Korisnici vojnih penzija, podnosioci ustavnih žalbi koje je Ustavni sud uvažio (u tzv. Prvom krugu), trebali su po isteku roka za ponavljanje postupka (svojom Odlukom Ustavni sud je dao Upravnom sudu rok od 60 dana) da Ustavnom sudu podnesu ZAHTEV ZA IZVRŠENJE svake pojedinačne odluke u navedenim predmetima, pošto Upravni sud nije postupio u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Ako pretpostavimo da je prva odluka Ustavnog suda dostavljena Upravnom sudu u toku juna 2012. godine, rok od 60 dana je istekao krajem avgusta ili početkom septembra 2012. godine. Koliko mi je poznato Zahtev za izvršenje ni jedan KVP nije tada podneo. Svi smo čekali da Upravni sud donese presudu u ponovljenom postupku. Upravni sud je na kraju, napokon, doneo tu presudu za koju svi znamo kako glasi i time je formalno, a na određeni način i suštinski, sproveo odluku Ustavnog suda. Ne zaboravite da nam tom odlukom Ustavni sud nije priznao pravo na vanredno usklađivanje penzija za 11,06 %, o čemu sam već pisao u drugim člancima.
U vezi Obezbeđenja izvršenja odluka Ustavnog suda mogu samo da citiram odredbe Ustava, zakona i propisa, te predsednika Ustavnog suda. Propust koji je napravljen u prvom krugu treba da nam bude pouka da u drugom krugu koji je u toku budemo pametniji.

USTAV REPUBLIKE SRBIJE
Član 166.
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Član 171.
Svako je dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda. Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno. Izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje se zakonom.

ZAKON O USTAVNOM SUDU
Član 7.
Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Način i postupak izvršenja odluka Ustavnog suda uređuju se ovim zakonom.
Član 42b
Ustavni sud na sednici Velikog veća, koje čine predsednik Ustavnog suda i sedam sudija:
1) donosi odluke iz člana 45. tač. 6), 7), 9), 10), 12) i 13) ovog zakona;
2) donosi rešenja iz člana 46. tač. 1) do ovog zakona;
3) odlučuje ako nije postignuta jednoglasnost u odlučivanju Malog veća.
Na sednici Velikog veća odluke, odnosno rešenja iz stava 1. ovog člana donose se jednoglasno.
Ako se ne postigne jednoglasnost članova Velikog veća, odluku, odnosno rešenje donosi sednica Ustavnog suda.
Ustavni sud ima dva Velika veća.
Predsednik Ustavnog suda određuje sastav Velikog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda.
Član 46.
Ustavni sud rešenjem:
1) pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti, nezakonitosti ili nesaglasnosti sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom;
2) rešava o sukobu nadležnosti između državnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom;
3) obustavlja izvršenje pojedinačnog akta, odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje;
4) odlaže stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine;
5) odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti u slučaju iz člana 53. stav 2. ovog zakona;
6) određuje način izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda;
7) obustavlja postupak u slučajevima iz čl. 57, 88. i 97. ovog zakona;
odbacuje zahtev za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta o kome je već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje;
9) odbacuje ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke;
10) odlaže objavljivanje svoje odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 104.
Državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni su da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.
U slučaju potrebe, izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediće Vlada, na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda.

