SVE ŠTO TREBA DA ZNATE
ZANIMLJIVOSTIObjavio: kurir-info.rs 11.05.2014 | 15:04 Smedia preuzela: 11.05.2014 | 15:14
Šta je gore za mozak - šećer ili kokain?

12% 0 18311 Sta-je-gore-za-mozak-secer-ili-kokainDa li ste znali?FOTO: Crnogorski predstavnik na Eurosongu 2015.Hju Džekmenu se vratio rak kože!
Svi znamo da je kokain štetan po mozak, ali možda će vas iznenaditi podatak da je i preteran unos šećera poguban za ovaj organ.

Unošenje velike količine šećera pali naš mozak na magnetnoj rezonanci kao "božićna jelka", kaže doktor Mark Hajman.

Deo mozga koji se pali na rezonanci je isti deo koji pali kada je osoba na kokainu, navodi se u istraživanju doktora Dejvida Ludviga.

U dokumentarcu "Fed Up" govori se o pogubnim posledicama šećera na organizam, kao i o nezdravim navikama zbog kojih svake godine brojni Amerikanci imaju zdravstvenih problema.

(24sata.rs)

ZDRAVLJEObjavio: b92.net 11.05.2014 | 08:47 Smedia preuzela: 11.05.2014 | 09:16
Paradajz poboljšava plodnost muškarca

10% 0 72 Paradajz-poboljsava-plodnost-muskarcaDa li ste znali?Šargarepa pegla boreHajde da se valjamo u senu


Likopen iz paradajza može poboljšati šanse muškarca za očinstvo, jer ubrzava "plivanje" spermatozoida, a može povećati njihov broj i do 70 odsto, otkriva nova studija.

Ključni sastojak koji paradajzu daje crvenu boju ujedno bi mogao biti i ključ muške plodnosti, tvrde naučnici iz američkog Centra za reproduktivnu medicinu u Klivlendu. Oni su analizirali 12 ranije sprovedenih studija za neplodnost i uticaj likopena na kvalitet sperme.
Redovno konzumiranje paradajza, kao i uzimanje suplemenata likopena, poboljšava kvalitet sperme i ubrzava kretanje spermatozoida. U nekim slučajevima može povećati njihov broj i do 70 odsto, ističu naučnici.
- Uticaj likopena na mušku plodnost je neverovatan, ali potrebna je još veća studija kako bi se otkrilo da li se njime mogu unaprediti postojeći tretmani za neplodnost - rekao je vođa studije,...

Pročitajte ceo članak na b92.net
Sve o čemu se priča sa b92.netKoja je vaša omiljena hrana iz detinjstva?Danas slavimo Dan majkiZimonjić i Nestor razbili Brajane!

Zdravlje: Preventivno uzimanje aspirina nije za svakoga

Aspirin ne bi trebalo uzimati kao prevenciju za bolesti srca, jer može prouzrokovati krvarenje u želucu i na mozgu.

aspirin foto Guliver Getty Thinkstock 300x168 Zdravlje: Preventivno uzimanje aspirina nije za svakoga
Foto: Guliver/Getty /Thinkstock

Jedan aspirin dnevno može spriječiti srčani udar i šlog, ali samo kod ljudi koji su već imali takve zdravstvene problem u prošlosti, dok kod osoba koje nemaju takvu medicinsku istoriju, uzimanje aspirina može biti štetno, upozorila je Američka agencija za hranu i ljekove.

– Od 1990. medicinski podaci su pokazali da kod ljudi koji su imali iskustva sa infarktom i šlogom povremeno uzimanje aspirina zaista može spriječiti da se takav problem ponovi– izjavio je doktor Robert Templ, direktor za kliničku nauku pri Agenciji.

Međutim, kod ljudi koji nisu imali šlog, ni bolesti srca, aspirin nema preventivni efekat, a čak može izazvati opasno krvarenje na mozgu ili u stomaku.

Takođe, nema dokaza da aspirin pomaže kod ljudi koji nisu imali infarkt ili šlog, ali u porodičnoj istoriji imaju takve slučajeve.

Priredio: N.Š.

Čuvajte se krpelja!
Utorak 06. Maj 2014 14:52
Bakterija Spiroheta izaziva ozbiljne posledice ukoliko se blagovremeno ne leči. Infekcija može da dovede do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, ali i da zahvati srce, strukture oka, zglobove, tetive.

Ljubiteljima prirode, koji bi da uživaju u šumi i na travi, strah od zaraženih krpelja ne dozvoljava da se u potpunosti opuste. Bojazan je opravdana, jer ove krvopije prenose veoma opasnu lajmsku bolest. S druge strane, veliki broj ljudi nije upućena u to kako se ova bolest leči i šta treba preduzeti ukoliko dođe do ujeda.

