Postupak kolege DRAGOSLAVA nije preuranjen, već je uradjen sa propustom da podnese žalbu i obrati se Ustavnom sudu. Neznam zašto je tako postupio, pogotovo šro jako dobro poznaje i pravo i postupak i ima iskustvo - zna kakva je praksa bila neophodna i kod podnošenja pritužbi za VELIKI dug, kada su mnoge naše kolege dobili NEGATIVNA rešenja jer nisu podnosili žalbe Ustavnom sudu, premda u to vreme nije ni postojao, ali se u obrazloženju suda EU se navodi da su morali podneti. Na osnovu onoga što je kolega ZLATKO sve postavio na uvid, smatram da Ustavni sud USVAJA ustavne ŽALBE I donosi svima nama ovakve ODLUKE koje nam ne daju pravni osnov da podnesemo pritužbu Strazburu. A sa druge strane smatram da je Ustavni sud, kroz usvajanje ustavnih žalbi zbog navedenih osporavanja (opravno rešenje, a nakon toga zbog 2007. godine i proseka 60%), pored konstatacije da je bilo kršenja čl. 32. Ustava, odnosno i čl. 36 Ustava, PRIZNAO pravo na sporno vanredno povećanje penzija za 11,06%. Ustalom videćemo šta će uraditi UPRAVNI sud !!!