POSLOVNIK O RADU USTAVNOG SUDA
Član 99.
Sud dostavlja podnosiocu zahteva za izvršenje odluke Suda rešenje kojim je odredio način izvršenja te odluke.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA ZA POLITIKU
Srpsko zakonodavstvo ne predviđa kaznu za nepoštovanje odluka Ustavnog suda. Drugim rečima, to znači da će oni koji se drznu i ne izvrše odluke najviše sudske instance u zemlji, koje su inače opšteobavezujuće, konačne i izvršne, proći – nekažnjeno. Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda Srbije, za „Politiku” kaže da bi uvođenje krivičnog dela neizvršavanje odluka Ustavnog suda „mogao da bude put koji bi doveo do delotvornijeg ostvarenja ustavnog naloga o izvršnosti i opšteobaveznosti odluka Ustavnog suda”.
– Istina, u našem pravnom poretku postoji mogućnost odgovornosti za krivično delo neizvršavanje pravosnažnih sudskih odluka. Ali, kako smo mi uvek skloni da ne tumačimo zakon u duhu koji bi trebalo da doprinese efektnom ostvarenju cilja zarad koga je određena norma doneta, to mi se čini da ne bismo bili spremni ni da proširimo dejstvo te odluke utvrđujući da se ona podjednako odnosi i na izvršenje odluka Ustavnog suda. Ali, kako će se stvari o tom pitanju odvijati – ostaje da se vidi – navodi Slijepčević.
Predsednik Ustavnog suda naglašava da je poštovanje odluka koje donese ovaj sud obaveza svih s obzirom na to da ih Ustav određuje kao opšteobavezujuće i izvršne. Sa određenjem odluka Ustavnog suda kao opšteobaveznih one se, dodaje Slijepčević, svojom pravnom snagom izjednačavaju sa zakonima. Kako zakon deluje prema svima, tako i odluke Ustavnog suda moraju da deluju isto tako.
– U suštini, nemamo posebnih problema kada je u pitanju izvršenje odluka Ustavnog suda. Čak su, moram da naglasim, određene odluke Ustavnog suda kojima su određeni zakoni ili njegove odredbe oglašeni neustavnim, a u njima izraženi odgovarajući stavovi kao osnov za donošenje takvih odluka, kasnije bili pretočeni u tekst novih zakona. Dakle, zakonodavac je, poštujući odluku Ustavnog suda, izvršio izmenu zakona i na taj način doprineo da se sve odluke koje je ovaj sud donosio delotvorno sprovedu. Primera radi, to su naše odluke kojima smo doneli odluke o lokalnim izborima, Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o informisanju, Zakon o zaštiti životne sredine – objašnjava predsednik Ustavnog suda.
Međutim, kaže on, određene odluke najviše sudske instance, ipak, nisu poštovane od strane pojedinih organa u lokalnoj samoupravi. Primer za to je, navodi Slijepčević, odluka Ustavnog suda kojom se kasirana odredba zakona o lokalnim izborima ticala blanko ostavki odbornika u skupštinama lokalnih samouprava.
– Kada je Ustavni sud doneo takvu odluku, na osnovu nje je svako od odbornika, kome je po osnovu blanko ostavki prestao mandat, bio u prilici da zatraži izmenu pojedinačnog akta o oduzimanju svog mandata. Nažalost, opštinski organi nisu ispoštovali tu odluku, a docnije to nije učinio ni Upravni sud kome su se, zarad odbijanja njihovih zahteva, ta lica obraćala. To je dovelo do potrebe da se pokrene postupak pred Ustavnim sudom koji je morao da naloži izvršenje sopstvene odluke, što je on i učinio – kazao je Slijepčević.
U poslednje vreme se, navodi predsednik Ustavnog suda, primećuje da redovni sudovi nisu poštovali odluke kojima je Ustavni sud utvrđivao povredu prava na suđenje u razumnom roku.
– Kada utvrdi takvu povredu, Ustavni sud nadležnom sudu nalaže da u najskorije vreme, odnosno što pre, okonča postupak i tako prestane sa vređanjem tako važnog prava koje se, u sklopu prava na pravično suđenje, mora poštovati. U podnescima koji su Ustavnom sudu dostavljeni u poslednjoj nedelji dana, a kojim su se lica kojima su povređena ova prava obraćala sudu, navodi se da je redovni sud odgovorio da zbog redosleda prijema predmeta ne može postupiti po njihovom zahtevu, znači ni po odluci Ustavnog suda. Razlog je, kako je naveo nadležan sud, rad po predmetima, za koje on ocenjuje da su važniji i po njihovim pravilima uzimanja u rad prioritetniji – objasnio je Slijepčević.

