Aktuelan je Niš. Ali, ništa manje nije aktuelno predstojeće donošenje Odluke Vlade da se smanje penzije. Dosta toga je rečeno od strane, kako je voleo da kaže gospodin Vučurević '' pametne srpske glave '', ali koristim ovaj mali segment da pridodam celokupnoj priči.

БЕОГРАД, 31. АВГУСТ 2014
ГЛАС ОСИГУРАНИКА

ПОРТУГАЛИЈА: Неуставно опорезивање

Намера владе у Лисабону да опорезује пензије више од 1.000 евра по стопи од два до 3,5 одсто неће бити реализована, јер је уставни суд земље то прогласио
неуставним, са образложењем да би се тиме „прекршило стечено право пензионера”.
Опорезивање високих пензија требало је да буде једна од мера фискалне консолидаци је у Португалији која би државној каси донела уштеду од 370 милиона евра.
Пошто то сада неможе да буде остварено, влади остаје да реализује другу меру која уставно није спорна: смањивање плата у јавном сектору које су више од 1.500 евра.
Та мера ће, међутим, важити само од септембра до краја 2015.

Ovo je svima dostupno, ali zebnju da će nam penzije umanjiti trebamo da zamenimo borbom legitimnim sredstvima da sprečimo Vladu u tom naumu. Ovaj slučaj potvrđuje svima poznatu tezu ( naravno i Vladi ) da su penzije stečeno pravo i da je sreće da se Vlada u nihovu isplatu ne meša. Sada se meša i smatra svoje legitimno pravo, jer je penzioni fond opljačkan, baš od strane Vlade, ne ove već prethodnih, i sada Vlada taj nedostajući iznos nadoknađuje iz budžeta. Ustvari, kada bi sada Vlada uplatila trenutni dug Fondu, isti bi bio nezavisan od nje.

Zašto ovo pišem?

Ako Vlada posegne da nas pljačka, ne trebamo plakati, već kao i u Portugaliji podneti Zahtev Ustavnom sudu za preispitivanje ustavnosti takve Odluke. Ako najmanje hiljadu bivših vojnih penzionera podnese zahtev Ustavni sud,on će biti primoran da po hitnom postupku razmotri to pitanje i naravno donese Odluku. Siguran sam, da će Odluka Ustavnog suda biti doneta kao i u Portugaliji. Ako mi spavamao, naravno, bi će mo opljačkani.

