Znamo, empirijski dokazano, da je pamćenje običnog-prosečnog građanina najviše dva meseca kada su u pitanju obećanja političara.
Tako u ovom momentu i treba shvatiti ovo Alekovo obećanje, o podizanju plata i penzija u oktobru.

Alek se želi pretstaviti kod pučanstva kako on vodi ustvari „armagedonsku“ bitku kao što su se svi dosadašnji vlastodršci u Srbiji nastojali pretstaviti.

Jasno je svakome ko je i malo upućen u makroekonomiju da je prof. Petrović apsolutno u pravu kada razmatra mogućnost povećanja plata i penzija. Država se mora još zaduživati da bi servisirala obaveze po uzetim zajmovima. Takođe mora uzimati nove zajmove. Fiskalni savet smatra da udeo javnog duga „opšte države“ u BDP mora još rasti i biće dobro ako se zaustavi na 80% od BDP.
( „Opštu držаvu“ , u fiskalnom smislu, čine podsektori vlаsti: centrаlne (Republikа), regionаlne (Autonomnа pokrаjinа) i lokаlne (opštine, grаdovi i Grаd Beogrаd) i fondovi socijаlnog osigurаnjа (zdrаvstveno osigurаnje, penziono invаlidsko osigurаnje i službа zа zаpošljаvаnje).
- Neposredno zаduživаnje predstаvljа direktаn jаvni dug.
- Izdаvаnje gаrаncijа predstаvljа indirektnu obаvezu.
Međunаrodno prihvаćen koncept jаvnog dugа je bruto dug sektorа „opšte držаve“, pа jаvni dug čini direktаn dug „opšte držаve“ i аktivirаne gаrаncije „opšte držаve“.)

U kakvom ekonomskom ambijentu je Alek više puta ponovio obećanje da će plate i penzije on povečati , sada je i oročio za oktobar mesec ove godine?
- Pad BDP u I kvartalu 2015. je 1,9% u odnosu na isti period 2014.godine.
- Pad prometa u trgovini je oko 5,2%.
- Pad industrijske proizvodnje, kao glavnog pokazatelja privrednog rasta, je 2% u odnosu na 2014.godinu. Posebno je veliki pad u proizvodnji energije, čak 16%, u rudarstvu je pad oko 15% itd. Važan je podatak da je 54% sektora ukupne industrijske proizvodnje zabeležilo pad od preko 16%.
- Pad zaposlenosti, odnosno porast nezaposlenosti. Prava nezaposlenost (tzv.administrativna nezaposlenost) koja se iskazuje količnikom broja nezaposlenih i ukupno radno sposobnih je preko 35%. Pokazatelji nezaposlenosti dobijeni anketom za Srbiju nisu validni jer je informatički neuređena država. Stvarna (administrativna) nezaposlenost radnog stanovništva do 35 godina starosti se kreće i do 50%.
- Broj nezaposlenih nije utvrđen ali trenutno nije manji od jednog miliona duša, sa tendencijom porasta bar za 100000 u ovoj godini.
- Unutrašnji dug u državi je preko 13 milijardi eura.
- Javna preduzeća nisu niti taknuta
- Višak zaposlenih u „opštoj državi“ je ne manji od 150000 duša koje parazitiraju, primaju dobre plate a većina ne zna ni od koga. Poznato je da ovu populaciju sačinjava tzv. partijska vojska partija koje participiraju u vlasti. Ova „vojska“ košta poreske obveznike godišnje oko jedne milijarde Eura.
- Broj nezaposlenih koji će se pojaviti kada Privredni sudovi preko stečeja likvidiraju par stotina firmi u restrukturiranju je oko 60000. Ovi će otići na berzu rada i to bez otpremnina jer kada je stečaj nema otpremnina nego se namiruju iz stečajne mase koja nikada nije dovoljna.
- Neverovatan je porast spoljnotrgovinskog deficita. Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prva tri meseca 2015. bio je 1,1 milijardu evra, što je za 18 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republicki zavod za statistiku (RZS).(citat).
Ovome je kumovala NBS koja nije samostalna, drži neopravdano jak dinar, jer to od iste zahteva izvršna vlast.