Ovo je vrlo značajno pitanje. Voleo bih da čujem mišljenje kolege Zlaje.

MILOVANE, tokom ovog meseca obaviću razgovor sa našim advokatima na tu temu i sa IVANKOM kako bi utvrdio da li postoji raspoloženje za takvo nešto, da nam sastave i napišu koju bi šablonizovali i postavili na sajtu kako bi ista bila dostupna svim članovima i kolegama. Pozdrav !!!

Dragiša pozabavi se problematikom pokretanja tužbi protiv sudija koji odugovlače postupke i eventalne zastarelosti pa da pokrenemo tužbe protiv sudija.
Ta mogućnost je data novim zakonom

POŠTOVANE KOLEGE, tumačenja kolege VALJEVCA su zaista dobra i ista bi trebalo koristiti u narednom periodu ukoliko UPRAVNI sud ponovo nebude ISPOŠTOVAO odluke USTAVNOG suda i izmislio neki treći razlog.

U tom smislu predlažem da u saradnji sa svim kolegama koji žele da se uključe u pisanju, pružanju ideja, predloga DOPISA i materijalnih dokaza, pa na kraju i TUŽBI protiv svih onih koji ne poštuju i ignorišu ODLUKE Ustavnog suda, a sve zbog odugovlačenja sudskog postupka bez nekih pravnih razloga i osnova ili nepravičnog sudjenja.

Takodje, ove odredbe Ustava i Zakona trebalo istaći negde na prvoj strani SAJTA kako bi mnogim našim kolegama bile dostupne i mogli da iste prepišu - skinu i primenjuju u daljem sudskom postupku .

Ovo posebno stoga što, mnogi sada postavljaju pitanja kako i na koji način obezbediti USKLADJIVANJE rešenja sa 11,06%, dobijanje novog tako uskaldjenog rešenja i isplatu ubuduće penzije tako uvećane za 11,06%.

Što znači, kako je meni poznato, pravno možete taj problem rešavati na više načina :

1/ Ukoliko imate pokrenut parnični postupak, nakon dobijanja pozitivne presude i naplate iste, po izvršnoj presudi, PODNOSITE ZAHTEV filijali RF PIO da vam se na osnovu te naplaćene presude, kojom vam je priznato pravo , izvrši uskldjivanje i donese uskladjeno novo rešenje sa 11,06% u duhu Zakona o PIO, odredjivanjem LIČNOG BODA i dalja isplata.

Ukoliko dodje do toga da filijala ne donese novo Uskladjeno rešenje za 11,06%, pišete ŽALBU DIREKCIJI RF PIO i zahtevate da vam ona kao drugostepeni organ donese uskladjeno rešenje za 11,06% i prizna vam pravo time što će vam ubuduće penzija biti isplaćivana tako uvećana za 11,06%.
Rok za donošenje rešenja drugostepenog organa (direkcije RF PIO) je 60 dana, tako da nakon isteka tog roka morate pokrenuti UPRAVNI postupak i TUŽBOM Upravnom sudu, zahtevate da vam Upravni sud donese rešenje - presudu kojom će vam biti priznato pravo na uskladjivanje i donošenje novog rešenja sa uvećanim 11,06% i vrši isplata u buduće tako uvećanu penziju, sve u duhu Zakona o PIO odredjivanjem LIČNOG BODA po odredbama čl. 61. do 70. i člana 79. stav 3. Zakona o PIO .
Iz nekog iskustva i dosadašnje prakse, ako vam UPRAVNI sud ne donese pozitivnu presudu i prizna pravo na uskladjivanje i donošenje novog uskladjenog rešenja od strane RF PIO, morate pisati USTAVNU ŽALBU uz obaveznu primenu postupka da se Ustavnom sudu obratite ZAHTEVOM ZA IZVRŠENJE svake pojedinačne odluke u navedenim predmetima, ukoliko Upravni sud nije postupio u skladu sa odlukom Ustavnog suda.