Gospođa Anica priča naučenu lekciju. Uopšte nije tačno da je opravdano povečanje penzija od 10% dovelo javne finansije u krizu. Opravdano povečanje je bilo za to što je prosečna penzija u tom momentu bila ispod 40% prosečne zarade.uzgred da se kaže da tada vojne penzije nisu povečane.
Želi se sve svaliti na jadne penzionere, oni mnogo troše, luksuziraju, rasipaju, deru državu.
Javne finansije su došle u kolaps zbog partijskog zapošljavanja-bolje reči stavljanja na spisak nekoliko stotina hiljada duša bez ikakve potrebe. Doneli su zakon da se ti "službenici" praktično više ne mogu otpustiti. Sledeća garnitura koja je zajašila na vlast je zapošljavala svoje, a i danas se to čini mada imaju tobožre zakon da to ne smiju raditi, tako da praktično i ne znaju koji je broj tih "zaposleni" Licitira se do 800000 a možda ima i ravan milion. Pogledajte samo po opštinama gde neke devojke sede iza automata koji izdaje brojeve, postoji u smeni 6 portira, po spratovima ljudi kao od brda odvaljeni sede za nekakvim komjuterčićima, kao obezbeđenje, ispred šaltera banke šetaju neki likovi koji građane stavljaju u neke redove, pokazuju šaltere ka da se radi o debilima, kancelacije su pune da se bukvalno vrata ne mogu otvoriti itd. Broj Agencija se takođe precizno ne zna, broj direkcija, uprava, fondacija, organizacija civilnog društva. Kladim se da niti jedan ministar ne zna koliko ima zaposlenih u ministarstvu, da li se uopšte dolazi na posao. Ti ljudi su samo formalno na poslu ili nisu čak ni prisutni, nisu kompetentni ništa da urade, što bi se reklo na apanaži su. Ako nešto treba da se uradi onda se angažuju lica po Ugovoru o delu. Neka se zaviri u budžet pa da se vidi koliko je novca potrošeno po Ugovorima o delu i sve će vam biti jasno. Zakonom su određene plate ovih neradnika i zna se da su skoro duplo veće nego plate u privredi. Plate u Agencijama su bezobrazno visoke kao i u NBS. Kada bi se sa platnih spiskoca skinulo 200000 a sigurno ih ima celih 300000 ovako nameštenih sa bruto platom od 80000 ušteda bi bila oko 140000000 eura. Držano je oko 200 dobrih preduzeća da se nađe mušterija za kupnju ili dokapitalizaciju sa oko 100000 radnika, primali su platu a nisu radili recimo 10 godina. Ovako je stucano oko 4,5 milijardi eura. Niti jedno preduzeće nije restruktuirano, sva su organizaciono, tehnološki, proizvodno i kadrovski propala tako da će sva biti likvidirana preko stečaja. Ovo je rađeno iz čiste zlonamere: svesti im vrednost na što nižu pa da se kupe za bud zašto samo radi lokacije i starog gvožđa koje će pojesti železara Smederevo koja je pored ostalog radi toga i pokrenuta, Ova preduzeće po blagoslovu svih vlada do sada pa i ove aktuelne nisu plačala poreze i doprinose tako da je dug samo prema fondu PIO trenutno oko 3 milijarde eura a prema Fondu zdravstvenog osiguranja sigurno i veći. Problem javnih preduzeća, gde su sva do jednog primala obilato partijske kadrove, je što sva posluju sa gubitkom. Ništa nije sem NIS-a privatizovano i služila su i služe kao blagajna partija. Ovde se radi takođe o sumi od nekoliko milijardi eura. Smešno je kada se vlada pojavi kao dobrotvor koji otpisuje dugove. Elementarno znanje iz ekonomije je da se dug može nekome oprostiti ali ga neko mora platiti. NE MOŽE U EKONOMIJI BITI NIŠTA BESPLATNO. To je slično zakonima fizike. Materija ne može nestati, samo se može transformisati. Problem je u tome što su vlade nekompetentne, nedobronamerne, rade za svoje partije i normalno da je čabar blizu.
Da sumiramo: nikakvo povećanje penzija od desetak procenata pre 7 godina nije razlog za sadašnje stanje finansija. Razloge sam naveo a ima ih još kao što su davanje nenormalnih subvencija "stranim investitorima" kao npr. FIAT, JURA, BENETON, GORENJE i dr. Ove firme su praktično dobile sve da bi zaposlili par stotina radnika sa platom od 15 do 20 hiljada dinara, država im plaća poreze i doprinose. Ove firme knjigovodstveno iskazuju gubitke ili su oko nule, nema dobiti, ako je i ima nisu obavezni da je reinvestiraju. Dalje, strane banke, sve rade sa buđetom, neke prevshodno, drže depozite budžeta uz minimalne kamate, kupuju jeftino državne vrednosne papire, daju kredite državi uz najveće kamate u Evropi. Svu dobit plasiraju na svoje centrale u inostranstvu. Dozvoljeno je da se pojavi na desetine trgovačkih lanaca gde Srbi troše svoje penzice i platice. Ovi lanci robu dobavljačima ne plačaju mesevima a neki uopšte. Pogledajte gde je bio "Zmaj" sada su trgovački lanci, tuga da te uhvati.Ovi trgovački lanci takođe manipulišu sa knjigovodstvenim podacima, a dobit konvertuju u namerno niskom kursu Eura i iznose iz Srbije.
Mogao bih se kladiti kada bi penzije bile potpuno skinute sa budžeta, što znači smanjenje od 45%, neće pomoći u koliko se ne reše pitanja koja sam pokrenuo i još sijaset drugih problema kao što je unutrašnji dug između privrednih subjekata, bankovnih kredita, duga države prema stanovništvu, duga stanovništva prema javnim preduzećima, rasipanje novca poreskih obveznika na lagodne živote političara, njihovih porodica i prijatelja te lopovluka ali ne onog sitnog nego velikog državnog. U roku od od 1,5 godina Srbija mora proglasiti da ne može da plaća zajmove i unutrašnje obaveze odnosno da je u finansijskom kolapsu.

