Дубајски кубизам

Надморска висина обале реке Саве код Београда је између 75 и 80 метара. То је уједно и висина тла у простору савског амфитеатра у коме актуелна власт креће у изградњу „Београда на води“. Мало детаљнији и стрпљивији увид у изложену службену макету, или у пропагандни материјал, доводи нас до следећег сазнања. Не рачунајући небодер висине преко 200 м, остале више зграде су следеће спратности и висине (спрат пута 3 м): једна од 15 спратова (45 м); две 20 (60м); једна 22 (66 м); две 24 (72 м); три 25 (75 м); шест 30 (90 м); једна 35 (105 м); једна 36 (108 м); једна 37 (11 м); једна 42 (126 м).
Ако се у обзир узме то да је просечна надморска висина централног београдског гребена, коловоза и тротоара, на потезу Славија-Теразије-Калемегдан, око 115 м, долазимо до непријатног и забрињавајућег сазнања: већ она једна, најнижа, „коцка“ од 15 спратова биће за 5-10 метара изнад наведене централне осе града; оних шест „квадара и кубуса“ од по 30 спратова надвисиће осу за 50-55 м; три од 25 спратова надкрилиће је за 35-40 м; а она четири од 35 до 42 спрата надвиће се над центар, и над палату „Албанију“, за 75 до 95 метара.
Читава ова „кубистичка“ дубајска равнопустињска конфигурација, насилно накалемљена у савски амфитеатар, најблаже речено проблематичне је и ниске архитектонске, урбанистичке, естетске и амбијенталне вредности. Још горе, заклониће она и упропастиће природну и драгоцену амбијенталну лепоту и визуру Београда. Тако, на пример, са дела новобеоградске обале Саве нестаће поглед на Калемегдан, на стари део града, на Топчидерско брдо и Сењак. Са висова Калемегданске променаде и са платоа око споменика победнику више се неће моћи водети Сењак, Топчидерско брдо, Баново брдо, а са узвишице код „Рудог“ и Хајд парка нестаће Нови Београд, Ушће, Велико ратно острво, Калемегдан чак и небодер „Це-ка“.
Др Душан Николиш,
Београд