Koliko god da je prijatno, maženje sa vašim ljubimcem može vas učiniti bolesnim. To je zato što neki kućni ljubimci i domaće životinje mogu da prenesu zarazu.

Zoonoze su bolesti koje se prenose sa životinja na ljude. Od blagih do fatalnih, zoonotske bolesti mogu imati veoma mali uticaj na životinje, ali zato, kod čoveka mogu da izazovu smrt.

Bartoneloza – Bolest mačije ogrebotine

Ljudi mogu da se zaraze ovom bakterijskom infekcijom kada ih mačka ogrebe ili ugrize. Mačka može da prenese ovu bolest čak i ako liže otvorenu ranu na ljudskom telu.

Bartonelozu, ili „bolest mačije ogrebotine”, izaziva bakterija Bartonella henselae, koju nose mačke, ali same ne oboljevaju od nje. Ova bakterija može da izazove infekcije limfnih čvorova i da bude veoma ozbiljna kod ljudi sa oslabljenim imunitetom. Kod zdravih ljudi, terapija antibioticima brzo dovodi do izlečenja.

Simptomi ove bolesti su umor, glavobolja, otečeni limfni čvorovi, blago povišena temperatura. Mogu da se pojave 14 dana nakon inicijalne infekcije i mogu da dovedu do bolesti mozga ili do upale optičkog živca.

Kako bi se izbegla ova zaraza, trebalo bi izbegavati kontakt sa slinom mačaka, ogrebotine i ugrize i prati ruke nakon kontakta sa ovim životinjama. Mačke treba redovno trebiti od buva.

2. Listerija

Listerija ili listerioza je zarazna bolest koju uzrokuje bakterija Listeria monocytogenes. U ljudski organizam dolazi putem kontaminirane hrane, odnosno preko zagađenih mlečnih proizvoda, sirovog povrća ili zaraženog mesa. Ova bakterija je širom sveta prisutna u biljkama, kao i u crevima sisavaca, ptica i ljuskara.

Listerija može da kod žena izazove pobačaj ili prevremeni porođaj. Ova bolest može da zahvati svaki organ u organizmu, pa čak i centralni nervi sistem. Posebno osetljive grupe ljudi su novorođenčad, ljudi sa slabim imunitetom, kao i starije osobe. Zabeleženo je da se većina zaraza događa leti, od juna do avgusta.

Bakterija Listeria monocytogenes se može naći u vodi, tlu i životinjskom izmetu, a u prehrambenim proizvodima može biti prisutna u sirovom povrću, zaraženom mesu životinja, nepasterizovanom mleku i mlečnim proizvodima i u određenoj obrađenoj hrani.

Do infekcije može doći i neposrednim dodirom sa životinjama tokom klanja. Čak se i fetus može zaraziti preko majčine posteljice.

Do pojave prvih simptoma od trenutka zaraze može da prođenekoliko dana, ali i nekoliko meseci. Inkubacija obično traje oko 21 dan.

Simptomi koji se javljaju su groznica, mučnina, dijareja, bolovi u mišićima, glavobolja, zbunjenost, gubitak ravnoteže.

3. Besnilo

Besnilo je možda i najčešća zarazna bolest koja se dobija od životinja, i koja uzrokuje preko 59000 smrtnih slučajeva godišnje, širom sveta.

Besnilo je virusno oboljenje centralnog nervnog sistema životinja i ljudi. Od besnila najčešće oboljevaju psi, mačke, vukovi i lisice. Uzročnik besnila se nalazi u pljuvački zaražene životinje, pa se tako zaraza lako prenosi na čoveka putem ujeda.

Besne lisice su opasne jer šire zarazu i na domaće životinje i ljude. One tada menjaju ponašanje, prilaze i ljudima i životinjama i mogu ih napasti.

Znatno ređe od ujeda pasa ili vukova oboleva i krupna stoka poput krava, svinja i koza. One, međutim, međusobno ne prenose besnilo.

Pre Pasterovog pronalaska vakcine protiv besnila i ljudi su često obolevali od ove zaraze. Prenošenje besnila sa čoveka na čoveka je veoma retko, pa se bolest uglavnom prenosila preko ujeda zaraženih životinja.

Prvi znaci besnila se kod čoveka javljaju obično kada rane od ujeda već zarastu. Ako je rana bila na licu, besnilo se može javiti već 14-og dana posle ujeda, a ako je rana bila na prstima noge, inkubacija može da traje i dva meseca.

U cilju suzbijanja besnila sprovodi se zaštitno vakcinisanje pasa i mačaka i to je obavezna mera zaštite.

4. Q groznica

Q groznica je zarazna bolest koja je uzrokovana bakterijom coxiella burmetii i javlja se uz simptome koji su slični gripu.

Ova bolest se na ljude prenosi sa životinja i to najčešće sa koza, ovaca i goveda. Bakterije dospevaju u ljudski organizam udisanjem čestica prašine. Tako u rizičnu grupu spadaju one osobe koje se bave veterinom i poljoprivredom, kao i one koje rade istraživanja i eksperimente sa životinjama, ili žive pored farme.

Bakterija coxiella burmetii, osim navedenih životinja, može da zarazi i kućne ljubimce kao što su mačke, zečevi ili psi.

Životinje prenose bakterije kroz urin, mleko i amnionske tečnosti. Kada se navedene supstance osuše, bakterije u njima počinju kroz prašinu da putuju po vazduhu i tako završe u plućima čoveka.

Najčešći simptomi ove bolesti su visoka temperatura, jaka glavobolja, umor, kašalj, mučnina, dijareja i osetljivost na svetlo.

Blaži slučajevi ove bolesti mogu lako da se izleče antibioticima, a kod težih slučajeva, lečenje može da potraje i do 18 meseci.

5. Kuga

Kuga, poznata u narodu i pod nazivom ,,crna smrt“, je teška zarazna bolest koju uzrokuje bakterija Yersinia pestis.

Od ove bakterije se prvo zaraze glodari poput pacova, miševa i veverica.

U srednjem veku je epidemija kuge ubila veliki broj ljudi. Danas se ova bolest retko javlja i to u pojedinim predelima, poput SAD-a, i to u jugozapadnim državama, kao i u Africi i Aziji.

Kuga se obično sa zaražene životinje na čoveka prenosi preko ušiju. Preko kapljica u ustima (kašljem ili kijanjem) bakterije se raspršuju, pa se tako zaraza može širiti sa jedne osobe na drugu. Preko kućnih ljubimaca, posebno mačaka, zaraza može da se prenese preko ugriza ušiju ili udisanjem zaraženih kapljica.

Autorka teksta: Silvija Stojić

Izvor: Luftika
www.ozonpress.net/zdravlje/5-bolesti-koj...bijemo-od-zivotinja/