- U Evropi se za lajmsku bolest znalo još pre sto godina, ali su na nju ozbiljnije počeli da obraćaju pažnju tek od 1974. godine. Tada je u oblasti Lajm američke države Konektikat, opisana epidemija artritisa kod mališana za koji se prvobitno mislilo da je juvenilni, karakterističan za dečiji uzrast. Kasnije je dokazano da se radi o infektivnom artritisu čiji je uzročnik spiroheta borelija burgdorferi iz krpelja. Zbog mesta gde je bolest dokazana dobila je naziv lajmska, iako bi trebalo da se zove evropska. Jer, još pre jednog veka u Evropi se znalo da se bolest manifestuje na centralnom i perifernom sistemu, koži i drugim organima - objašnjava dr Ivanko Bojić, član Internacionalne asocijacije za lajmsku bolest (ILADS) i profesor specijalista za infektivne bolesti.

Kako nastaje lajmska bolest?

- Najčešće ubodom krpelja, a može i u kontaktu sa sadržajem koji krpelj izlučuje, ukoliko je koža i sluzokoža povređena. Spiroheta je i na ovaj način u stanju da kroz kožu uđe u organizam i izazove infekciju. Problem je što se ubod krpelja najčešće ne primeti. Mesto uboda ne boli i ne svrbi, a ne oseća se ni njegovo kretanje po koži. Pri nastanku infekcije reakcija organizma na unetu spirohetu je vrlo slaba. Naime, spiroheta sa svojim proteinima i još nekim faktorima, uspeva da napravi vrlo dobru mimikriju, tako da je imuni odgovor organizma prilično slab. Kada organizam shvati da se nešto dešava počinje da reaguje, ali je tada u pitanju prilično zakasnela reakcija. Za to vreme spiroheta se nesmetano rasejava sa mesta infekcije limfnim putem ili krvlju po organizmu.

Šta se dešava na primarnom mestu infekcije?

- U oko 50 odsto slučajeva javlja se crvenilo poznato kao eritem. S vremenom eritem se širi, pri čemu može da ima svoje tipične i atipične oblike. Crvenilo ne boli i ne svrbi, a često se i ne primeti njegovo postojanje. Međutim, crvenilo je važan znak da je na tom mestu boravio krpelj i napravio ubod. Postoje i situacije kada do uboda dođe, ali se crvenilo ne javlja. Znači, infekcija je nastala, iako karakterističan znak izostaje. U takvim okolnostima veoma je važno da lekar insistira na iznošenju subjektivnih tegoba koje pacijent oseća, bez obzira na to da li su one blage.

Na koje simptome potencijalno zaražena osoba treba da obrati pažnju?

- Na blago povišenu temperaturu. Diskretni bolovi u mišićima još jedan su simptom koji može da signalizira na infekciju, ukoliko je određena osoba došla u dodir sa zaraženim krpeljom. Ovo se posebno odnosi na ljude koji žive u regijama endemski poznatim po lajmskoj bolesti. U suprotnom, ukoliko se ne reaguje u ranoj fazi bolesti, tokom narednih nedelja i meseci, zbog rasejavanja po organizmu mogu da se jave i drugi simptomi, zavisno od toga u koje delove tela je infekcija dospela. Infekcija može da izazove zapaljenje mozga i moždanih ovojnica, da zahvati nerve na bazi lobanje, kao i periferne nerve, srce, strukture oka, zglobove, tetive, mišiće vezivnog tkiva, a nekada i kosti.

Može li oboleli blagovremeno da primeti komplikacije?

- Simptomi i znaci na zahvaćenim organima se nekada ispoljavaju u različitim vremenskim periodima. U svakom slučaju, na lajmsku bolest treba posumnjati kada je zahvaćeno više organa - nervni sistem i zglobovi, zglobovi i strukture oka ili nervni sistem,

zglobovi i koža. Lajmsku bolest zapravo izaziva fascinantna bakterija spiroheta, koja se snalazi i preživljava u svim uslovima. Zato rana dijagnoza i lečenje imaju primarni značaj. Ukoliko se ne leči na vreme doćiće do hronične forme lajmske bolesti. S obzirom na to da je lajmska bolest poznata i kao veliki imitator, ona u hroničnoj formi može da podseća i na multiplu sklerozu, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, ishemijske oblike infarkta mozga. Sve ovo je posledica zapaljenske reakcije niskog stepena prema uzročniku u organizmu, a koja se najčešće manifestuje zapaljenjem krvnih sudova, kao i drugih zahvaćenih organa i sistema u organizmu.