Како се приближава дуго најављивани и већ два пута одлаган ребаланс буџета,све смо ближи крају лицитирања и свакодневног припремања оних на које се смањење плата и пензија односи, да то што "лакше и безболније" прихвате.
После разних економиста,професора, привредника, фискалног савета,лицитирање се полако преноси на виши ниво, Министарство финансија и Владу.
Све ће то потрајати још врло кратко, до доласка "експедиције" ММФ-а,која ће "размотрити" приспеле понуде и предлоге, а потом отворити своју коверту и ставити тачку на читаву причу.
Данас лицитира министар финансија, а ту је и подсећање на спорно повећање пензија из 2008.године,због којег је, наводно, држави "запретио" банкрот па зато сада морамо сносити последице.
Светску економску кризу и то колико су пензије биле замрзнуте због исте више нико не помиње.

Болен



Ministar finansija: Tri predloga za smanjenje plata i penzija

U narednim nedeljama intenzivno ćemo pripremati sve mere koje bi nas dovele do održivog deficita i duga, kaže za “Blic” ministar finansija.
- Ne odustajemo od četiri stuba reformi javnih finansija čiji će efekti biti vidljivi tokom naredne godine: kontrola budžetskih rashoda, borba sa sivom ekonomijom, bolja naplata poreza i ozbiljnije uštede u javnim preduzećima. Krećemo sa rezanjem troškova, a paralelno pripremamo mere za povećanje prihoda. Cilj je da napravimo precizan plan koji ćemo ostvarivati u naredne tri godine. Do tada bismo deficit smanjili na dva do 2,3 odsto domaćeg proizvoda - objašnjava ministar Vujović.
Ne želi da komentariše različite ideje koje se odnose na način na koji će se smanjivati rashodi budžeta.
- Uzećemo u obzir sve predloge - rekao je Vujović.
Kako se saznaje, u samoj Vladi pojavilo se više ideja na koji način je moguće smanjivati troškove. Kada je u pitanju ono što zanima preko dva miliona zaposlenih u javnom sektoru i penzionera - kada će i za koliko biti umanjena njihova primanja, u opciji su različiti modeli. Od onog da se plate i penzije smanjuju za deset odsto iznad neoporezivog dela zarada preko onoga da se smanjenje uvede za plate i penzije preko aktuelnog minimalca do toga da se penzije manje od prosečnih uopšte i ne umanjuju.
Ekonomisti kažu da bi deficit bio manji samo ako se smanjenje plata i penzija odnosi na sve u optimalnom iznosu od 10 do 15 odsto, dok se iz Vlade može čuti da procenat umanjenja ne mora da bude isti za sve.
Juče je, kako se saznaje, održan i prvi koordinacioni sastanak o tome kod premijera Vučića. Rebalans i prateće izmene zakona Vlada će uraditi do sredine septembra. Pre njihovog donošenja o svim predlozima biće razgovarano i sa predstavnicima MMF, čija se misija očekuje u septembru.

Moguće uštede na godišnjem nivou
500 miliona evra - smanjenje rashoda po osnovu smanjenja plata i penzija
100 miliona evra - povećanje prihoda od poreza i akciza
300 miliona evra - prihod države posle sređivanja stanja u javnim preduzećima
600 miliona evra - smanjenje troškova nakon regulisanja statusa firmi u restrukturiranju

Četiri stuba reformi javnih finansija

Smanjenje rashoda budžeta
Povećanje prihoda od poreza i akciza
Borba protiv sive ekonomije
Uštede u javnim preduzećima

Tri predloga za smanjenje plata i penzija:

Bez smanjenja zarada koje su na nivou minimalca (20.000 dinara), kao i penzija u tom iznosu
Smanjenje svih plata u javnom sektoru uz smanjenje penzija samo iznad prosečnih, odnosno 25.000 dinara
Smanjenje plata i penzija, ali samo iznad današnjeg neoporezivog iznosa zarade (oko 11.000 dinara)

Izvor: Blic , 22.08.2014.године



Ко је пожар у кући гасио бензином?

