Болен

Колега Радисав Ристић послао нам је свој ауторски текст "ЈЕЗУИТСКА ОБЕЋАЊА И ПОДВАЛЕ" ради објављивања на нашем сајту.





Suočeni sa lažnim obećanjima (ne)nadležnih ministarstava, pravosudnih organa i rukovodstva sopstvenog udruženja, vojni penzioneri nikako da se oslobode nametnutih nezakonitosti godinama svaljivanih na njihova pleća. I danas, nažalost, posle obećavajućih izjava premijera i nadležnih ministara, nema nikakvih naznaka o eventualnim promenama u pogledu prevazilaženja postojećih rešenja uperenih protiv korisnika vojnih penzija. Jer, i posle tih izjava, posle odluke Ustavnog suda i drugih nadležnih pravosudnih institucija, nedodirljiva su brojna zakonska i podzakonska akta, donošenih na štetu vojnih penzionera tokom dvanaestogodišnje vladavine prethodnih vlasti. Očekivalo se da će dolaskom na vlast novih ljudi posle predsedničkih i parlamentarnih izbora 2012. godine, ubrzano doći do promena putem kojih će se razrešiti nagomilana uskraćena prava kojima je izložena vojnopenzionerska populacija. Bila su to, kako se ispostavilo, naivna očekivanja, jer novi ministri ni malim prstom nisu mrdnuli da isprave nepravde kojima su kumovali njihovi prethodnici. To se posebno odnosi na ministre odbrane, pravde, finansija, rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja.
Vojnim penzionerima je veoma dobro poznato koja su im sve prava uskraćena – počev od statusnih, imovinskih i stečenih do ljudskih i materijalnih. Manje je, međutim, poznat neodgovoran odnos ministara, ministarstava i pravosudnih organa, koji su, po službenoj dužnosti, bili nadležni da isprave i pod slovo zakona podvedu pravedna rešenja. Jedino dotle postojeće vojnopenzionersko udruženje UVPS, pokušalo je da putem pismenog obraćanja navedenim ministarstvima i institucijama zatraži ukidanje nezakonito donošenih zakonskih i podzakonskih odredbi i akata. Sve se do današnjih dana, međutim, svodilo na molbe, jadikovke i verbalna lamentiranja na koje su, po pravilu, izostajali bilo kakvi odgovori koji bi nagoveštavali pomak u razrešavanju navedenih nezakonitosti. Odgovora je, doduše, bilo u nekim slučajevima, ali gotovo svi do jednog ukazivali su da od bilo kakvih promena u korist vojnih penzionera neće biti ništa. Jer, sva (ne)nadležna ministarstva, oglašavajući se nenadležnim, najčešće su prebacivala loptu u dvorište drugog -- takođe (ne)nadležnog ministarstva.
Ministarstvo pravde, na primer, kao i druga (ne)nadležna ministarstva i pravosudni organi, jednostavno pere ruke od bilo kakve nadležnosti koja svuda u svetu nosi naziv “pravednost”. Ni manje, ni više, to ministarstvo se sa bagatelisanjem osvrće i na odluku Ustavnog suda Srbije. U odgovoru koji se odnosi na neusaglašeno povećanje vojnih prnzija od 1. Januara 2008. godine, stoji da to ministarstvo nije nadležno za rešavanje opravdanog zahteva korisnika vojnih penzija. Doslovno se, pored ostalog, tvrdi da je to ministarstvo “nenadležno za rešavanje zahteva koji se odnose na nepostupanje sudskih i državnih organa Republike Srbije prema odlukama Ustavnog suda Srbije”. Treba li uopšte naglašavati da se u ovom slučaju radi o nedopustivom nepoštovanju odgovarajućih odredbi najvišeg pravosudnog organa u zemlji “koji štiti ustavnost i zakonitost…” Zaštite zakonitosti kada su vojni penzioneri u pitanju, tako bar ispada, bez pardona se odriču ljudi iz Ministarstva pravde koji su sročili odgovor o nenadležnosti te institucije Vlade Republike Srbije.
