Ђурђевић о „шпијунској афери“: Ако Србима желите да савијете кичму, морате их завадити са Русима
Према њеним ријечима, цијели концепт пропагандног рата који се води против Русије годинама је усмјерен у правцу изазивања страха од руских хакера, напредних технологија и наоружања
Читава доктрина западне, нарочито британске спољне политике у минулим вековима може се исказати кроз овај опробани рецепт. Лоше режирана представа са руским шпијунима у главној улози заиграла је и на српској позорници“, оцијенила је Милица Ђурђевић из српске странке „Заветници“.
Додаје да су, режисери и сценаристи исти, поновљена кулминација и расплет, а продуценти пред само једним задатком – прогласити Русе за планетарно зло.
„Да смо мало пажљивије пратили на часовима историје, можда не бисмо тако олако падали на истим испитима. Три хиљаде година, од старог Египта до савременог доба, развијани су и усавршавани облици обавештајног рада и шпијунске мреже, али чини се да није забележен случај оваквог аматеризма ни у тајним службама афричких племена – агент, који тобоже издаје информације под јаким светлима, позира за камере које кадрирају из више углова, док он броји новац као касирка пред крај смене у минимаркету“, рекла је она.
Према њеним ријечима, цијели концепт пропагандног рата који се води против Русије годинама је усмјерен у правцу изазивања страха од руских хакера, напредних технологија и наоружања.
„Затим, превласти и у самом свемиру, а сада се, преко ноћи, ти исти Руси представљају као шверцери девиза, шибицари, који на сред улице под рефлекторима размењују информације од пресудног државног значаја. Рекло би се да ни Холивуд није оно што је некад био. Читава афера о руском шпијуну могла би се сместити у чувени поклич „Држ’те лопова!“. Док њихове обавештајне формације вршљају Србијом, кадрирају у институцијама, финансирају деловање политичких странака и невладних организација, реформишу војску, контролишу медије, купују ресурсе, намећу законе и диктирају државне одлуке, Србима се улива русофобна параноја. Као у кући искривљених огледала, савезнике оптужујемо за шпијунажу, а државу која деценијама уназад пред међунардном заједницом брани наш уставни поредак проказали смо да подрива темеље српске независности и суверенитета“, појашњава Ђурђевић.
За то време, додаје она, у згради Министарства одбране налази се канцеларија НАТО пакта, а неколико дана прије саме медијске хајке у Палати Србија одржана је конфренција на којој су високи представници НАТО алијансе, без имало срама и скрупула, поновили да је агресија на нашу земљу била оправдана и вишеструко значајна.
„Укратко, још једно предавање о лековитости касетних бомби и осиромашеног уранијума. Било би далеко прикладније да уместо питања „Зашто“, које је председник поставио руском амбасадору, појашњење затражимо пред онима који су 78 дана бомбардовали нашу земљи и народ, али већ две деценије од разарања, комадања и распрачавања Србије, ни пред Клинтоном, ни пред Блером, нисмо упитали ни – ЗАШТО, ни ЗБОГ ЧЕГА?! На страну и то што смо насели на коску која је бачена у наше двориште и пристали да сечемо грану на којој седимо, отварајући фронт ка највећим историјским савезницима, овде се намећу бројна питања која ће нас водити само ка једном закључку да сам „тајминг“ за објављивање фабриковане афере није нимало случајан. У тренуцима када руски председник планира посету Београду, када Србија прави значајан корак ка јачању партнерства са Евроазијским економским савезом и најављује куповину система „панцир“, мучки нас ударају са леђа, као ономад на Брегалници“, казала је Ђурђевић.
Даље наставља, да је Бугарски новинар Христо Грозев објавио је снимак о руском „шпијуну“, а потом је услиједила ланчана реакција његових колега са портала „Радио Слободна Европа“, надалеко познатог гласила које је припремало државни преврат 5.октобра 2000. године.
„Грозев се већ доказао као антируски узбуњивач још онда када је покушавао да оптужи Русију за обарање малезијског авиона „Боинг 777“ изнад Украјине. Активно је ширио антируску хистерију тврдањама да је Москва вршила нападе хемијским оружјем у Сирији, иако у тој древној земљи не би остао ни камен на камену да је још неколико дана потрајала удружена операција терориста и њихових западних ментора. Његови извештаји о „руском државном удару“ у Црној Гори први су стигли у редакцију Њујојорк Тамјса. Био је један од виновника и у случају тровања руског агента Сергеја Скрипаља, а први је у италијанске медије пласирао неистину да се Лига Матеа Салвинија финансира од стране руских обавештајних служби. Да видимо на чијем се то платном списку налази овај бугарски кандидат за Пулицера?!“, каже она.
Ујдурма пласирана из кухиње оних западних центара
Ријеч је, сматра Ђурђевић, о једном од најутицајнијих сарадника, медијске платформе „Белингкат“ коју је основао Елиот Хигинс, британски новинар и блогер.
„У више наврата енглеска служба похвалила је „Белингкат“ речима да су у били делотворнији и од самог MI6. Ако запратимо трагове новца стижемо на адресу Националне задужбине за демократију – америчке фондације која је на овим просторима била најзапаженија током распада Југославије, затим до незаобилазне Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша (где без њега да прође), као и до холандске НВО, која блиско сарађује са фондацијом Била Клинтона. Све сами пријатељи Србије и српског народа, доказани и потврђени, забринути пред нашом судбином, извештвају нас о злим намерама подлих Руса. Хвала им и где чули и где не чули“, наводи.
Истиче, да је сам предсједник Србије јавно саопштио да спорни снимак нису забиљежили припадници српских служби, због чега се мора само отворити још једно питање, а одговор може сугерисати на чињеницу да Србија има далеко већи проблем од наводног руског шпијуна – чија то обавештајна гарнитура снима, прати, прислушкује и уходи као да је на свом терену?!
„Зар то није далеко више оправдан сигнал за узбуну и сазивање ванредне седнице Савета за националну безбедност?! Због чега је изостало то чувено „зашто“ када су објављени експлицитни докази да су амерички оперативци давали инструкције делу опозиционих политичких структура које су највљиваље хаос у земљи и упадале у зграду државне телевизије. Или је овде прихваћена мантра да су западни агенти тек пуки саветници, посматрачи избора и проточни бојлери за ширење демократије, или смо ми пристали да будемо полигон за тестирање метода хибридног рата“ рекла је она.
Нема сумње, истиче, да је ова ујдурма пласирана из кухиње оних западних ценатра моћи који Србију желе да претворе у азил за мигранте, складиште за робу лошег квалитета и логор јефтине радне снаге.
„Једном речју у колонијални протекторат, који нема права на суверену унутрашњу и спољну политику, у којем се ујутру не доручкује и увече не леже док за то не добијемо одобрење својих управитеља. Присилном увлачењу Македоније и Црне Горе у НАТО пакт претходила је антируска медијска кампања и хушкање те две државе у отворени сукоб са Москвом. Најава да ће Србија усвојити резолуцију о војној неутралности сама по себи није довољна, јер се не поставља питање да ли ће Србија ући у НАТО пакт, већ колико је НАТО ушао у Србију?!“, закључила је Ђурђевић.