Болен
Доносим један свеобухватан текст Милована В. Бајагића, као својеврсну анализу стварности у којој живимо.
Посебан, критички осврт, Милован даје на стање у Војсци Србије, а прозивке за упорно и неоправдано ћутање упућене су кроз многобројна питања њеним генералима.
Иако обиман, текст је интригантан и свакако заслужује пажњу, тим пре што би се истим поводом (ћутање), многа од ових питања као и нека друга могла упутити и једној групацији наших колега.
Као илустрацију текста, цитирам неколико интересантних извода из истог.
„Тешко да било ког грађанина ове земље неко може убедити да генерали, добро се организујући (а имали су више прилика последњих 25 година), нису могли спречити овакво урушавање државе, војске, и система вредности у целини. А некима од њих сам се, искрено признајем, дивио и били су ми идоли док сам био на Академији.“
„Политичара кукавица, непотизма, корупције смо увек имали у мањој или већој мери, али ово данас је кулминација. Врх пирамиде! Зато се поставља питање: Quo Vadis генерали? Војска је доведена у тај положај да људи запослени у њој раде без икаквог елана, подофицири су сведени на ниво војника, потпоручници-поручници на ниво десетара, капетани на ниво водника, мајори на ниво потпоручника.“
„Колико сте и којим интезитетом уложили протесте зашто нису исплаћене ратне дневнице ратним ветеранима – вашим бившим војницима? Зашто се удовице ваших колега и ваше колеге потуцају по разноразним рупама као подстанари? Зашто се стокови муниције уништавају а старешине се не сећају када су последњи пут били на гађању? Зашто је војска постала социјална установа? Добијамо инстант менаџере уместо официра, који не знају пушку да расклопе већ им се водници смеју."
„Није довољно господо генерали купити неколико H&K G36 пушака и трубити Барнумским извештајима како се улаже у војску. Направити и извести пар излизаних вежби на приказима и рећи како је обука на завидном нивоу. Сетите се каква је војска и обука била када сте ви почињали да радите па упоредите.“
„А наши пилоти и официри у пуној снази пензионисани и отерани пеку ракију и месе хлеб.“
„Не постоје бивши официри каже једна руска изрека. Официра је боље обесити као патриоту него наградити као кукавицу или издајника.“
К О М Е Н Т А Р И :
st.vodnik,22.02.2015.23:00
Kolega Milovane, nisam siguran da ovi što su ostali u rešetu razumeju ruski jezik. Ipak neka im neko prevede: никуда не хожу, паразиты.
Nedavno sam razmišljao o ovom pitanju te sam u temi "OD SPORAZUMA DO NESPORAZUMA" koju je otvorio kolega Boško to svoje razmišljanje izneo u komentaru pod naslovom "OBJEKTIVNO, VEĆ SMO NA PUTU BEZ POVRATKA" Često sebe proveravam i korigujem, da možda drastično ne grešim, i uvek utvrdim da sam ustvari u pravu 100%. Ovo stanje u državi su proizveli ljudi koji sada uživaju sve blagodeti lagodnog života. Obezbeđuje ih neograničen broj pripadnika baš to što je od vojske preostalo. Uživaju zaštitu Zapadnih mentora, neki su stavljeni na spavanje a neki su aktivni, sve zavisi od naređenja koja dobijaju. Oficijelna vlast u državi Srbiji nema nikakve nadležnosti za ove ljude. Eno nedavno "naši sudovi" oslobodili onog Davinića koji je direktno pričinio materijalnu štetu vojsci i državi od pedesetak miliona eura. Ko beše taj Ponoš, odakle su ga izvukli, tehnička služba, inženjer, pa za NG, čovek nije siguran da komanduje jednom četom, itd. Evo sveži primer: VBA nije imala pojma za situaciju pilota majora Petrovića, kako se piše imao je problema i sa zelenašima itd.Blizu smo ekonomskog kolapsa, socijalnih i naconalističkih tenzija u državi, potiranja institucija, manipulisanja propalim građanima te eksplozije kriminala svake vrste. Da li moguć zaokret? Teško pitanje.