Da li se u ovom ekonomskom ambijentu, stvorenom na osnovu podataka zvanične državne statistike, može još priuštiti značajnije povećanje plata i penzija? Jasno je da ne može, to je jasno i Aleku i Vujoviću. Pošto Alek želi da održi tenziju „armagedonske bitke“ koju vodi izašao je sa ovim otkrovenjem, narod to ne razume a lepo je za uši naroda. Lako će se ovo pasivitirati ako se neko seti da pita u oktobru. Jednostavno „prijatelji iz MMF“ su savetovali da se to odloži za proleće 2016. kada će povećanje biti „neuporedivo veće“ itd. poznata politička insinuacija.

Ako bi se Alek odlučio za izbore za parlament Srbije da bi se ponovo počelo brojanje godina vladavine iz početka, kao što je sada jedna godina a ustvari su tri godine ove vlasti, moguće je da od MMF dobije blagoslov da poveća plate i penzije ne više od 1% , plus pregršt obećanja, kao i uvek političarskih lagarija itd.
Primetio sam da „obični“ i ljudi navodno učevni u Srbiji imaju, neopravdano, loše mišljenje o Fiskalnom savetu i prof. Petroviću. Fiskalni savet nije privredni savet ili savet NBS. Fiskalni savet je nezavisno telo koje samo i jedino vodi računa o javnim finansijama a posebno o likvidnosti „opšte države“. To su stručna i praktična rešenja kako da se obezbedi održivost javnih finansija odnosno prosto rečeno kako da se izbegne kolaps javnih finansija. Konsolidacija loših javnih finansija kao što su naše , savremena teorija sprovodi preko štednje u javnoj potrošnji. To ima ozbiljne socijalne implikacije ali i ekonomske po pitanju obaranja privrednog rasta, porastu nezaposlenosti i dr. Postoje vrlo jaka razmišljanja da u tim uslovima ne treba štedeti nego trošiti. Takva varijanta, konsolidacija javnih finansija preko povećane potrošnje, nije praktično još nigde sprovedena i testirana. Ovo razmišljanje je vrlo popularno kod naroda i masovno se koristi u predizbornim kampanjama. Nova vlada Grčke je nešto nagoveštavala u tom pravcu ali je izgleda i ona odustala.

Mogli bi zaključiti: Neće biti povećanja plata i penzija ili će ono biti simbolično. Nastavlja se život stanovništva u Srbiji na minimumu, ima se samo za osnovne namirnice jer se moraju platiti računi državi. Ostaju najniže plate u Evropi, nema privrednog rasta, nema bitnog porasta zaposlenosti, nema porasta životnog standarda većine stanovništva.
Do kada će sve ovo trajati?
Greška u predviđanju je neminovna ali stanje se bitnije neće promeniti za najmanje 5-8 godina. Upotrebimo izreku: „Ko preživi, pričaće.“


К О М Е Н Т А Р И :

Болен,02.05.2015.15:41

Колега Рајко, Ваш текст представља добар осврт на наше тренутно стање, а овај мој коментар посвећен је "независној" улози Фискалног савета.

Фискални савет је независан државни орган одговоран Народној скупштини Републике Србије. Боље речено он би то требао бити иако у пракси није тако.
Како и зашто?
Фискална правила и фискалну политику земље утврђује и спроводи Влада, док је задатак фискалног савета независна АНАЛИЗА те политике.
Дакле анализа онога што припрема и спроводи Влада.
У пракси Влада злоупотребљава Фискални савет истурајући га често пута као претходницу испред себе, обезбеђујући истовремено одступници позивањем на ауторитет звани ММФ.
Тако се на пример догодило, да причу о солидарном порезу на плате веће од 40.000 и пензије веће од 25.000 предложе и изнесу у јавност чланови Фискалног савета, а да се потом, након опипаног пулса јавности, Влада "јавља за реч" и бави АНАЛИЗОМ.
Још је драстичнији случај са актуелним смањењем плата и пензија.
Фискални савет "трчи" у јавност са предлогом линеарног смањења од минимум 15 одсто, а након тога Влада проналази оне чувене формуле и модалитете прогресивног умањења, вртећи причу о неких 10 одсто што уопште није тачно.
Важно је нагласити још један пропуст који овом приликом чини Фискални савет а у интересу Владе, где се огледа њихова очигледна спрега.
Наиме, са многих мериторних места и од многих уважених стручњака недвосмислено је указано да је смањење пензија незаконито и неуставно.
Одакле Фискалном савету право да и сам предлаже нешто што је неуставно, подржава Владу у спровођењу неуставности, па чак иде и корак даље залажући се за одржавање те неуставности,тезом да плате и пензије не треба повећавати,или враћати на претходни ниво?
Нема овде ни говора о Фискалном савету као независном државном органу.