Slični odgovori o navodnoj nenadležnosti pristizali su i od Ministarstva odbrane u čijem se odgovoru u vezi sa izostavljanjem povećanja penzija korisnicima vojnih penzija navodi pored ostalog da “nema osnova da se rešavanje navedenog pitanja traži od Ministarstva odbrane” i da “nije celishodno da Ministarstvo odbrane daje svoj stav o visini penzijskog osnova na koji treba primeniti usklađivanje”. Bivši ministar Dragan Šutanovac se, međutim, nije osećao nenadležnim kada je donosio odluke na štetu vojnih penzionera, lišavajući ih i prava na povećanje penzije od 1. Januara 2008. godine. Ministri odbrane, počev od Aleksandra Vučića, Nebojše Rodića i trenutno aktuelnog Bratislava Gašića, za razliku od njihovog prethodnika, odrekli su se, nažalost, svake nadležnosti kada su prava vojnih penzionera u pitanju.
Na pismo upućeno premijeru Vučiću 18. novembra 2014. godine, odgovor stiže od Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije u kome se lakonski odgovara da je pismo prosleđeno Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nedugo zatim, oglašava se ministar Aleksandar Vulin koji u emisiji “Panorama” Stidija B, u kojoj je bilo reči i o vanrednom usklađivanju vojnih penzija. On ne poriče da su vojni penzioneri uskraćeni za povećanje penzije od 1. Januara 2008. godine, obećavajući da za razrešenje ove nepravednosti postoji puna podrška premijera Vućića i ministra odbrane Gašića. Još jednom se posle toga oglasio ministar Vulin, donoseći muštuluk da je razrešenje ovog problema u toku. Oformljena je, kako reče, radna grupa koju čine ministri odbrane, finasija i pravde. Ostalo je samo, sa očitim likovanjem naglasi ministar Vulin, da Ministarstvo finansija izvrši konkretnu procenu i da to očekuje svakog dana. Prođe i tih nekoliko dana, prođe i nekoliko sedmica, poče i mesečno odbrojavanje, a od navedene radne grupe ni traga ni glasa. Ministar finansija, čija se odluka sa nesrrpljenjem očekivala, putuje u to vreme po svetu vršeći, kako izveštavaju mediji, “finansijske konsolidacije”. Što se tiče konsolidacije vojnih penzije i dalje ni traga ni glasa.
Iz svega izloženog moguće je izvući nekoliko zaključaka koji nedvosmisleno ukazuju da država javno, na nedopustiv način, negira ustavni princip vladavine prava. Zna li, pitaju se s tim u vezi mnogi vojni penzioneri, da je pravo na penziju ne samo imovinsko, stečeno, već i ljudsko pravo. Izvesno je da znaju da je to pravo neprikosnoveno kako po Ustavu Republike Srbije, tako i po Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a potvrđeno i Evropskom socijalnom poveljom u kojoj se, pored ostalog, navodi da su penzije neotuđivo ljudsko pravo. Za sve to, nažalost, u ovoj zemlji niko ne haje – počev od zvaničnika na najvišim nivoima vlasti, do činovnika u (ne)nadležnim ministarstvima i Republičkom fondu PiO. Najkraće rečeno, jezuitski odnos države prema vojnopenzionerskoj populaciji.
Radisav RISTIĆ


К О М Е Н Т А Р И :

milica,14.04.2015.15:48

Svaka Vam cast gospodine Risticu, konsolidacija vojnih penzionera ide traljavo, dok JEZUITSKA OBECANJA I PODVALE bujaju.
ZASTO?
Zato sto su se
-Visoko rangirana vojna lica prema VLASTODRSCIMA /citajVLASTI/,zarad svoje licne koristi i statusa,
-istovremeno su se njima podredjena vojno aktivna lica sve do vojnika koji su sluzili vojni rok, na komandu
PADNI U NESVEST padali , pravi i zdravi , ni krvi ni duzni ne ptajuci ZASTO.
Penzionisana vojna lica su svi, niko im ne ukida zvanja, ali PRAVA i CAST su uskraceni.
Primer je zla kob koja se desila, sedam zivota i zivoti njihovh porodica ugaseni.
Gde je tu konsolidacija, da postoji sve bi bilo JASNO.
Izostalo ZASTO.