Аутор Болен




Када своја „стручна“ мишљења сучеле двојица „експерата“ за војну проблематику, бивши и садашњи министар одбране, господа Шутановац и Гашић, онда се њихова „експертиза“ у виду „академско – научне“ дебате, од прислушкивања и продаје наоружања и војне опреме, сведе на причу о војној кланици, хладњачи, товилишту свиња, стакленим баштама, ергели коња...
У међусобно препуцавање на тему ко је (не)способнији уплиће се и трећи министар одбране (наравно бивши), господин Тадић, јер га је наводно прислушкивао бивши партијски колега Шутановац.
Издвајам само неколико њихових „значајних полемичких ставова и сучељавања“, које доноси штампа ових дана, а који ће свакако дати велики допринос „унапређењу“ целокупног система одбране, као што је то уосталом случај од 2000 – те године до данас :

Гашић : „Шутановац прислушкивао председника Тадића“. /“Курир“,08.02.2015./
Шутановац : „Гашић ће морати пред суд“. /РТВ,08.02.2015./
Тадић : „Гашићу, одмах да даш оставку !“ /“Курир“,09.02.2015./
Шутановац : „Гашић никако да раздвоји функцију министра и трговца.“/“Танјуг“,12.02.2015./
Гашић : „Шутановац да поднесе пријаву против самог себе“. /“Данас“,10.02.2015./
Шутановац : „Бато, видимо се на суду“. /“Курир“,09.02.2015./

Као какав одломак из позоришне представе !

И док трилинг, што бивших, што садашњих министара одбране преко насловних страна медија не престаје да „бије шпијунску битку“ и замајава свеколику српску јавност о томе ко је особа из МО шифрована као„Чарли“, ко је продавао војну опрему пријатељима и блиским рођацима, ко је одговоран за уништавање 30.000 свиња, када ће, како и зашто један другог тужити, дотле Албанци несметано улазе у завршну фазу формирања Војске Косова, уз аминовање и свесрдну помоћ наших „пријатеља“ из Вашингтона, Берлина и Брисела, дотле, (гле случајности), хиљаде тих истих Албанаца организовано дефилују Србијом, неометано преваљујући пут од Косова до српско – мађарске границе, да би тек ту понеки били „проваљени“, а већина успешно прешла нашу, по свему судећи веома бушну границу.
И уместо да се у таквој, шта друго него алармантној ситуацији, сагледа могућност да нашој полицији на граници у помоћ прискоче додатне полицијске снаге, или припадници наше Војске, у којој верујем, још увек има оних који знају како се обезбеђује граница, ових дана дешава се нешто невиђено и тешко објашњиво.

Наиме, у Суботицу стиже 20 полицајаца (?)из Немачке (да ли је и ово случајно), опремљени возилима, термовизијским камерама и осталом техником, и формирају се некакве мешовите српско – немачке патроле за контролу и заштиту такозване зелене линије између Србије и Мађарске, у рејону граничног прелаза Келебија, као и на потезу Палић – Хоргош.
Ово је још чудније када се види да се Албанци крећу једним уским коридором, углавном држећи се аутопута као оријентира и прелазећи границу у његовој непосредној близини.

Намеће се подугачак низ више него логичних питања :

Да ли је могуће да наша полиција овај проблем не може сама решити ?

Зашто Немци нису поставили своје полицајце на „граници“ између Косова и Србије, где би уз подршку НАТО – а, (већ стационираног на Косову) , Косовских безбедносних снага (КБС), па и наше полиције и жандармерије из Копнене зоне безбедности (КЗБ), већ у старту био спречен велики број ових „наменских азиланата“ у њиховом „походу“ на ЕУ ?

Зашто Албанци који изјављују да им је циљ да се докопају земаља ЕУ , у остварењу те намере преваљују далеко тежи и ризичнији пут с једног на други крај, по њима агресорске земље Србије, када то могу учинити много једноставније правцима преко њима пријатељске Македоније до Бугарске (чланица ЕУ), и преко њима пријатељске Црне Горе до Хрватске (чланица ЕУ) ?

Зашто се све ово дешава док траје „Дијалог у Бриселу“ између Владе Републике Србије и „владе“ Косова, и док, ко други него Немачка отворено условљава процес приступних преговора Србије са ЕУ отварањем поглавља 35 (о Косову), пре свих других поглавља ?

Зашто Фонд за хуманитарно право (ФХП) баш сада поново оптужује начелника ГШ Војске Србије, генерала Диковића, за наводно почињене ратне злочине на Косову и Метохији 1999.године ?

Како то да управо ових дана Влада Србије ангажује консултантску кућу бившег британског премијера Тонија Блера за некакав пројекат формирања стручних тимова у кабинету председника Владе ?

Зашто је министар полиције, господин Небојша Стефановић комплетан рад на реорганизацији МУП – а поверио, или боље речено препустио господину Амадеу Воткинсу, држављанину Велике Британије, човеку који је 2000 –те године, за време министровања Бориса Тадића спровео (не)чувену реформу Министарства одбране и Војске Србије ?

И поново неверица и питање с почетка ове приче :

Да ли је могуће да се у јеку свих изнетих „проблема и дилема“, и још мноштва присутних али овом приликом не потенцираних, двојица бивших као и актуелни министар одбране препуцавају око кланица, хладњача, товљеника, ергеле, стакленика, међусобних тужби...?