st vodnik,02.05.22:15

Kolega Boško, hvala na lepim rečima o mom tekstu. Vaš komentar o položaju Fiskalnog saveta, prema pojavnim manifestacijama, takođe je korektan.
Međutim ključni problem je u izboru koncepta: stabilnost(štednja) ili rast (potrošnja).
Da li može istovremeno stabilnost i privredni rast?
Može, samo i jedino na drastičnu štetu na strani rasta, odnosno stabilnost uz zanemarljivi u svakom slučaju nedovoljni privredni rast.
Fiskalni savet sledi koncept stabilnosti javnih finansija(štedni koncept), minimalni deficit javnih finansija od par procenata. To je zapadni standard za razvijene ekonomije.
Za nerazvijene ekonomije, kao što je srpska, teorija preporučuje rast (potrošnju) kao prioritet. Ovaj koncept je prilično „revolucionaran“ i sada se rudimentarno pojavljuje u Grčkoj, Italiji, Španiji.
Naša vlast, nameštena od Zapada, slepo sledi koncept stabilnosti. U tom cilju su im postavljeni ministri, bukvalno pretstavnici i zastupnici, stranog kreditnog kapitala kao i volšebni savetnici vlastele, takođe promoteri profita i samo profita i urednog vraćanja kamata na zajmove.
Fiskalni savet takođe zastupa koncept stabilnosti odnosno konsolidacije javnih finansija u čemu je najvažnije da država može servisirati redovno bar kamate na javni dug. Nije predsednik Fiskalnog saveta nikakav „revolucionar“, školovao se i dosta radio na zapadnim koledžima i njegovo razmišljanje je tako formirano. Takođe i druga dva mlađa člana saveta „zadojeni su“ konceptom stabilnosti.
Ovim ljudima se ne može mnogo prigovoriti na analizama koje izvode, sve je to korektno, provereno, testirano. Za članove ovog saveta nema tajni u Makroekonomiji i Ekonometriji, sve je to čisti „zanatski“ posao. Ima savet svoje saradnike koji se ne vide i svi su „majstori“ za ove metode i modele.
Moj stav je da ovim analizama treba verovati, da su korektne, na konceptu stabilnosti (štednji) zasnovane i razumljive.
Savet daje „zanatska“ i adekvatna rešenja. Ova rešenja su beskompromisna, nepopularna i za građane uglavnom „neprihvatljiva“.
Savet rešava problem sada sa neizbežnim štetama da bi se izbeglo rešavanje problema u dramatičnoj situaciji za par godina sa štetama deset puta većim. Tačno je da je Fiskalni savet predlagao smanjenje penzija za 15%, linearno. Cilj je bila ušteda u budžetu 600.000.000 do 700.000.000 eura.
Cilj Fiskalnog saveta je smanjenje dotacija za fond PIO iz budžeta za ovaj iznos Eura na godinu. Računica je krajnje jednostavna:
F PIO dobija mesečno 42% novca iz budžeta. Direktno iz budžeta države se plaća svaki mesec 735.000 prosečnih penzija dok 1.015.000 penzija plaća FPIO. Za 735.000 penzionera i prosečnu penziju od 23.500 dinara, godišnje ide iz budžeta : (735.000 x 23500 x 12): 120 = 1.727.250.000 Eura. (1 Euro = 120 RSD).
Ako bi penzije bile smanjene za 15%, uz uslov da FPIO može i dalje da isplaćuje 58% izdataka za penzije, tada bi iznos dotacija iz budžeta bio smanjen za : (((85 – 58) : 42)) – 1) x 100 = 36%. Ovo je u novcu oko 620.000.000 Eura. Ovo je čista zanatska računica. Vlast je išla sa smanjenjem od 10% i efekat je približno 415.000.000 Eura. Smanjenje dotacija iz budžeta po prethodnoj metodologiji, je u ovoj kalkulaciji 24%. Fiskalni savet smatra da nije dovoljna ušteda, da će se morati još rezati.
Znaći, vlast se može braniti da FPIO nije smanjio penzije niti jednog dinara, nego da je budžet smanjio dotacije za 24% pa su penzije ispale manje za 10%. Da li država ima pravo da umanji dotacije? Mislim da nema, da mora garantovati sigurnost. Ovo su već pravno-etičko-filozofska pitanja. Nisam optimista da će sudovi presuditi, u Srbiji, da su penzioneri oštečeni.
Postoje pravne i Ustavne nekorektnosti oko ovog smanjenja o kojima Fiskalni savet stvarno nije vodio računa.
Da li je uopšte trebalo smanivati penzije? Već smo o tome pisali da nije trebalo. Da je Alek poslao 100.000 svoje partijske vojske na berzu rada godišnja ušteda bi bila najmanje 650.000.000 RSD ( bruto plata 65.000 RSD)
Drugo, FPIO bi mogao uzeti kredite kod banaka pa isplaćivati cele penzije. Za ovo je potrebna likvidnost i solventnost fonda koju on nema. Možda bi mogao dobiti kredite uz državni akcept a to je onda vraćanje na početak, samo bi se platile kamate.
Politika koristi korektne podatke Fiskalnog saveta da bi kod pučanstva profitirala. Znamo da je ovo moralno neprihvatljiva praksa uošte kod političara. Izjavljuju da će biti manje otimanja, da Fiskalni savet ne zna računati, da nema osećaja za narodnu muku. Fiskalni savet je izašao sa ovim nepopularnim merama još pre dve godine. Elek i ovi oko njega su se zaklinjali da nikada neće posegnuti u džep penzionera. Posegli su i to duboko, uveli su progresiju, popljačkali penzionere koji su najviše punili FPIO i FSOVO i obezbedili sebi glasačku mašineriju od onih koje su „poštedeli“. Sada najavljuju povećanje, Fiskalni savet nema takvu računicu, igra se nastavlja.
Hvali se vlast nekakvim imaginarnim suficitom u odnosu na plan od čak 33 milijarde RSD. Fiskalni savet kaže da je to samo oko 7 milijardi. To je oko 60 miliona Eura. Pola od tog iznosa koštaće npr. opravka visoke peći u Smederevu. Gde su unutrašnji dugovi? Nama, vojnim penzionerima su dužni 4 takva suficita.

