У Србији од данас легализовано лобирање, шта то тачно значи?
Лобисти ће бити појединци или фирме који се региструју за то и прођу обуку у Агенцији за борбу против корупције
У Србији ускоро почињу тренинзи за лобисте. У среду почиње примена првог Закона о лобирању у Србији, а на јесен би требало да добијемо и првог регистрованог лобисту. Зато ускоро почињу тренинзи и обуке оних који желе да се баве лобирањем.
Закон би требало да расветли ко може да утиче на доносиоце одлука од општине до државе, ко га ангажује, и са којим циљем. Лобисти ће бити појединци или фирме који се региструју за то и прођу обуку у Агенцији за борбу против корупције.
„Ми смо спремни, укључујући и то да имамо овлашћене предаваче. Мора да буде регистровано, да се зна који лобиста је приступио ком функционеру. Ми можемо да проверимо извештај лобиста и лобираних лица и то да упоредимо“, каже Драган Сикимић, директор Агенције за борбу против корупуције.
Немања Ненадић из организације „Транспарентност Србија“ каже да је закон о лобирању један од последњих антикорупцијских закона које Србија никада није имала и који сада почиње да се примењује.
„Свакако да је то добро само по себи, међутим искуства из земаља региона показују да су ти закони у великој мери остали мртво слово на папиру, да је веома мали број регистрованих лобистичких активности“, каже Ненадић. Лобирање почиње писменим захтевом лобисте лобираном лицу – који о томе саставља извештај.
„По први пут имате могућност да увидом у регистар видите ко је утицао на кога, и самим тим се сви неформални саветници и сва неформална лобирања померају у сиву зону“, каже Ненад Вуковић из Друштва лобиста Србије.
ТРАНСПАРЕНТНОСТ И ПРОВЕРА
Сикимић каже да мора да се очува јавни интерес, мора да буде транспарентно и да буде подложно провери. „И лобирано лице, функционер који учествује у доношењу општих аката све време мора да има јавни интерес и да никада не прекрши то начело“, каже Сикимић.
Запосленом лицу у власти, као и онима за чији избор власт даје сагласност забрањено је да се баве лобирањем. Исто тако и бившим функционерима наредне две године. „У Бриселу постоји један важан транспаренси регистар који се постепено ојачава и тамо важи правило – нема регистрације нема разговора“, каже Вуковић.
Италијанско лобирање довело је до тога да Европска инвестициона банка успори давање средстава за словеначки пројекат Дивача-Копар. Пример лобирања је и увођење квота за увоз челика у ЕУ, када се и Србија нашла на списку земаља којима је ограничена трговина – јер производи кинески челик.
Насловна фотографија: Танјуг/Зоран Жестић
Извор РТС/Б92, 12. август 2019.