Домаћу јавност и грађане већ више од пола године тангира једно питање – да ли су банке законито наплаћивале накнаду за обраду кредита.

О овом питању свакодневно ломе копља адвокати за обраду кредита и тужбе против банака, са једне стране, и представници банкарског лобија, са друге стране.


О чему се овде тачно ради?
Пословне банке које послују у Србији су последњих 15 година корисницима свих врста кредита (стамбених, потрошачких, пољопривредних и др.) обрачунавале износ накнаде (провизије) за обраду кредитних захтева.
Накнада за обраду кредита је била одређена у фиксном износу 1-3% од износа кредита, а корисник је исту морао да плати пре него што му је кредит пуштен у течај (исплаћен). Дакле, ако сте узели кредит у износу од 10.000,оо евра, под претпоставком да је ова накнада уговорена у фиксном износу од 2%, ви сте банци исплатили 200 евра по овом основу.


Да ли је овакво поступање банака било законито?

Мишљења смо да није, и то из више разлога.

Прво, на уговор о кредиту као најважнији, матични пропис, примењује се Закон о облигационим односима (ЗОО). У чл. 1065 ЗОО дата је дефиниција овог уговора као „уговора у којем се банка обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени износ новчаних средстава, на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене намене, а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у време и на начин како је то утврђено уговором”. Из овога произлази да је обавеза корисника кредита да добијени износ новца врати, као и да плаћа уговорену камату. Дакле, по ЗОО, камата је једина цена коју плаћа корисник кредита! Стога, незаконито је и недопуштено уговарање плаћања било какве друге накнаде, па и оне за обраду кредита.

Друго, на уговор о кредиту као двострани уговор, морају се примењивати основна начела облигационог права попут начела савесности и поштења и начела једнаке вредности узајамних давања која су прописана чл. 12 и 15. ЗОО. Наиме, уговарање накнаде за обраду кредита у фиксном износу у корист банке, без образлагања који су стварни трошкови обраде кредита, те њихово везивање за износ кредита, представља грубо кршење ових начела.

Сиптоматично је да су банке наплаћивале различите накнаде, у зависности од износа кредита, за потпуно исти техничко-операцијски ангажман својих људских и материјалних ресурса.

Тако, ако је у питању кредит од 1.000,оо евра тај ангажман око његове обраде банке наплаћују 20 евра, док у случају да је кредит од 10.000,оо евра за потпуно исти ангажман наплаћено 200 евра. Из овог сликовитог примера јасно произлази да су банке кршиле принцип једнаких давања доводећи корисника кредита у неравноправан положај на основу унапред припремљеног и одштампаног уговора, на чију садржину он није могао да утиче, док за себе задржава право да одреди трошкове обраде кредита без одговарајућег образложења који су то трошкови, на основу чега су утврђени и зашто се везују за износ одобреног кредита.


KОРИСНИK МОЖЕ ДА ТУЖИ ИАKО ЈЕ KРЕДИТ ИСПЛАЋЕН

Kорисници кредита који су плаћали накнаду за обраду кредита, а који су у међувремену исплатили кредит у целости, имају право да обрате тужбом суду и да траже да им незаконито исплаћена накнада буде враћена. Дакле, околност исплате кредита ништа не мења у њиховом правном положају тако да и они могу остварити ово своје право судским путем. Ово ће вам рећи сваки адвокат за обраду кредита и тужбе против банака коме се обратите за правну помоћ.

ШТА СЕ ТРАЖИ ТУЖБОМ?

Kорисник кредита тужбом у овом спору тражи, прво, да се утврди апсолутна ништавост одредбе уговора о кредиту којом је уговорена обавеза плаћања накнаде за обраду истог, а затим да му банка врати новчани износ који је платио на име обраде кредита увећан за законску затезну камату. Законска затезна камата се рачуна од момента када је корисник кредита уплатио банци износ накнаде за обраду, па све до момента када банка, након доношења правноснажне пресуде у овом спору, исплати кориснику кредита новчани износ одређен пресудом.

Имајући у виду да су корисници узимали кредите и плаћали ову накнаду годинама уназад, то ова ставка може да удвостручи новчани износ који ће на крају бити исплаћен тужиоцима – корисницима кредита. Kако би омогућили грађанима да поврате оно што им је банка незаконито наплаћивала, адвокати за обраду кредита и тужбе против банака, грађане заступају бесплатно док адвоктске трошкове наплаћују од банака након добијеног спора.

БРЗА И ЈЕФТИНА ПРАВДА ЗА KОРИСНИKЕ KРЕДИТА

Kако је предмет овог спора решавање једног правног питања – да ли је банка законито наплаћивала накнаду за обраду кредита, то се ови поступци окончавају јако брзо, за мање од годину дана. Наиме, судови заказују само једно рочиште главне расправе, након чега се доноси пресуда. Ови спорови спадају у групу јефтиних јер тужиоци – корисници кредита не морају да плаћају трошкове вештачења. Наиме, овде за вештачењем нема потребе јер су новчани износи које је платио корисник кредита на име обраде одређени у фиксном (процентуалном) износу, па их је лако израчунати и без помоћи стручњака.

У међувремену је Врховни Kасациони суд усвојио став поводом питања законитости наплате трошкова обраде кредита, којим је потврђено да је наплата била незаконита. Сазнајте све о томе кликом на наредни линк за тужбе против банака.

За више информација најбоље је да се обратите адвокату за обраду кредита и тужбе против банака.

www.advokatskakancelarijajecmenica.com/b...jena-prva-presuda-2/