Kako se uspostavlja dijagnoza?

- Dijagnoza se bazira na kliničkom određivanju antitela u krvi prema delovima uzročnika. Međutim, određivanje antitela je samo podrška dijagnozi, a nikako ključni element, jer su serološke reakcije prema ovom uzročniku nepouzdane i retko standardizovane. Zato je detaljni klinički pregled i anamneza od ključnog značaja za dijagnozu, posebno kada je reč o hroničnim formama bolesti.

Lečenje

S obzirom na to da je uzročnik ove bolesti bakterija, logično bi bilo da se uspešno leči antibioticima. Međutim, bakterija ima osobinu da menja svoje oblike u okrugla tela u takozvane oblike bezćelijskog zida, na koje antibiotici ne mogu da deluju. Osim toga, uzročnik se u organizmu skriva na određenim mestima u organima i mišićima gde je zaštićen od delovanja antibiotika i imunog sistema. Na taj način on preživljava i nakon izvesnog vremena ponovo se reaktivira, ispoljavajući simptome i znake bolesti tamo gde se sakrio.

Zato se za lajmsku bolest nikako ne može reći da je blago i bezazleno obolenje. Koliko je lajmska bolest ozbiljna najbolje pokazuje podatak, da se u Srbiji svake godine otkrije oko hiljadu novozaraženih osoba.

Da bi se postiglo uspešno lečenje, antibiotici treba da se daju neposredno posle uboda krpelja, a koliko dugo, proceniće lekar. Doktor bi trebalo da zna i kakve su karakteristike bakterije u ranoj, ali i u fazi rasejavanja. Takoše, neophodno je u fazi infekcije ili ispoljenih simptoma uvesti lečenje što ranije, koje bi trebalo da traje što duže.

Pravila ponašanja
U preventivnom smislu neophodno je, pre svega, da odgovarajuće službe obrađuju travnate i druge terene i utvrđuju prisustvo krpelja i njihovu zaraženost. Na osnovu dobijenih rezultata treba da istaknu tablu na kojoj će stajati upozorenje na opasnost u konkretnoj regiji. Istovremeno, neophodno je da se smanji populacija krpelja i glodara u prirodi, koji su rezervoar uzročnika.

I stanovništvo bi trebalo da se edukuje pre odlaska u prirodu. To znači da je tokom boravka u zelenilu poželjno nositi kape, košulje dugih rukava, duge pantalone u čarapama i sredstva koja odbijaju krpelje, a koja se nanose na odeću i kožu. S druge strane, opasno je primenjivati sredstva koja ubijaju krpelje, posebno kod dece, jer mogu doći u kontakt sa izlučevinama. Antibiotike ne treba koristiti pre odlaska u prirodu niti ih samoinicijativno uzimati posle uboda krpelja. Ako se krpelj nađe u koži posle povratka iz prirode, obratiti se stručnoj osobi da bi se pravilno odstranio. Istovremeno, krpelj će biti pregledan na eventualnu zaraženost spirohetom.

Odstranjivanje

Stručnjaci savetuju da se odstranjivanje obavlja pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto uboda valja dezinfikovati. Odstranjivanje krpelja može se obaviti u svakoj zdravstvenoj ustanovi - ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti...

Zablude

Kako je bolest opisana kada je prvi put otkrivena?

- U prvim stručnim i naučnim objašnjenjima govorilo se da je bolest blaga, gotovo spontano izlečiva. Neki stručnjaci su čak tvrdili da terapija nije ni potrebna. Međutim, vremenom su klinička iskustva pokazala da je lajmska bolest veoma ozbiljna i da ostavlja posledice, ukoliko se na pravi način ne leči. Uzročnik je vrlo kompleksan, a razvoj bolesti veoma složen - naglašava Ivanko Bojić.

Preporučite vijest prijateljima:

Ovih pet namirnica možete da jedete u neograničenim količinama, a da se pritom ne ugojite

Iako je veličina porcije važna za održavanje telesne težine, postoje namirnice koje možete da jedete u neograničenim količinama. Ne, nije reč o zelenoj salati, već o ukusnoj hrani koju možete da jedete do mile volje.
Kokice
Verovali ili ne, kokice su jedna od najzdravijih i najmanje kaloričnih grickalica koje postoje. Ne govorimo o kokicama sa ukusom maslaca ili sira, već o klasičnom kukuruzu koji možete da iskokate u šerpi uz par kapi ulja i malo soli. Kokice imaju malo kalorija i sadrže vlakna koja su dobra za probavu. Za one koji vole začinjenu hranu - dodajte malo paprike u prahu, čilija ili bibera.