Za mene bi bilo neverovatno iznenađenje kada bi me neko uverio da prof. Petrović radi u dosluhu sa vlastima. Poznajem čoveka, to je skoro nemoguće. Jednom prilikom, bio sam prisutan kod njega u kabinetu na Fakultetu kada je došla njegova drugarica iz gimnazije, žena možda u 40-setim, vanredni student. Lepo su se pozdravili, malo popričali i ona mu je rekla da treba kod njega da polaže Ekonometriju. Pavle joj je rekao: „Bogami moraćeš malo učiti, evo tu su Zlatko i Rajko, pomoćiće ti.“ Žena je izašla napola ljuta, mi smo joj kasnije pomogli, završila je to. Za sadašnje prilike ovo je smešno. Svako bi očekivao da joj odmah upiše sedmicu u index i doviđenja. Ispit iz Ekonometrije jeste težak ali nema studenta koji bi rekao da ga je Pavle pustio a da nije znao ili da je znao a da ga je oborio. Takav je čovek.
Za mene, u konceptu stabilnosti (štednje) Fiskalni savet radi korektno, profesionalno, odgovorno, objavljuje analize, izlazi sa ciframa, iznosi probleme, predlaže rešenja. Vlast uzima što joj treba ili predloge Fiskalnog saveta koristi za svoju ličnu i stranačku promociju. Fiskalni savet nije regulatono telo, nema nikakvih ingerencija sem predloga. Evo nedavno je Agencija za borbu protiv korupcije predložila smenu ministra Selakovića. Šta se dogodilo? Ništa, ostalo sve na nivou predloga. Videćemo kako će proći predsednica te agencije.
Lično smatram da treba neka nova vlast prihvatiti koncept rasta (potrošnja), Mišljenja sam je još 2008.godine država trebala proglasiti bankrot kada je javni dug bio samo trećina sadašnjeg javnog duga, da se krene u razvoj i zapošljavanje, proizvodnju za izvoz. Sa poveriocima bi se nagodili oko reprograma dugova, otpisa zelenaških kamata, prodaja dela duga i sl. To nije ni sada kasno uraditi. Nema te snage i ideje da se u Srbiji bilo šta zaokrene. Svi relevantni politički činioci u Srbiji se bitno po ovome ne razlikuju. Opozicija ne zaslužuje to ime jer se u konceptu ne razlikuje od vlasti. Vlast je samobitna, ohola, cinična i brate mnogo insinuira.