Међународно пословно удружење Мрежа за пословну подршку упутило је данас новом министру привреде Горану Кнежевићу отворено писмо у којем од њега траже да спроведе три кључне реформе за боље пословно окружење.

Привредници у Србији, како је наведено у писму, већ више од 10 година чекају спровођење три кључне реформе за промену пословног окружења у Србији
- смањење пореза и доприноса на зараде и увођење прогресивног опорезивања плата,
- решавање проблема скупих и неприступачних кредита кроз алтернативне изворе финансирања
- и увођење контроле над бројним наметима локалних самоуправа и одређивање јасних критеријума за њихов број и висину.

У свим истраживањима спроведеним у привреди у периоду 2005 – 2016. година привредници су захтевали ове три крупне реформе, али ниједан од претходних министара привреде није успео да их спроведе, наведено је у писму.

Мрежа за пословну подршку наводи да је због изостанка наведених реформи свако привредно друштво у Србији у просеку задужено на нивоу од 196 одсто висине оснивачког капитала, што значи да послује на ивици банкрота.

Просечни рокови наплате потраживања у првој половини 2016. били су 132 дана, по чему смо европски рекордери, заједно са Босном и Херцеговином код које је то око 130 дана.

Тек свака трећа фирма коју отворе млади предузетници до 35 година успе да преживи и опстане на тржишту после три године од тренутка започињања рада, по чему смо значајно лошији од европског просека - 64,7 одсто опстане после прве три године.

Мрежа наводи и да се тек свака 18. фирма у Србији бави неким обликом производње која је основни покретач извоза и од које директно зависе друштвено богатство и животни стандард становништва, док је европски просек - свака четврта фирма.

У сектору малих и средњих предузећа Србија има три пута мање извозника, 4,1 одсто, од европског просека који износи 11,9 одсто, наведено је у писму уз опаску да је то последица хроничног недостатка обртног капитала и високих намета на рад који нашу привреду чине неконкурентном на иностраним тржиштима.

Бројни и високи намети локалних самоуправа, високи порези и доприноси на рад, заједно са недостатком повољних извора финансирања предузетника директно су довели до тога да по различитим проценама у сивој зони ради између 550.000 и 750.000 становника наше земље.

Просечан оснивачки капитал малих предузећа и предузетника у Србији је свега 5.060 евра, наведено је, па су посебно угрожени млади предузетници и жене предузетнице који често привређују у сивој зони, јер избегавају да легализују свој бизнис због бројних и високих намета.

Због изостанка три најважније привредне реформе негативне последице трпе и стотине хиљада грађана који су легално запослени у приватном сектору, пише у писму уз објашњење да под притиском бројних намета, а истовремено суочени са ниском куповном моћи, њихови послодавци нису у могућности да им исплате пристојније зараде за живот.

"У десетинама градова широм Србије, у кинеским али и домаћим радњама запослени су плаћени испод нивоа минималне зараде, па иако раде, социјално су угрожени и немају довољно средстава за живот", наведено је у писму уз опаску да је Србија ретка земља у Европи где се минимална зарада опорезује истим пореским стопама као нето зараде које износе више стотина хиљада динара месечно.

"Због свега наведеног, сматрамо да Вас као новог министра привреде чекају бројни изазови и ово писмо смо Вам упутили јавно, како би и остали чланови тек изабране Владе, били упознати са проблемима који тиште привреду и успоравају привредни развој", наводе привцредници.

Они поручују да ће министар, уколико испоштује дугогодишње захтеве привреде, значајно помоћи њеном дугорочном опоравку, а то ће, тврде, створити услове за раст запослености и подизање животног стандарда грађана.

"С обзиром да је сама Влада прогласила 2016. за годину предузетништва прави је тренутак за спроводење три најважније реформе", наводи се у отвореном писму.

Извор: www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/priv...-reforme_746794.html