Kiseli krastavci
Šoljica krastavaca ima samo 16 kalorija. Zato su oni idealni u bilo kojoj dijeti i uz bilo koji obrok tokom dana.

Karpaćo od tikvica
Tikvice narežite na tanke kolutove, potopite ih u sok od limuna i ostavite da tako odstoje neko vreme. Potom dodajte malo maslinovog ulja, soli i bibera. Tajna se krije u limunovom soku koji topi masnoće, a sam obrok ima vrlo malo kalorija.

Čips od kelja
Ovo je najzdravija i najfinija zamena za masan i kaloričan čips od krompira. Reč je o niskokaloričnoj grickalici koja će vas zasititi i u kojoj možete da uživate do mile volje.

Očistite lišće kelja od debelih stabljika i iskidajte ga na manje komadiće. Posolite ih, premažite sa malo maslinovog ulja i poređajte po tepsiji, pa ih pecite u rerni desetak minuta, dok krajevi listova ne požute i ne postanu suvi. Ovaj zdravi čips je vrlo ukusan i možete da ga jedete u bilo koje doba dana.

Bademi, orasi i lešnici
Šaka ove zdrave poslastice trenutno će vas zasititi, a u kombinaciji sa suvim grožđem, smokvom ili šljivama obuzdaće vam apetit. Orašaste plodove možete da jedete između obroka.

Evo zašto mnogi antibiotici više ne deluju! Da bi se smanjila otpornost bakterija važno je antibiotike ne uzimati olako, nego samo onda kad je nužno. A kad se antibiotici uzimaju, određeni tretman ne bi nikad smeo da se prerano prekida

Verovatno ste jednom, ako ne i više puta u životu imali prilike da se na svojoj koži uverite da antibiotici vremenom prestaju da deluju i da bakterije veoma brzo razvijaju odbrambene mehanizme, tačnije postaju rezistentne.

Istina je da su mnogi lekovi zapravo supstance koje već postoje u prirodi – na primer penicilin. Njega stvaraju neke plesni kako bi se zaštitile od bakterija. Drugi antibiotici su stvoreni u laboratoriji ili su hemijski izmenjeni kako bi im poboljšalo delovanje, piše Dojče vele.

Poznato je da penicilini napadaju ćelijsku opnu bakterija, ometaju njenu sintezu. S oštećenom opnom bakterije ne mogu preživeti i bukvalno se raspuknu.

Nažalost, bakterije se vrlo brzo razmnožavaju i zato se mogu brzo prilagoditi novim uslovima i novim opasnostima. Takva opasnost su za njih antibiotici. Bakterije čine sve što je moguće kako bi razvile odbrambene mehanizme protiv materija koje su za njih štetne.

Na primer, promene genetskih osobina im mogu omogućiti stvaranje novih, za njih korisnih belančevina. A one razbiju molekul antibiotika i učine ga bezopasnom. Ili bakterije promene svoju ćelijsku opnu tako da antibiotik više ne može da prodre u unutrašnjost ćelije.

Bakterije često menjaju i strukturu mesta za koje se antibiotik “zakači” – stvaraju novu belančevinu koja ima istu funkciju u ćeliji, ali je neosetljiva na delovanje antibiotika.

Ako je bakterija pronašla način da se odupre antibiotiku, ona tu osobinu genetski prenosi na sve svoje potomke. A bakterije mogu genetske osobine razmenjivati i najobičnijim međusobnim dodirom. Tako se otpornost na neku supstancu vrlo brzo širi. Često su bakterije istovremeno otporne na više vrsta antibiotika.

Problematična je na primer bakterija staphylococcus aureus, otporna na meticilin (MRSA). Ona je otporna na veoma mnogo raspoloživih antibiotika. Nemačko društvo za higijenu u bolnicama procenjuje da svake godine u Nemačkoj od posledica zaraze MRSA-bakterijom umire više od 5.000 ljudi.

Da bi se smanjila otpornost bakterija važno je antibiotike ne uzimati olako, nego samo onda kad je nužno. A kad se antibiotici uzimaju, određeni tretman ne bi nikad smeo da se prerano prekida.

Lekari imaju rezervne antibiotike koje upotrebljavaju samo u kritičnim slučajevima.

Razvijanje stalno novih lekova, koje bakterije još ne poznaju, jedina je mogućnost da se dugoročno deluje protiv otpornosti bakterija na antibiotike i da se pobedi u trci s tim uzročnicima bolesti.

(Telegraf.rs)