Потпуковник у пензији Владо Ђукић, одликован златним летачким знаком 1992. године, већ 19 година станује у војном објекту, у једном од 160 станова у оквиру Спортскорекреативног центра „Сурчин„. Златни летачки знак добио је за изузетан резултат по стигнут у летачкој обуци и за велики допринос у повећању борбене готовости.

Имао је стан у Мостару, који је напустио 1991. године. Без решеног стамбеног питања био је до 1998. године, кад је од војске добио на ко ришћење стан у насељу пет км удаље ном од центра Сурчина. У овом ком плексу је некада било хиљаду станара – војних и цивилних лица која су због рата напустила некадашње југословенске републике. Данас их је осам десетак, махом војних пензионера. Ко је год имао и могао да одавде оде, отишао је, преостали се надају да ћe моћи да станове откупе. Али, надле жни не иду у сусрет њиховим молба ма и захтевима.
– Имао сам стан у Мостару где сам био наставник у Ваздухопловној војној академији. Тај стан сам предао стамбеној јединици, а заузврат је требало да добијем нови у Србији. Нико од нас тад није ни размишљао да ли ћемо заиста остварити ово наше право. Имали смо задатак да војнике који су служили уЈНА извучемо на сигурно. Само о томе смо бринули прича наш саговорник. Ипак, своје станарско право ни 25 година касније Владо Ђукић није остварио.
А живот у Сурчину из године у годину постајао је све непод ношљивији. Стамбене објекте је уништавао зуб времена, војска одавно не води рачуна о инфраструктури и инсталацијама, па данас станарима сти жу и енормно високи рачуни за комуналне услуге. Само један месечни рачун у коiем су обiедињени трошкови за стрју, воду, грејање и изношење смећа износи 20.000 динара. Рачуне шаље Војно грађевинска дирекција, а об рачунавају се на начин што се укуп ни трошкови деле на број легално пријављених станара. У неке станове појединци су се уселили бесправно. Неко њима то толерише, а они не пла ћajy своје трошкове. Имају бесплатан стан, струју и воду, а све то ми плаћа мо. Годинама уназад рачуни за воду били су огромни јер су цеви цуриле на све стране, па смо извршили при тисак на Министарство опбране које је санирало тај проблем пре неколико месеци каже овај војни пензинер који је официрску каријеру завршио 2003. године радећи као референт за ваздушни простор у Министарству одбране.

Ипак, један од највећих проблема је чињеница д су ове зграде делимич но изграђене и од азбеста. То потвр ђује извештај Института за нуклеарне науке „Винча” од 2012. године. Све њихове апеле за помоћ, како каже наш саговорник, надлежни су игнорисали. Више од стотину станова у којима нико не живи у потпуности су уништени. Подигнут је паркет, ишчупани каблови, радијатори. Лопови су покрали телефонске каблове, па и делове трафостаница. Фиксни телефон више не постоји, трафостанице су обновљене, а станари су сами платили заштитне решетке како би спречили крађе. Општина Сурчин нема надлежност над овим простором, будући да се ради о војном објекту Владо Ђукић, који је у овом простору одгајио четворо деце, због свега овога одлучио се, како каже, на грађанску непослушност. Престао је да плаћа рачуне и пре три године је тужио Министарство одбране. Министарство одбране је, како каже наш саговорник, узвратило контратужба ма и против свих станара СРЦ „Сурчин„ који нису плаћали рачуне. Владо нијеједини пилот који живи у готово немогvћим vсловима. Сличне, а понекад и горе муке, преживља ва око 3000 војних пензиикера, упо зорава и председник главног одбора Удружења војних бескућника Хаџи Нада Павићевић.
Људе из војних објеката избацују усред зиме јер држава није обезбедила тим људима замену за станове које су откупили у бившим републикама. Заборављају чињеницу да ми нисмо избегли, нити побегли од рата . Око 13.000 војних лица и њихових породица дошло је у Србију по наређењу државе. Бројне уставне одредбе и људска права прекршена су у нашем случају наглашава Нада чији је супруг Градимир радио у Војној гимназији у Загребу. Наша саговорница, као и 51 „војни бескућник„, тужила је државу још 2000. године због одузимања имовине. Овај поступак и даље траје. Чека се одлука Уставног суда, а у зависности од њеног исхода, најављују и жaлбу Европском суду за људска права у Стразбуру.

Ј. Попадић

Извор: дневни лист „ПОЛИТИКА“ од 22.07.2013. године, страна 8

НАПОМЕНА:
ОРИГИНАЛАН НАЗИВ ТЕКСТА ЈЕ "ВОЈСКА ЗАБОРАВИЛА БИВШЕ СТАРЕШИНЕ У СУРЧИНСКОМ НАСЕЉУ".
Мислим да је коректинје навести да је Министарство одбране заборавило бивше старешине, а узимајући у обзир чињеницу да се о насељу "брине" ВГЦ "БЕОГРАД" потчињен Управи за инфраструктуру МО.


Администратор сајта
Бранислав Јевтић, дипл. инж.