Ако је повећање пензија 2008. било најнеодговорнији економски потез државе, покојни Јован Кркобабића, тадашњи лидер Партије уједињених пензионера, није то могао сам да „прогура”
Нема економисте у Србији који неће рећи да је ванредно повећање пензија 2008. године било најнеодговорнији потез тадашње економске политике и да нам због тога прети банкрот. Питање је, међутим, ко је тада стајао иза предлога Јована Кркобабића, тадашњег лидера Партије уједињених пензионера. Није то било тако давно да се не бисмо сетили како тај партијски лидер ипак није био тако моћан да сам донесе такву одлуку. Ко му је то омогућио и да ли је још тада било упозорења да кућу којој прети пожар не треба поливати бензином?
Иако је и сам Борис Тадић пре неколико месеци признао да је та одлука била његова грешка, из политичког угла гледано, она је тада била разумљива. Од испуњења Кркобабићевог обећања зависио је опстанак коалиционе владе након избора 2008. Међутим, да ли је тада било оних који су упозоравали да опстанак владе једног дана у питање може да доведе опстанак државе и јавних финансија.
Тадашња министарка финансија Диана Драгутиновић била је против те одлуке, али, како је и сама истицала, није имала политичку снагу да то и оствари. Упозоравала је да се на тај начин смањују издаци за капиталне инвестиције и да Србија тако бира између Коридора 10 и повећања пензија. Ипак, на крају је и сама предложила ребаланс буџета који је предвиђао ванредно повећање пензија од 10 одсто. И премијер Мирко Цветковић на седницама владе је био против повећања пензија. И сам је затим, зарад опстанка владе, попустио и истакао како ће предизборно обећање бити остварено. Иако се земља највише задужила у време док је Цветковић био премијер, а државни дуг је за време његовог мандата „ушао у црвено”, врло често се заборавља да је крајем 2008. године он највише утицао да новоформирана коалиција прекрши једно друго предизборно обећање и тиме спасао земљу финансијског слома.
Да ће нам се повећање пензија обити о главу упозоравао је и тадашњи гувернер Радован Јелашић, који је током свог мандата небројано пута поновио економску мантру да Србија троши незарађено. Тим поводом је говорио да је свима лепо када се више троши, али питање је докле ће то моћи тако. „Дакле пре или после треба да се спустимо на земљу и да се суочимо са реалношћу”, говорио је тада Јелашић.
Иначе и ММФ, с којим Србија тада није имала аранжман (склопила га је почетком 2009. године) био је против повећања пензија. Међутим, њихова упозорења више су се односила на мањак новца за капиталне инвестиције, односно да земља тако жртвује развој. Алармантних најава банкрота није било, што иначе и није пракса ове међународне финансијске институције.
И стручна јавност тада је била прилично уједињена. Два водећа билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) и Квартални монитор упозоравали су да је таква одлука финансијски неодржива.
Повећање пензија критиковала је и Даница Поповић, професорка економског факултета. „То што ће ово скромно повећање неминовно извршити снажан инфлаторни притисак, и што ће га сигурно врло брзо појести инфлација, кога је брига”, рекла је она тада. Практично није било економисте који тада ту одлуку није критиковао, али су се упозорења највише односила на могући раст инфлације.
Звучи занимљиво да су посланици Демократске странке Србије у парламенту оштро критиковали повећање пензија. Ненад Поповић, тадашњи шеф економског тима те партије, такву одлуку назвао је „сулудом”.
Најалармантнија упозорења тада су стизала од Млађана Динкића, тадашњег министра привреде. „Било би то економско самоубиство”, рекао је тада Динкић.
„Ово је далеко дубља економска криза од оне из 1929. године. Ако се разумете у економију знаћете да се у оваквим условима не сме мењати пензиони закон”, упозорио је тада он. На питање новинара да ли такви његови ставови могу да угрозе опстанак владе одговорио је да „не верује”, јер би у супротном била угрожена не влада, него држава”. То би било исто као да кућу којој прети пожар полијете бензином.
То, међутим, не значи, да Динкић касније, није доливао уље на ватру. Први је, након што су плате и пензије током кризе биле замрзнуте, затражио њихово одмрзавање 2010. године, а 2011. године играјући на карту опстанка Тадићеве владе у парламенту прогурао Закон о финансирању локалних самоуправа, које Фискални савет, после повећања пензија 2008. године, оцењује као други најнеодговорнији потез у вођењу фискалне политике. Такође, био је један од најоштријих противника тадашње министарке финансија Диане Драгутиновић, када је 2010. године предлагала да се повећа оптерећење потрошње, односно ПДВ, како би се растеретио рад и капитал, односно смањио порез на зараде. Као министар финансија у влади Ивице Дачића, дакле у коалицији са Српском напредном странком, Динкић је повећао ПДВ са 18 на 20 одсто.

