkretna sredstva kojima bi se ovo pravo efikasno zaštitilo. Postupci koje vodimo, kao i dolazeci zakon idu ka zadovoljavanju prava građana da se u krivičnom ili parničnom postupku odlučuje brzo i bez odlaganja.

КРИТЕРИЈУМИ за оцену повреде права на суђење у разумнoм року Европског суда за људска права према извештају СЕРЕЈ-а - са сајта ВКС (припремљено у ВКС за састанак са судовима републичког ранга, апелацијама и вишим судовима 24.4.2014. године).
Оцењујући ''разумност'' дужине трајања поступка Суд даје свеукупну оцену околности случаја и поштује опште и посебне критеријуме установљене праксом Суда, а општа запажања указују да се:
- у нормалним (једноставним) предметима разумним роком сматра трајање поступка до две године
- у приоритетним предметима разумним роком сматра краћи рок трајања поступка (и испод две године)
- у сложенијим предметима разумни рок може бити и дужи од две године (на пример 36 месеци за сложеније кривичне предмете)
- рокови су дужи ако је поступало више инстанци, али се вишеструко враћање и вишеструко укидање одлука сматра кршењем овог права
- посебно се цене периоди неактивности органа власти (судова и других државних органа)
- кршења права на суђење у разумном року нема ако је сам подносилац допринео дужем трајању поступка.

Za kraj jos i ovo: Evropska komisija ZA EFIKASNOST PRAVOSUĐA (CEPEJ) -
Analiza sudskih rokova u državama članicama Saveta Evrope na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava.