Poštovani "Dušan silni",
Nije uopšte tako kao što zboriš, javlja mi se da si možda iz te advokatske branše dok te advokate toliko hvališ.
Naprotiv, čast samo izuzecima, empirijski se može dokazati da je većina advokata bila poslovno, stručno i moralno nekorektna prema vojnim penzionerima. Uglavnom su ti advokati, takođe vojni penzioneri ili tu iz okoline, bloka, zgrade i sl. Znam dosta slučajeva, da ne kažem skoro da je pravilo, da ti advokati svoje klijente nisu ništa po pitanju vođenja parnice obaveštavali. Parnica prosta i jednostavna. Neki po 3-4 godine nisu kontaktirali sa klijentima sem kada su ih obaveštavali, "preko svojih kancelarija" da plate ovo ili ono. Kodeks ponašanja advokata koji im je propisala njihova komora za ogromnu većinu advokata ne postoji. Ta pohlepa za novcem kod ovih ljudi razvijena je do patoloških razmera. Neki su uzeli na hiljade predmeta, što im kodeks takođe ne dozvoljava, ne mogu biti normalno ažurni, ne javljaju se svojim klijentima, zamenili su kartice u telefonu, lažu po pitanju broja ročišta, po pitanju broja podnesaka, preciziranja. Većina je kretala sa tužbenim zahtevom za koji sigurno znaju da je recimo nastupila zastara, da bi se izazvala žalba FPIO, i onda, još zaradilo na podnescima, ročištima i sl. na višem sudu, onda ponovo na Osnovni sud itd. multiplikacija aktivnosti.(to kolega nazivamo "razvlačenje", odugovlačenje)
Tužbom upravlja tužilac (vlasodavac), advokat ga mora konsultovati, obaveštavati, tražiti saglasnost, kopije podnesaka sa obe strane dostavljati klijentu, itd.
Tužilac može da radi sa sporom što god mu je volja, povlačeći određene materijalne konsekvence za takvo postupanje. Tužilac može, kad mu je to volja, otkazati punomoćje advokatu (što je u većini slučajeva trebalo raditi) obavestivši sud o tome sa jedmom rečenicom. To je jednostrana izjava volje "unilateralis cokstutitutionis", takođe i advokat u predviđenim situacijama može otkazati zastupanje takođe unilateralno. Pored ostalih načina, ovo su dva "redovna načina" za prestanak Ugovora o zastupanju.
Ako je vojni penzioner angažovao zastupnika za vođenje parničnog postupka za naknadu štete od FPIO, isti vojni penzioner može uvek odustati od daljeg sporenja i preći na nagodbu. U tom slučaju se rešava spor vanparnično, van suda, advokat tada nikome ne treba, normalno je da se advokatu oduzme punomoćje da ne bi isti po običaju povečavao broj ročišta.
SVE TROŠKOVE KOJE JE ADVOKAT IMAO U VOĐENJU PARNICE IMA PRAVO NAPLATITI OD TUŽIOCA PO ZVANIČNOJ ADVOKATSKOJ TARIFI, i to u roku od 8 dana. Koje je troškove advokat imao isti će vlastodavcu dokumentovati iz spisa koga ima u predmetu i to u advokatskoj kancelariji. Nema povećavanja broja ročišta, broja podnesaka, i sl. Vlastodavac ima pravo na uvid u sve spise, kopiranja i preuzimanja u el.formi. Traženje od vojnog penzionera da procenat koji je dobio od FPIO kao rezultat vansudske nagodbe je čisti bezobrazluk. To je taj instikt gore pomenute advokatske pohlepe, naciljao je na 10%, sada nije bitno što to nije iz rezultata sporenja. To je analogno da od mene zatraži 10%, kao građanina na ulici jer on je advokat. Prava bruka od tih ljudi, koji su shvatili da je advokatura "šišanje ovaca". Imam informacije da su jednom zastavniku tražili 120000 dinara a sve je završeno na Osnovnom sudu. Ovde mora da se umeša Advokatska komora i da obuzda te svoje nezajažljiva živa bića, da im na solidno vreme oduzme licence, da se malo odmore i razmisle da se novac treba zaraditi. Dalje, skoro svi primaju novac u ruke, ne daju nikakve priznanice, primaju novac van advokatske kancelarije-sve ovo nije kodeksom dopušteno i disciplinski se kažnjava. Država nema snage da ovim pohlepnim likovima uvede fiskalizaciju prihoda, sami sebi određuju tarife, drže se za ruke, štite jedni druge i unesrećene klijente "pelješe".
Vlasodavac ima sa zastupnikom potpisan Ugovor o zastupanju u SPORU. U slučaju uspeha u SPORU advokat će dobiti pored plaćenog i preplaćenog angažovanja i još 10% od DOSUĐENE SUME ZAJEDNO SA KAMATAMA kao nagradu - prihod koji nije rezultat rada, rad je već naplatio "debelo" nego će biti počašćen. Inače zakon smatra da je "nagrada advokata" redovna tarifa za njegovo angažovanje a ne ovo uzimanje bez ikakvih ličnih zasluga. Sada, pošto su ovo naumili da uzmu od klijenta, "izmaklo" im se jer je ovaj po zakonskom dopuštenju odustao od spora-koristio svoje lično pravo,navalili su na njegovu ličnu imovinu u istom procentu, preteći tužbama, izvršenjima na osnovu verodostojne isprave. Prava bruka i nemoral. Pravi je besmisao ovakvim likovima poveravati da vas zastupaju u ovako prostim parnicama, svaki vojni penzioner mogao i sam da vodi ovu parnicu.
Zato moj cenjeni kolega "Dušan silni" ( moglo je i Silni ako je ovo nadimak a nije pridev -izgleda da je pridev), ne možemo dozvoliti i mirno gledati da ove stare, bolesne, iznemogle i diskriminisane vojne penzionere prosto "oleše" ova pohlepna bića koja sebe nazivaju advokatima.
PS
Ako u Ugovoru o zstupanju je izričito naglašeno da se i vansudska nagodba smatra uspehom u sporu , što je originakni Contradictio in adjecto, onda bi možda bilo osnova za zadovoljenje advokatske pohlepe. Pošto verujem da reči vansudsko poravnanje ne egzistiraju u tim ugovorima, nego samo SPOR, onda je logično da se ovi pohlepni advokati duboko izvinu svojim nekadašnjim klijentima jer su se u toj svojoj pohlepi malo zaneli, pa su posegli u nešto sa čime nemaju nikakve veze.