---

Зашто пензионери плаћају цех

Колико год да су пензије мале, а стандард најстаријих грађана Србије низак – не постоји рачуница која земљу може да спасе банкрота и да се избегне смањење пензија. Уштеде на ситним ставкама више не дају никакве ефекте. Само захватање на највећим издацима може да нас спасе дужничке кризе. Пензије, са платама запослених у јавном сектору, чине највећи појединачни издатак у буџету. Чак 14 одсто бруто домаћег производа, односно свега што привреда створи за годину дана, одлази на пензије. Од 800 милиона евра, колико је Фискални савет израчунао да се мора уштедети, чак две трећине од те суме може се једино намаћи смањивањем пензија.

Аница Телесковић
објављено: 22.08.2014. Политика

Иако "...о овоме више нећемо до октобра..."лицитирање и даље траје.
На делу је очито "крчкање" пензионера на тихој ватри и постепена припрема за "убацивање" у неки од лонаца са врућом, врелом или кипућом водом.
А до тог коначног "шурења"остаје нам само да пратимо све чешће лицитације и нагађамо у ком од ова три лонца би могле завршити наше пензије.
Све то уз напомену да је онаj лонац у коме су СТЕЧЕНА ПРАВА-разбијен.

Болен



Penzije iznad 30.000 niže za minimum 10 odsto
Biznis 07:02, 19.08.2014.

BEOGRAD - Ako milion penzionera bude bilo pošteđeno mera štednje s obzirom na to da ih toliko prima manje od 25.000 dinara, penzije preostalih 700.000 penzionih osiguranika moraće da budu smanjene minimum 10 do 30 odsto.

To pokazuje računica Kurira posle najnovijeg predloga Vlade Srbije da se penzije ipak linearno ne smanjuju svima. Međutim, verovatno i ovakav model smanjenja neće biti dovoljan da se popuni rupa u budžetu, pa će plate u javnom sektoru morati da se okrnje za više od 15 odsto, kao i da se poveća PDV.

Podsetimo, prema najnovijem modelu o kojem se prethodnih dana pregovara u Nemanjinoj 11, Vlada planira da ne snižava penzije do 25.000 dinara, dok bi umanjenje penzija u rasponu od 25.000 do 35.000 dinara bilo minimalno, a sve preko tih iznosa bilo bi podložno rigoroznim merama uštede.

Ko popunjava rupu

Fiskalni savet predložio je smanjenje plata i penzija za 15 odsto. U njihovom modelu samo se penzije manje od 13.500 dinara ne smanjuju, što je oko 250.000 isplata, pa je procenjena ušteda na penzijama oko 550 miliona evra. Najnoviji Vladin model podrazumeva poštedu više od milion penzionih isplata, što znači da je ušteda manja od 200 miliona evra.

- To što ne budu uzeli od penzionera koji primaju do 25.000 dinara moraće da uzmu od drugih, nema sumnje - jasan je ekonomista Mahmud Bušatlija, koji dodaje da će Vlada morati onda drugim penzionerima da smanji više ili će se ići na jače smanjivanje plata.
- U svakom slučaju tu rupu u budžetu moraju da popune nekako, a popuniće je građani, na ovaj ili onaj način. Ne znam kakvu računicu imaju, znam da su Svetska banka i MMF upozorili da ne bi trebalo da prosečne penzije padnu ispod 50 odsto prosečne plate, a već sad smo na ivici jer je to socijalno neodrživo, ti ljudi neće moći da prežive. Takođe, smanjenjem penzija ljudi će manje trošitii, pa će se manje puniti budžet, imaćete više sive zone... To znači da smanjenje penzija neće imati efekat, smanjićete rashode, ali će se smanjiti i prihodi - kaže on.