Kolega Drago da bi vam bilo jasnije zbog cega ESLJP nije prihvatio vasu predstavku u nastavku sam ukratko izneo koji su uslovi prihvatljivosti pojedinacne predstavke ESLJP, a u prilogu imate detaljan Prakticni vodic kroz uslove prihvatljivosti koji je izdao ESLJP. Ustavnu zalbu, u pravno sistemu RS i brojnih drugih zemalja, ESLJP smatra delotvornim pravnom lekom. Samim tim vi niste iskoristili sve unutrasnje pravne lekove jer nigde u vasoj predstavci ne pominjete da ste podneli Ustavnu zalbu na presudu Upravnog suda i kakvu je odluku Ustavni sud doneo po vasoj ustavnoj zalbi. Pominjete Odluku US br. Uz-2666/2012 kojom nam Ustavni sud nazalost nije priznao pravo na vanredno uskladjivanje penzija, o cemu sam vec ranije pisao. Tom odlukom US je samo u obrazlozenju konstatovao da se za utvrdjivanje naseg prava ima iskljucivo primeniti Zakon o PIO, sto smo mi protumacili kako nam je odgovaralo (pravno ispravno i pravilno), a Upravni sud kako je njima odgovaralo ili im je nametnuto (pravno neispravno i nepravilno). Po mom shvatanju Ustavni sud nam je tek odlukama iz decembra 2013. godine priznao pravo na vanredno uskladjivanje penzija.
Postupak ESLJP se mozda vama i meni ne svidja, ali on je u skladu sa Konvencijom. To sto ESLJP ustavnu zalbu u Srbiji smatra delotvornim pravnim lekom nije uopste lose, naprotiv pokazuje da je nas Ustavni sud ipak dobrim delom nezavisan, sto je utvrdila i Venecijanska komisija
USLOVI PRIHVATLJIVOSTI
Temelj celog sistema zaštite Konvencije predstavlja pravo na pojedinačnu predstavku. Uslovi prihvatljivosti pojedinačne predstavke regulisani su članom 35 Konvencije. Pre svega, predstavka će biti proglašena prihvatljivom samo ako su već iscrpljeni svi unutrašnji pravni lekovi, koje Evropski sud za ljudska prava smatra delotvornim. Kako zaštita Konvencije pred Sudom počiva na načelu supsidijariteta, primarna zaštita slova Konvencije ostvaruje se pred organima država potpisnica, zbog čega se nadležnost Evropskog suda za ljudska prava uspostavlja tek po iscrpljivanju svih unutrašnjih pravnih lekova. U rešenju usvojenom u pravnom sistemu RS koje je u skladu i sa relevantnim preporukama Venecijanske Komisije, Ustavna žalba je predvidjena za zaštitu slova Konvencije u poslednjoj instanci. Medjutim, Evropski sud za ljudska prava zadržava pravo da u skladu sa čl 35.1 Konvencije diskreciono odlučuje o delotvornosti/nedelotvornosti svih pravnih lekova koji se koriste za zaštitu Konvencije.
Premda se Ustavna žalba smatra načelno delotvornim pravnim lekom od odluke suda u predmetu Vinčić i dr protiv Srbije, što praktično znači da se od podnosilaca predstavki očekuje da pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava iskoriste ovaj pravni lek pred Ustavnim sudom RS, sud je svojim kasnijim odlukama ustanovio izuzetke od ovog generalnog stava. Tako za pojedine grupe predmeta gradjani imaju pravo da se za zaštitu prava iz Konvencije obrate direktno Evropskom sudu za ljudska prava. Zbog toga, poznavanje prakse Evropskog suda za ljudska prava ima izuzetan značaj za pravilnu procenu procesnih koraka pri podnošenju predstavke.
Predstavka se mora odnositi na kršenja prava koja su se desila nakon što je Konvencija stupila na pravnu snagu, dakle posle ratifikacije Konvencije od strane države potpisnice. Republika Srbija je Konvenciju ratifikovala 23.decembra 2003. godine. Predstavke koje se odnose na kršenje prava koje je nastupilo pre ovog perioda sud će prihvatiti samo ukoliko sporno kršenje prava i dalje proizvodi posledice koje su u suprotnosti sa obavezama koje je država preuzela ratifikacijom Konvencije.
Sud neće postupati po anonimnoj predstavci, ili po predstavci koja je u suštini istovetna sa predstavkom koju je već razmatrao. (Čl. 35.2.) Takodje, svaka predstavka koju sud smatra nespojivom sa odredbama Konvencije ili Protokola, ili koja je očigledno neosnovana ili predstavlja zloupotrebu prava na predstavku biće odbačena. (čl 35.3.) Sudu se možete obratiti samo protiv država koje su ratifikovale Konvenciju i Protokole. Da bi sud predstavku uzeo u razmatranje, podnosilac predstavke mora lično biti pogodjen kršenjem Konvencije. Važan procesni uslov za prihvatljivost predstavke jeste i obaveznost isticanja povrede Konvencije pred domaćim postupajućim organom.
Povreda postupka pred domaćim sudovima od strane podnosioca predstavke automatski ga diskvalifikuje u pogledu zaštite njegovih prava pred ovim sudom. Ako niste u potpunosti iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima ( npr.niste uložili Ustavnu žalbu, a ESLJP je u konkretnom slučaju smatra delotvornim pravnim sredstvom ) vaša predstavka će biti odbačena, sem ako dokažete da postoje opravdani razlozi zašto to niste učinili. U praksi, na formularu zahteva će vam pod brojem 18. biti postavljeno pitanje da li postoji ili je postojalo pravno sredstvo koje niste iskoristili i ako postoji, iz kog razloga to niste učinili. Iako teoretski postoji mogućnost da vaša argumetacija u pogledu razloga neulaganja pravnog sredstva, bude uvažena od strane Suda ovakvi zahtevi rutinski se odbacuju.

Nemam podatke, ali mislim da je Strazbur uveo samo za Srbiju, da tužbu ne može građanin Srbije da podnese ako predmet tužbe nije negativna Odluka Ustavnog suda Srbije.
Iz odgovora Suda iz Strazbura može se videti njihova arogancija. Oni su obavezni da daju obrazloženje zbog čega odbacuju podnetu tužbu, ali to nisu uradili. Ja odgovor ne razumem. Možda će neko da ga razume.

POSTUPAK PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA: U prilogu sva potrebna objasnjenja, uputstva i obrazac predstavke-zahteva koji se podnosi sudu.