У прилогу је дат ток судског поступка и то на целих 11 страна текста.
Надам се ће, након детаљне анализе, помоћи свакоме у напорима које улажемо у остваривању наших права.
Прилог је писан веома разумљиво, али због мноштва података потребно је вишеструко читање како би се све разумело и повезало у једну јединствену целину.

Овде дајем само прве 3 стране.


ТОК ЈЕДНОГ ПРЕДМЕТА У УПРАВНОМ СПОРУ КОЈИ ЈЕ ВОДИО ТУЖИЛАЦ

Тужилац је успео у управном спору у правној ствари ванредног усклађивања војних пензија за 11,06% почев од 01.01.2008.године, пресудом У 16588/13 од 10.04.2014.gодине, коју је донео Управни суд на основу општеобавезујућег правног схватања Уставног суда израженог у Уставним одлукама УЖ-2666/11 и 8405/13........

Општеобавезујуће правно схватање Одлука Уставног суда израженог у Уставним
одлукама УЖ-2666/11 и УЖ-8405/13
Уставни суд је Уставном одлуком УЖ-2666/11 од 23.05.2012. и УЖ-8405/13 од 11.12.2013.године, утврдио да је пресудом Управног суда, подносиоцу Уставне жалбе повређено право на правично суђење у разумном року, зајемчено чланом 32.став 1. Устава Републике Србије.
Право суђења у разумном року члан 6. Став 1. Европске Комвенције о заштити људских права и слобода, сваком је гарантовано право на правично суђење, које подразумева и право суђења у разумном року, током одлучивања о правима и слободама, право на приступ суду, право на правну помоћ, право на образложену судску одлуку и право на правну сигурност.
Oве одлуке Уставног суда, односе се на све војне пензионере, члан 87. Закона о уставном суду, гласи:
Ако је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставом зајемчено право и слобода више лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда односи се и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији.
Уставни суд у одлуци УЖ-8405/13 налази да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензије није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остварене до 01.01.2008. године, као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на ИСТИ НАЧИН , под ИСТИМ УСЛОВИМА и у ИСТОЈ ВИСИНИ као и пензије корисника у осигурању запослених, за 11,06% почев од 01.01.2008.године.

Уставни суд је одлучио да су и војне пензије, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених, за 11,06% почев од 01.01.2008. године, по решењу 01 број 181-431/08 од 25.01.2008. године.

Уставни суд у Уставној одлуци УЖ-2666/11 од 23.05.2012.године, је оценио да акт о усклађивању пензије који доноси (донео) надлежни орган организације (РФ ПИО-тужени орган) у којој се остварују права из пензијског осигурања по својој природи није општи акт, већ акт техничко-спроведбеног карактера донет у поступку извршавања законом утврђених обавеза фонда. Њиме се не уређују права и обавезе осигураника, већ и сагласно начину и методу утврђеним законом одређују конкретни проценти усклађивања пензија на основу званичних статистичких податак.