Gde je granica

Momo Čolaković, poslanik i član Partije ujedinjenih penzionera Srbije, smatra da je teško odrediti granicu za smanjenje penzija, ali kaže da je činjenica da su oni sa penzijama manjim od 25.000 najugroženiji.
- Shvatio sam da Vlada namerava da preduzme sve mere pre smanjenja penzija. Ako te mere budu nedovoljne, onda prilikom snižavanja penzija i plata moramo zaštititi najsiromašnije. To je, koliko znam, i namera premijera i ministra finansija - navodi Čolaković.
Činjenice
PREDLOZI FISKALNOG SAVETA

I model
- smanjenje plata (u javnom sektoru) 15 odsto, ušteda 250 miliona evra
- smanjenje penzija 15 odsto, ušteda 550 miliona evra

II model
- smanjenje plata i penzija 12 odsto
- povećanje PDV 1 odsto

III model
- smanjenje plata i penzija 10 odsto, ušteda 470 miliona evra
- povećanje PDV 2 odsto ušteda 400 miliona evra
Milojko Arsić
PROBNI BALON

Najnoviji predlog Vlade Srbije oštro je komentarisao ekonomista Milojko Arsić. On ističe da je ovo probni balon i da Vlada pokušava da uvuče analitičare i javnost da rade njen posao.
- Neka konačno izađu sa zvaničnim predlogom. Postoje precizni podaci koliko će se uštedeti sa 10, a koliko sa 15 odsto smanjenja, sve je poznato. Vlada je zadužena za donosi odluke, neka kaže šta mora da se radi - izričit je Arsić.



Пензионери последња буџетска одбрана
А. Телесковић
објављено: 19.08.2014. Политика

Готово да нема рачунице по којој држава може да уштедети две милијарде евра, а да се не дирну примања најстаријих

Колико год то неправедно звучало, највећи појединачни допринос у спасавању земље од банкрота даће пензионери. Душан Вујовић, министар финансија, у рачуници која ће до краја 2017. године морати да му обезбеди скоро две милијарде евра уштеда најстарије грађане Србије никако неће моћи да заобиђе. Ако не ове године, пензије ће морати да буду смањене догодине, јер годишњи издаци за ту намену прелазе 500 милијарди динара. То је чак 14 одсто свега што привреда створи за годину дана, а рачунице показују да наша економија не може да поднесе толики издатак. Бар не више од десетине годишњег националног колача.
И даље је, међутим, непознато колико ће то смањење износити. Док је бивши министар Лазар Крстић предлагао да примања најстаријих грађана буду мања за 20 одсто, Фискални савет је сматрао да је 15 процената умањења, уз остале мере уравнотежења буџета, довољно. Нови министар финансија Душан Вујовић претходно је изашао са предлогом да пензије буду мање за десетину, што је стручна јавност оценила као недовољно за стабилизацију државне касе. Недоумица је да ли ће и они са најнижим пензијама (13.228 динара) морати да изврну плитке џепове како би земљу спасли банкрота.
Поједини медији блиски властима објављују да најниже пензије неће бити обухваћене уштедама. Под ударом државе наћи ће се само чекови већи од 25.714 динара, а „качиће” их прогресивна стопа од 10 до 20 одсто. Прво питање које се поставља је да ли је то довољно, јер рачунице Фискалног савета показују да је, уз остале мере, на платама и пензијама потребно смањење од 800 милиона евра. Уз то, две трећине те суме требало би да се обезбеди смањењем пензија.
Стручни саговорници „Политике”, који су желели да остану анонимни, сагласни су да то неће бити довољно да се земља спаси од дужничке кризе. Све и да се на пензије веће од 45.000 динара примени смањење од 20 одсто, што значи да би месечна примања била мања за чак девет хиљада динара, укупно може да се уштеди максимално 350 милиона евра. При том је то у пракси немогуће спровести из више разлога. Примера ради, ако је то граница, неко ко месечно добија 40.000 динара после смањења од 10 одсто примаће пензију од 36.000 динара, док ће исто толики износ добијати и пензионери који сада примају 45.000 динара после смањења од 20 одсто.
Овај пример никако не значи да ће 45.000 динара бити граница после које ће се пензије смањивати по већој стопи, већ само говори у прилог томе како прогресивно смањење носи са собом ризик неправедности. Јер, како објашњавају стручњаци, не би смело да се догоди да они који сада имају веће пензије после смањења добију мање пара од оних који сада добијају мање месечне пензионе чекове. Проблем је, међутим, што нико од експерата јуче није желео јавно да говори о томе.
– Нисмо ми експозитура ММФ-а па да износимо став како то није довољно и да се на нас сваљује гнев пензионера, а власт да се изношењем оваквих незваничних предлога представља као њихов заштитник. Нека креатори фискалне политике јавно изађу са предлогом мера, па да можемо да коментаришемо. Ово схватамо као пробни балон који за циљ има да тестира јавност до које границе може да се иде – објашњава један од наших саговорника.
Они сматрају да би свако смањење плата и пензија без решавања проблема јавних предузећа било бесмислено, јер би се уштеђена средства одлила на неуспешно пословање државних фирми. У блиској економској историји то се већ догодило. О томе говори податак да је на име солидарног пореза уштеђено 100 милиона евра. Међутим, цео терет који су поднели грађани није био довољан да подмири нерационално пословање „Србијагаса”, јер је на име одржавања текуће ликвидности држава овом предузећу одобрила гаранцију за кредит у износу од 150 милиона динара.