2/ U isto vreme, paralelno sa tim, PODNOSITE ZAHTEV filijali RF PIO, da vam se za preostali period od naplate duga pa do dana podnošenja zahteva izvrši uskladjivanje i obračun glavnice sa zakonskom zateznom kamatom i isplati u roku od 8 dana.
Ukoliko vam prvostepeni organ (filijala) u tom predvidjenom zakonskom roku (30 dana) ne odgovori, odnosno ne donese rešenje i izvrši isplatu glavnice sa zakonskom zateznom kamatom, PODNESITE TUŽBU i pokrenite PARNIČNI postupak za naknadu materijalne štete, kao što ste uradili prvom tužbom.

MOJ SAVET JE SVIM KOLEGAMA DA TO RADITE PREKO ADVOKATA ukoliko ne dodje do VLADAVINE prava i ne mešanje politike u sudstvo. Takodje i zbog toga što Zakonima je dozvoljeno da vodite oba sudska postupka - UPRAVNI i PARNIČNI - ali takav stav nemaju sve sudije već mnoge sudije-sudike su PREKIDALE ili stavljale u MIROVANJE sudske postupke do OKONČANJA upravnih postupaka bez obzira što niste u upravnom postupku i to pretežno kod kolega koji su sami sebe zastupali na sudu.

3/ Ukoliko ste u UPRAVNOM postupku, priliom pisanja TUŽBE i pokretanja UPRAVNOG postupka, u istoj treba ZAHTEVATI da sud NALOŽI tuženoj strani da izvrši uskladjivanje rešenja za 11,06%, donese novo uskledjeno rešenje u duhu Zakona o PIO (čl.61.-70. i 79. st. 3. Zakona o PIO) i vrši ubuduće isplatu tako uskladjenu sa 11,06%.
Takav ZAHTEV morate navoditi i prilikom pisanja USTAVNE ŽALBE Ustavnom sudu kako bi obezbedili da Ustavni sud u svojoj ODLUCI stavi klauzulu koja obezbedjuje i obavezuje tuženika da postupi po nalogu Ustavnog -Upravnog suda .

Vezano za sve ovo, MOLIM kolegu VALJEVCA da navedeni DOPIS dobijen od strane Ustavnog suda na svoj dopis, stavi svima nama na raspolaganje onako autentičan sa potpisom ovlašćenog lica, pečatom i žigom kako bi isti mogli da koristimo i vežemo sve naše TUŽBE - ŽALBE koje podnosimo UPRAVNOM sudu ili USTAVNOM sudu.

Kolega koji je u Nišu naplatio još 2011. godine, nije želeo da podnosi ZAHTEV filijali u Nišu i mogu vam reći da ni do danas rešenje mu nije uskladjeno sa 11,06% i ne vrši se isplata penzije uvećana za 11,06%.

Medjutim, kolega koji je prošle godine naplatio preko 650.000 dinara u VRANJU, podneo je nakon naplate duga, ZAHTEV za uskldajivanje rešenja i donošenje novog uskldajenog u duhu Zakona o PIo, shodno čl. 61.-70. i čl. 79. st. 3. Zakona o PIO preko svog advokata. Kako rešenje mu još uvek nije doneto, neznam koji je ishod ali kroz razgovor i data obrazloženja njegovom advokatu da OBAVEZNO ZAHTEVA da tako uskladjena penzija za 11,06%, kolegi MORA BITI UVEĆANA i za 20% koja ga pripadaju u duhu člana 79. stav 3. Zakona o PIO kao lice kome je priznat penzijski staž sa UVEĆANIM TRAJANJEM (beneficijama - čl. 42. st. 1. t. 3. i t. 6. Zakona o PIO).

Pozdravljam sve kolege MIR BOŽJI HRISTOS SE RODI !!!

Valjevac je istakao znacajno pitanje to zasluzuje da sa strucne strane razmotre nasi punomocenici-advokati, a dobro bi bilo da se oglase ZLAJA, DRAGISA I DRAGO. Ocekujem njivo reagovanje - analizu.