-2-
Решење о ванредном усклађивању пензија 01 број 181-431/08 од 25.01.2008. године, донео је надлежни орган РФ ПИО (ТУЖЕНИ ОРГАН), којим су сви пензионери сем војних пензионера остварили и наплатили износ ванредног усклађеног дела пензије у висини 11,06% почев од 01.01.2008. године.
После донесене Уставне одлуке УЖ-8405/13 било је касно постављати питање накнаде материјалне штете настале неусклађивањем војних пензија, решавањем по посебној ревизији.
Уставни суд није се бавио питањем материјалних ефеката које ће странке остварити на терет Фонда ПИО.
Имало је потребе да се у некој ранијој фази одлучивања постави аутентично тумачење наведеног законског прописа од његових доносилаца.
Полазећи од обавезности пресуда Управног суда према цитираном пропису таква потреба је престала.
Није се могао прихватити закључак ниже разредних судова да ли су испуњени услови за ванредно усклађивање војних пензија за 11,06/% почев од 01.01.2008 .године, имајући да у одлукама нема разлога у томе од каквог значаја се вредности бода са 9,02 на 9,40 динара, односно увећање за 4,21% војних пензија за 2007.год.
Уставни суд у Уставној одлуци УЖ-2666/11 је утврдио да је Управни суд у оспореној пресуди оценио да су неприхватљиви разлози који се наводе у решењима управних органа (туженог органа) према којим нема правног основа за ванредно усклађивање пензија подносиоцима уставне жалбе, из чега следи да у предметном управном поступку материјално право није правилно примењено.
Уставни суд указује да је у таквој ситуацији Управни суд у управном спору овлашћен да уклони из правног поретка акт којим је о захтеву странке коначно одлучено или да одлучи у спору пуне јурисдикције, при чему у оба случаја доноси пресуда којом се тужба уважава.
Поступак Управног суда у овој правној ситуацији регулисан је одредбом члана 70. Став 1-4. Закона о управним споровима, када су настале правне последице активног непоступања по пресуди. Примену одредбе члана 70. ЗУС-а, Управни суд упорно избегава. Поступањем Управног суда по овом члану завршава се управни спор. (пресуда по члану 70.став 1.ЗУС-а).
У Одлуци УЖ-8405/13, Уставни суд констатује да се судска зашита војних пензионера може остварити било у парничном поступку пред судовима опште надлежности по тужбеним захтевима за накнаду материјалне штете због мање исплаћених месечних износа пензија у проценту од 11,06% почев од 01.01.2008.године, или као у конкретном случају, у управном спору по тужби против коначног решења надлежног органа у којим се остварују права из пензијског и инвалидког осигурња којим је одбијен захтев за усклађивање пензије од 11,06% почев од 01.01.2008.године.
Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће, Члан 7. Закона о уставном суду.
Правно схватање Уставног суда има обавезу за све органе, институције, правосуђе па и за Уставни суд који мора да се стара о обавези и извршењу одллука које је сам донео.

-3-
Одлука Уставног суда којом се уважава Уставна жалба има правно дејство од дана достављања, члан 89. Став 4. Закона о уставном суду.
Правно схватање Уставног суда је обавезујуће и онда када је супротно правном схватању Врховног касационог суда, а небитно је што је тај став исказан у образложењу његових одлука.
Врховни Касациони суд нема неограничену слободу јер је примарно изложен притиску одговарајућих норми Устава, закона и потврђених међународних конвенција.
Његово деловање на тему уједначене судске праксе ограничено је и обавезујућим ставовима из одлука Европског суда за људска права и Уставног суда.

Дужност поштовања дејства одлука Уставног суда са становишта ставoвa исказаних у њиховом садржају у спровођењу отуђења судске власти када се о његовим одлукама остварује повреда људских и мањинских права.
Врховни Касациони суд обавезују ставови изражени у одлуци Уставног суда у односу на исте ситуације, на то подсећа надлежност Уставног суда прописана одредбом члана 89. Став 2. Закона о Уставном суду, гласи:
Када Уставни суд утврди да се оспореним појединачним актом или радњом повређено или ускраћено право и слобода зајемчена Уставом, може поништити појединачни акт, забранити даље вршење радње или одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањају штетне последице утврђене потребе или ускраћивања зајемчених права и слобода и одредити начин правичног задовољења подносиоца.
Одредба става 2. Члана 89. Закона о Уставном суду када користи појам поништиће акт, не прави разлику када се ради о појединачном правном акту зависно од врсте суда који је његов аутор.

То значи да то може бити одлука Врховног касационог суда (ревизија може бити поништена). Ова одлука Уставног суда је тип интерпретативних (тумачење, објашњење) одлука, јер не само што поништава судску одлуку, већ у образложењу даје право значење опште правне норме, са циљем да оно буде прихваћено убудуће као опште обавезујуће.

У образложењу Управног суда у правоснажној управној пресуди Управног суда У 16588/13 од 10.04.2014. године, стоји:
Управни суд у Београду је из општеобавезујућег правног схватања Уставног суда израженог у одлукама Уставног суда УЖ- 2666/11 од 23.5.2012. године и УЖ- 8405/13 од 4.12.2013. године, одредби члана 261. Закона о Војсци Југославије, члана 193. Став 1. Закона о Војсци Србије, одредби члана 21. Став 1, члана 73. и 75. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању налази да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензије није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остварене до 01.01.2008. године, као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин , под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених.

Цео текст читајте у приложеном фајлу.