Autor Bolen


Ovako je premijer u vezi penzija govorio u svom ekspozeu, u Skupštini Srbije, 27.aprila ove godine:

“Svi ekonomski eksperti i kompletna stručna javnost posebno insistira na smanjenju penzija, jer to bi bio najbolji način za smanjenje našeg fiskalnog deficita. Ali, u teškim razgovorima sa MMF, sa Lazarom Krstićem i sa Kori Udovički, a svi su oni bili za smanjenje penzija odmah, jasno sam rekao da nećemo smanjivati penzije sve dok ne uradimo sve i ne pokušamo sve da deficit smanjimo drugim sredstvima i metodama.
Pri tome, hoću da znate da su Lazar Krstić i Kori Udovički i MMF, što se brojeva tiče, u pravu, a ja verujem u naš veliki rad i u našu veliku snagu da to preokrenemo u narednom periodu. Kada bismo to danas uradili, penzije bismo morali da smanjimo za 25 do 30%, koliko su ekonomski neosnovano povećane od 2007. do 2009. godine. O ovom pitanju i o ovome nećemo više ni razgovarati, niti ga razmatrati do oktobra meseca, jer ćemo svi silama i snagama pokušati da ostvarimo takav napredak koji bi nam garantovao nepromenjivost penzija.
Još jedna stvar oko penzionera. Zašto sam toliko na tome insistirao i sukobljavao se sa svojim kolegama koji su u toj oblasti svakako stručniji od mene? I oni znaju, a i mi znamo da su penzioneri najredovnije platiše kod komunalnih usluga i da penzioneri, za razliku od radnika u javnom sektoru koji potroše 70% svojih plata na uvozne proizvode, potroše 70% svojih penzija na domaće proizvode i time nam vraćaju novac direktno u našu ekonomiju.
S druge strane, imali smo i tu, iako je to u ovakvim brojevima vrlo teško govoriti i pomalo je demagoški, socijalnu komponentu u glavi, jer ti penzioneri neretko izdržavaju i svoju decu i svoje unuke. Zato smo ovakvu
odluku doneli, da bismo pokušali svim ostalim merama da taj nedostatak nadoknadimo.”

Dakle, posle 100 dana jasno je:

-Deficit nije smanjen “drugim sredstvima i metodama” - REŠENJE JE SMANJITI PLATE I PENZIJE

-Tajkunima nije oduzeta nelegalno stečena imovina – REŠENJE JE SMANJITI PLATE I PENZIJE

-Niko od 160 000 viška zaposlenih u javnom sektoru(uglavnom po partijskoj liniji) nije otpušten – REŠENJE JE SMANJITI PLATE I PENZIJE

-Nijedna od 131 državne agencije(među njima i agencija za pomorsku plovidbu) nije ukinuta iako godišnje koštaju državu više od 820 miliona evra - REŠENJE JE SMANJITI PLATE I PENZIJE

-Iako premijer reče “…o ovome nećemo više do oktobra…” već sutradan se počelo sa licitiranjem procenata smanjenja plata i penzija, i svakim danom se sve više zahuktava.

Smanjenjem prosečne penzije koja danas iznosi 24.315,00 dinara za 20 odsto ona će iznositi 19.452,00dinara ili po srednjem kursu NBS na današnji dan "fantastičnih" 165,80 evra.

Evo današnje “licitacije” u prilogu: