Београд – Српски пчелари прошле године донели су Србији готово двоструко више новца него извозници јунећег и говеђег меса заједно. На тржиште ЕУ, Америке, Канаде… извезено је меда у вредности од 9,6 милиона долара док је пласман ове две категорије меса збирно вредео око 5,6 милиона долара. Гајење пчела постао је тек пре неколико година исплатив и масован бизнис који по, тврдњи произвођача, може да донесе више него пристојну зараду. За само годину дана број кошница увећан је за око 200.000 (тренутно их је око 870.000). Шта је утицало на ово изненадно интересовање за пчеларство?

„Пре свега добра прилика да се заради. Извозно тржиште нам се полако отворило, а и пчелари су преко неколико својих организација успели да се удруже и обезбеде организовани откуп. И прошлогодишња цена од 4,5 евра по килограму, за најтраженији багремов мед, била је повољна за произвођаче и подстакла извоз“, каже Србислав Видојевић, председник Групације за пчеларство у Привредној комори Србије.

Стручњаци предвиђају раст профита у пчеларству и раст потражње. Они процењују да би Србија у наредних неколико година могла да утростручи извоз и повећа број кошница на 1,2 милиона. Мед произведен у Србији је квалитетан, али као и већину стратешких пољопривредних производа извозимо га готово само у ринфузу.

„То је штета али тренутно не може другачије. За сада је најважније да одржимо цену багремовог меда на око три евра јер је то граница исплативости и мотив младим људима да се укључе у посао. Следеће је извоз упакованог меда, стварање бренда и поверења код иностраних потрошача“, истиче наш саговорник.

И док пчелари бележе успех, прогнозе за сточарство нису ни мало оптимистичне. Србија има дозволу да на тржиште ЕУ извезе годишње 8.875 тона јунећег меса, такозваног „беби бифа”, најквалитетнијег и најскупљег меса које је тешко произвести а чија цена достиже 450 до 600 долара по тони. Прошле године успели смо на ово тржиште да пласирамо тек 315 тона, а стручњаци страхују да ће наредних година резултати бити још лошији ако се нешто не предузме.

„Држава води погрешну политику. Стаје су нам празне, а са друге стране имамо три милиона свиња и не знамо шта ћемо са њима. Наша перспектива није свињарство, већ узгој јунади „, истиче Бранислав Гулан, аграрни аналитичар. Он каже да је пре неколико година присуствовао састанку са представником ЕУ за сточарство где је Србији отворено поручено да би Унија могла да гарантује наредних 50 година пласман по 50.000 тона „беби бифа”.

„Чак су нас повезали и са представником за овај део Европе. Њега сам касније неколико пута питао да ли га је неко контактирао из Србије и он ми је рекао – „никада нико”“, истиче саговорник „Политике”.

Иначе у време бивше Југославије на европско тржиште извозили смо 50.000 тона „беби бифа”, а само из Србија чак 30.000 тона. Највећи произвођачи били су пољопривредни комбинати у сарадњи са породичним газдинствима који су нестали и распродати у транзицији, а наша главна извозна тржишта били су Италија и Грчка.

Од 150 кошница се пристојно живи

Четворочлана породица која се озбиљно бави производњом меда у 150 кошница од тог посла може пристојно да живи, тврде стручњаци. Почетна улагања, према рачуници „Политике”, ипак нису тако мала. За куповину кошнице (пчела и опреме) потребно је издвојити 170 евра. Ако се узме процена пчелара да се данас рентабилно послује са најмање 100 кошница долазимо до износа од око 17.000 евра.

„Али неко ко тек улази у посао не мора одмах да инвестира толико новца. Довољно је да прве године набави 10 или 20 кошница и рецимо 20 пчелињих друштава. Па наредне још толико а из сопствене производње обезбеди нове ројеве што је много јефтинија варијанта“, каже Видојевић. Он истиче да већ следеће године средства почињу полако да се враћају, што је реткост у било ком другом послу у пољопривреди. Већ у трећој години тај пчелар ће, додаје, имати солидан приход – око 15 до 20 килограма по кошници. Онај ко има сто кошница може да произведе око две тоне меда што је (по цени од три евра по килограму) приход од око 6.000 евра.

„Трошкови су око 30 одсто, све преко тога је зарада“, каже наш саговорник.

И. албуновић / Политика

КОМЕНТАРИ
3 коментара

Miticus
17. априла 2016. at 11:54

Samo kad bi jos ratari i vocari bili svesni i da ne prskaju vocke u cvetu imali bi i pcelari i svi drugi izuzetne prihode. No, industrija, koja proizvodi otrove, glanca mozgove da se prskaju vocke bas u cvetu, navodno tada ubijaju neke crve (pcela, ceprkajuci po cvetu skida jajasca tih stetocina i to je prirodan nacin unistavanja tih stetocina. U prirodi je sve povezano i regulisano kako treba, samo je covek taj faktor koji sve to remeti i unistava).

