Имам мишљење које је можда ''јеретичко'' али да га изнесем у виду предлога.Од почетка са свима с којима сам дискутовао по овом питању тврдио сам да наседамо на игру наметнуту од стране власти како не би поднели једино исправну тужбу.
Главни проблем није усклађивање ових проклетих процената, проблем је примена Закона о усклађивању пензија. То у Србији која је наследник бивше СФРЈ није могло да се деси. Могли су ови данашњи да промене Закон о усклађивању пензија, али за нас који смо пре новог закона отишли, ускалађивање се врши по оном закону који је важио док смо уплаћивали допринос и по коме смо и отишли у пензију.Ми смо цео допринос за пензију уплаћивали по Закону који јасно каже како се и усклађује висина пенжије док је користимо.
Да скратим. После овако срамотне крађе и преваре волео бих да покренете акцију да сви дамо по 1000,00 динара и прво ангажујемо неког незаависног професора правних наука да изнализира цео случај и каже на који начин можемо себи да повратимо одузето стечено право. Сви овдашњи адвокати су у дилу са Државом, и заједно са њом учествују у овоме, због незнања или једноставно да би очували свој миље рада без каса и плаћања пореза, што им држава омогућава жмурећи на оба ока.

Одличан текст колеге Милета Бјеливука који је реална критика државе али и нашег поданичког, калкулантског и менталитета који није примерен војној професији.

Isplata duga vojnim penzionerima, ili još jedna otimačina!

Danas je država Srbija "velikodušno" uplatila dug vojnim penzionerima koji su prihvatili vansudsko poravnanje, ali ne na osnovu Zakona i Ustava, već na osnovu Zaključka Vlade, koja je tim činom u drugi plan gurnula najvažnije pravne akte države.
Određeni broj vojnih penzionera, a najvećim delom oni koji su sedeli kući, drvili politiku na parkingu, igrali šah na Kalemegdanu ili čitali novine ushićeno je trčao danas u poštu i banke, usrkivao miris novih novčanica, radovao se kao dete i zahvaljivao "predsedniče akbar, hvala, danke..., održali ste reč..."

A o čemu se zapravo radi? Radi se o još jednoj samovolji i određivanju prava na osnovu "mogućnosti države" i sopstvene procene.
Umesto celog duga koji je nastao nezakonitim uskraćivanjem vanrednog usklađivanja vojnih penzija za 11.06% na vrednost boda 9.40 od 01.01.2008.godine, isplaćen je dug u vrednosti 6.57% na vrednost boda 9.40.

Kad malo vratimo film, to mu dođe isto kao kad se političari busaju u prsa i kažu sačuvali smo Srbiju 1991.godine, a raspala im se federalna država, čije posledice osećamo svi i oni koji se otcepiše i mi koji se priklonismo državi sukcesoru, a koja nema šta da nasledi, pa se taj proces raspada nastavi preko KiM i ko zna gde će se zaustaviti, jer razgrađivači i razbijači nisu razbijali samo državu, već i njenu oružanu silu. I tu smo sad gde smo, većina nas ćeraćemo se i dalje kao što smo 1991. želeli sačuvati onu državu i 1999.godine KiM, a ova manjina će brzo potrošiti onu trećinu duga i posle će prestati proces zahvaljivanja, osim ako ne dođu neki drugi ljudi kojima će morati nazdravljati "alahu akbar".

Možda su asocijacije prejake, možda i nisu, jer je paralelno s borbom za prava vojnih penzionera tekao i proces razgradnje njihovog jedinstva, u čemu su značajnu ulogu odigrali oni koji su danas dali milost, ali i oni koji su na marginama te borbe videli svoju šansu da postanu neko i nešta, da osnuju neko svoje društvance, udruženje ili sl. poput onih liderčića državica nastalih na razarujućoj lavi vulkana zvanog SFRJ.

Sad vidim da je ovo danas već juče i da se trećina onog uplaćenog duga već prilično smanjila, ali oni to još ne osećaju, kao što nisu osećali ni mukotrpnu borbu koju smo vodili da bi barem njima ugodili.

Ipak, drage kolege u zdravlju i sreći vi i taj ostatak potrošili.