Stan od države čeka 19.322 oficira i podoficira
VECERNJE NOVOSTI, R. DRAGOVIĆ | 19. jul 2014.
Bez rešenog stambenog pitanja je 19.322 aktivna i penzionisana pripadnika vojske. Najteže penzionerima koji su službovali u Ju-republikama.
PODELOM 132 stana aktivnim i penzionisanim vojnim licima u sledećih mesec dana Ministarstvo odbrane zapušiće samo jednu malu pukotinu u stambenom zbrinjavanju. Stan od države, naime, čeka ukupno 19.322 oficira i podoficira, ali i civila koji su radni vek proveli u vojsci.
Posle dužeg zatišja o velikom broju nerešenih stambenih pitanja pripadnika vojske, iz Ministarstva odbrane počeli su da stižu pozitivni signali. Kada će taj spisak biti istopljen, odnosno kada će vojnici i njihove porodice dobiti krov nad glavom, zasada niko nema odgovor.

- Reč je o zahtevima koji datiraju još iz devedesetih godina, od kada su ljudi na listama čekanja - kaže ministar odbrane Bratislav Gašić. - Uručenjem ključeva stanova koji su spremni za podelu do polovine avgusta biće zaokružen dogovor sa Građevinskom direkcijom Srbije, prema kome je vojska dobila gotovo 1.000 stambenih jedinica. Država više ne sme da dopusti da pripadnici vojske na stan čekaju i po 20 godina.

Plan Ministarstva odbrane za rešavanje stambenih pitanja zasniva se na planu prodaje viška vojne imovine sa opštinama i gradovima. Zemljište i zgrade lokalne samouprave plaćale bi stanovima, u koje bi se uselili vojnici. Dosadašnja iskustva u ovom poslu, međutim, daleko su od idile. Razmena ide sporo, a veliki broj opština "zakinuo" je vojsku na kvadratima koji su bili dogovoreni umesto cene za vojna dobra. Ministarstvo odbrane, zato, povelo je akciju "pritezanja" samouprava koje nisu ispoštovale ugovore.

- U saradnji sa bankama i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita, nastavićemo akciju kreditiranja aktivnih vojnih lica, koja tako mogu da na najlakši način reše svoje stambeno pitanje - objašnjavaju u Ministarstvu odbrane. - Za tu svrhu nedavno su odobrena dodatna sredstva u visini od 157 miliona dinara.

U najtežoj poziciji bez sumnje su penzionisani pripadnici vojske koji su službovali u bivšim jugoslovenskim republikama. Oni su se po tadašnjoj preporuci države odrekli svojih stanarskih prava. Reč je o 2.500 porodica, od kojih čak 350 i danas živi u kasarnama i drugim vojnim objektima. Upola manje ih je u vojnim samačkim hotelima, a blizu 2.000 porodica vojnih beskućnika živi pod kirijom. Oni su izgubili gotovo svaku nadu da će država ispuniti svoj deo dogovora.

- Nadamo se, ali ne verujemo - ne krije razočaranje Nada Pavićević iz Udruženja vojnih beskućnika Srbije.

- Ministri se već godinama menjaju, ali problem niko ne rešava.

"STEPA" DOBAR MODEL

JEDNO od rešenja za obezbeđivanje većeg broja krova nad glavom za ljude u vojsci vidi se u najavljenoj jeftinoj stanogradnji, koja bi mogla da zaživi na velikim vojnim parcelama. Model iz naselja "Stepa Stepanović" pokazao se kao dobar, pa bi mogao da se primeni i na druge lokacije u Beogradu, ali i u drugim gradovima. Na spisku viška vojnih dobara su i izuzetno atraktivni placevi u Zemunu, na Dorćolu, Banjici... Ovaj posao mogao bi i da razmrda uspavanu vojnu građevinsku operativu koja ima kapacitet za deo podizvođačkih poslova.

ZLATKO DODAJE KOMENTAR
ZA stanove koje godinama potražuju od Ministarstva odbrane vojni beskućnici boriće se pred Evropskim sudom za ljudska prava. Strazbur je usvojio njihovu tužbu protiv Srbije u jesen 2013., a konačna odluka o ovom slučaju trebalo bi da stigne do jeseni 2014. godine. Na ovaj korak vojni beskućnici su se odlučili posle trinaestogodišnje borbe pred domaćim pravosuđem za stanove na koje imaju pravo na osnovu imovine koje su se kao pripadnici JNA odrekli u bivšem republikama SFRJ. U ime više od 10.000 porodica koje su na spisku za stan, tužbu je podnelo njih 30, a najjači argument jeste da su žrtva opstrukcije zbog kojih duže od dve decenije žive u izuzetno teškim uslovima.

- Naša stečena prava su suspendovana bez ikakvog zakonskog osnova - objašnjava Nada Pavićević, iz Udruženja vojnih beskućnika. - Na naše stambeno pitanje gledamo kao na državni dug, koji Srbija godinama opstruiše. Vojnim stambenim fondom godinama se nezakonito raspolaže, a mi živimo u neuslovnim kasarnama i kolektivnim centrima.

Pavićević napominje i da je takvim odnosom prema vojnim beskućnicima država sama sebi nanela ogromnu štetu, jer umesto da im obezbedni krov nad glavom, Ministarstvo odbrane godinama isplaćuje naknadu za stanovanje. U udruženju koje okuplja gotovo 3.000 vojnih penzionera i njihovih porodica koji čekaju ključeve, ukazuju da vojska danas deli stanove, ali isključivo aktivnim oficirima i podoficirima. - Rešavanje stambenih pitanja aktivnih vojnih lica pozdravljamo, ali i naš slučaj mora da dođe na red - kaže Pavićević. - Najveći broj nas služio je u bivšim republikama SFRJ, gde smo imali stanove ili stanarska prava. U Srbiju smo mogli da dođemo tek pošto smo se pismeno odrekli tih stanova, a država je garantovala rešavanje pitanja našeg krova nad glavom. Od toga, uglavnom, nije bilo ništa.

Vojni beskućnici ističu i da mnogi od njih strahuju od izbacivanja iz samačkih hotela ili kasarni u kojima žive. U prilog tome navode slučaj iseljenja stanara popularnog „Sivog doma" u krugu Vojne akademije u Beogradu, ili sličnih problema u kolektivnom smeštaju u Novom Sadu.

U Ministarstvu odbrane kažu da je problem stambenog obeštećenja vojnih penzionera i njihovih porodica nasleđen i da ga je teško reštiti u uslovima ekonomske krize. Izlaz iz ove situacije u vojsci vide u bržoj prodaji viška vojne imovine. Ovaj proces odvija se veoma sporo, iako je poslednjih godina zaključeno niz ugovora sa lokalnim samoupravama o razmeni imovine za stambeni prostor.