Болен

Формулација „План Б“ постаје нови тренд у раду Владе Републике Србије.
После обзнане плана “Б“ за железару Смедерево, сви су изгледи да ће и вишак запослених у јавном сектору од око 75000 људи, уместо у приватни сектор или на тржиште рада, по плану „Б“ отићи у „заслужену“ пензију.
А онда по већ излизаној матрици следи познато паметовање, како имамо превише пензионера и да не може овако мали број запослених да „издржава“ те исте пензионере.
За очекивати је да одмах потом по Наредби ММФ, степенованој такође као план „Б“, пензије крену поново на доле бар за 10 одсто.
Можда је и ова Влада зрела за план „Б“.



ПРЕСИПАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПЕНЗИОНЕРЕ

По Нацрту фискалне стратегији за ову годину, с пројекцијама за наредну и 2017, главне уштеде планиране су на издацима за запослене у буџетском сектору и за пензије.
Предвиђено је да се државна издвајања за запослене умање по три основа: номиналним умањењем плата од десет одсто од новембра прошле године, затим замрзавањем зарада до краја 2017. године, као и смањењем броја запослених од по пет одсто годишње. По рачуници Фискалног савета Србије, смањење броја запослених од по пет одсто годишње значи да би без посла укупно остало 15 одсто или 75.000 запослених.
Издвајања државе за запослене, ако се примене те Владине мере, на крају 2017. године донеће уштеду од 30 одсто у односу на прошлу годину. Нешто мање уштеде држава планира да оствари, оцењује Фискални савет Србије, на пензијама, за које је планирано да се након већ спроведеног умањења из новембра прошле године замрзну све до краја 2017. С пројектованим кретањем инфлације, издвајања државе за пензије ће се у реалном износу смањити у наредне три године око 12 одсто. Међутим, нико не може унапред израчунати колико ће нових пензионера бити ове године и у наредне две, односно да ли ће на новајлије отићи оно што се уштеди на постојећим корисницима пензија. Јер, по подацима Фонда ПИО, на крају ове године било је чак 27.462 пензионера више него на крају 2013. године. Дакле, број пензионера непланирано је повећан па се због тога и не може унапред правити рачуница о томе колико ће се тачно уштедети на замрзавању пензија и њиховом прогресивном смањивању за све износе веће од 25.000 динара месечно.
Но, и неке друге мере финансијске консолидације када је реч о зарадама које доносе уштеде у буyету, по оцени Фискалног савета Србије, веома су ризичне, и ту се пре свега мисли на смањење броја запослених без припремљеног плана и решавање проблема јавних предузећа у кратком року. Наиме, планирано је да се до до 2017. године број запослених у буyетском сектору смањи за 75.000. У Фискалној стратегији је наглашено да се „рачуна да би највећи део тог смањења био остварен природним одливом запослених, то јест одласком у пензију уз ограничено попуњавање слободних места”. Дакле, може се смањити издавање за плате, али ће она доћи на другу буџетску касу – пензијску – па је реално питање где је ту онда уштеда.
Анализа Фискалног савета Србије пак показује да није могуће отпустити планираних 75.000 запослених из буyетског сектора тако што ће се полазити од става да ће они у наредне три године отићи у пензију, односно тако што ће држава избећи да отпушта прекобројне, додајући да то не би било добро, чак и уколико би било могуће. Не постоји замена за темељне анализе и прецизне планове у којим деловима јавног сектора и за колико је потребно смањити број запослених, као и јасни критеријуми и методи по којима би се отпуштали најнепродуктивнији радници.

Потребан план Б

Како стручњацима Фискалног савета недостају многе коцкице из Фискалне стратегије за ову годину и наредне две, а поготово када је реч о уштедама на зарадама у јавном сектору, јавним предузећима, здравству, просвети и пензијама, они сматрају да ће мере штедње морати бити настављене. Због тога и истичу да се из тог Владиног акта не види алтернативни план уколико се све планиране уштеде не остваре, што је, како истичу, врло могуће, узимајући у обзир колико су неке од планираних мера ризичне.
Љ. Малешевић / Дневник 21. фебруар 2015.