No, vec su se pojavili „strucnjaci“ o pcelarstvu, koji govore kako je suncokretov med stetan za pcele (slicni strucnjaci koji govore da jaja imaju holesterol a mleko je stetno za coveka, jer nije namenjeno coveku), pa postoji opasnost da ce biti plan i program da se i ova grana stocarstva polako unistava. Ratari, koji seju suncokret u Banatu su doneli neke sorte, koje se za 5 dana rascvetaju i za par dana je vec gotovo, pa jos i prskaju, ne mareci za pcele. Sad ce biti natezanje oko toga: pcelari ce odustati od selidbe na suncokret i kad ovima opadne prihod: ili ce se dozvati pameti ili ce poceti da gaje neke sorte GMO suncokreta, sto je jos gore.
……………………………………………………………………………………………..
U tekstu je naveden jedan tip pase i zarade. Pcelar koji ima spremne kosnice (100 “jakih“ kosnica, kosnica punih pcela) i ne ide vise na uvecanje i samo „juri“ pase, moze zaraditi mnogo vise: 2 bagremove pase zajedno mogu dati do 30 kg meda po kosnici, 1 lipova i 1 suncokretova. Svaka kosnica daje 10-15 kg meda po kosnici (retko je da donese 20 kg po kosnici, kao sto se navodi u tekstu, to su izuzetne godine). Livadskog meda gotovo da i nema, jer smanjenjem stocarstva u planinama, nema vise ni tih trava. Goveda pasuci travu, seru i tako djubre travu da nice sto vise.

Cene meda na veliko: bagrem 4-5 evra; lipov nesto iznad 2 evra; suncokretov oko 2. Sad ako se sabere, moze da se vidi koliki je prihod.

Pcelarstvo je siroka grana, pa tako ne mora se ici samo na med, vec i prodajom matica, mleca, propolisa, polena, rojeva… da ne govorim o drugim granama, koje su povezane sa pcelarstvom (stolarija, proizvodnja voska, satnih osnova…). U zavisnosti gde covek zivi, moze se opredeliti za jednu od ovih delatnosti pcelarenja, jer ne moze se sve proizvoditi i imati visoki prihodi iz svega. Jedna kosnica ne moze postici sve to i ujedno biti spremna i za pasu. Pa tako, ako neko proizvodi matice, povezana je i proizvodnja mleca ili proizvodi matice i prodaje rojeve. Pase, med, koristi samo za prihranu i jacanje drustava

1 matica 10 evra (jedno drustvo moze proizvesti do 45 matica ali su najkvalitetnije matice ako jedno drustvo proizvede do 15 matica)
roj 40-60 evra (zavisno kad se prodaje, u aprilu je najskuplje, 10- 12 evra po ramu, Prodaje se po 5 rama, kao roj)

Baveci se pcelarstvom, shvatio sam sta je priroda, smisao zivota i ono glavno: Bog nista ne daje dzabe – rad je molitva!

P.S.

Upozorenje!!!

Svima je med sladak, samo je pcelaru gorak.

Dok dodje do usta, dug je i mukotrpan put, tako da ako nekom glava poleti u oblake, misleci da je to brza i laka zarada, brzo digne ruke. *Lopovluk* se rasirio na sve strane, kradu se kosnice uveliko, pa su lopovi izmislili i ovo: da bi postao pcelar, jedan roj kupi, jedan uhvati a jedan UKRADI!
Da bi postao pcelar: 1 roj kupi, 1 uhvati a 1 ces dobiti na poklon (pomazuci i uceci od nekog “jakog“ pcelara).

*Zakon stiti lopove u ovoj drzavi, sto je nagovestaj da ce ova drzava i drustvo nestati. Zakon mora biti strog kao Dusanov zakon, jer samo sa takvim zakonom, drzava je jaka a drustvo i sve grane industrije cvetaju. Kao primer, uporediti sa Drakonom (da nije njega, ne bi smo ucili o Staroj Grckoj), Carem Dusanom, 1-im kineskim carem, Staljinom, Hitlerom…


dulebg
17. априла 2016. at 12:13

„..возили смо кроз Западну Херцеговину, где су домаћи сељаци продавали планински мед у глиненим посудама…
Возач нам је објаснио: да су ту само сељаци природни – да је мед од топљеног шећера са екстрактом чаја, а глинене теглице од пластике..“


Курђуп
17. априла 2016. at 14:05

чека власт да се медаџије рашире, кад их се накупи ко малинара, ето и извозног лобија, и полиције и свакаквог крпеља да паразитира на туђем раду