Ако сте купили стан у нелегално саграђеној згради, лакше ћете га легализовати односно укњижити, него да сте некретнину купили у згради зиданој са папирима, али која нема употребну дозволу. Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) указује на ову нелогичност и предлаже да се процедура за озакоњење објеката поједностави и буде универзална за све случајеве.
Ђорђе Вукотић, консултант НАЛЕД-а за регулаторна питања, каже да су купци станова у згради која је зидана без икакве дозволе тренутно у бољој позицији од оних који су купили некретнину у згради која је зидана са дозволом, али због неплаћене накнаде за уређење грађевинског земљишта, или неког одступања у градњи, није добила употребну дозволу, што је услов за упис својине.
Захтев за озакоњење зграде подноси тај несавесни инвеститор, који можда некоме нешто дугује. Ако се после намирења дуговања зграда упише на његово име, повериоци стичу право да се намире преко тих станова.
– Озакоњење би морало да гласи на купце станова, уместо на несавесне инвеститоре чији односи са државом не треба да се тичу грађана који су легално куповали станове. Зашто би купци станова уплаћивали накнаду за уређење грађевинског земљишта, која је у међувремену због камата учетворостручена и да притом решење за озакоњење гласи на име тог инвеститора. Нерегулисани односи између инвеститора и Дирекције за грађевинско земљиште треба да се решавају на други начин – објашњава Вуковић и додаје да је парадокс то што је најкомпликованији поступак озакоњења управо у ситуацијама када се одступило од грађевинске дозволе иако је ту реч о најсавеснијим купцима станова.
Он сматра да треба применити јединствени принцип и да озакоњење свих тих објеката буде могуће, као и да се пропише потпуно идентичан поступак озакоњења. Међутим, у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре одговарају да поступак озакоњења не може бити „универзалан за све”, због специфичности сваког појединачног случаја.
– У пракси није могуће (различити степени завршености објеката, намена, спратност и површина објеката, имовинско-правно односи на земљишту, место изградње објеката) те је озакоњење поједностављено на начин да се поступци убрзају, окончају под повољнијим условима уз минимум техничке документације, али да опет трећа лица не буду оштећена – наводе у министарству.
Они кажу да је поступак озакоњења убрзан. Ефекти доношења Закона о озакоњењу објеката, који је ступио на снагу 27. новембра 2015. (измене и допуне су ступиле на снагу 6. новембра 2018) најбоље се могу уочити по досадашњем броју донетих решења о озакоњењу. Напомињу да је у претходних 15 година, на основу свих ранијих закона, који су уређивали област легализације објеката, донето свега око 151.000 решења о легализацији. Док је на основу Закона о озакоњењу објеката, донето 210.000 решења о озакоњењу што је знатно више од укупног броја свих раније донетих решења о легализацији и најбоље осликава ефекте спровођења новог закона.
Претпоставља се да има између један и по до два милиона нелегалних објеката у Србији. Ђорђе Вукотић указује и на то да месечно треба решити чак око 33.000 захтева, од чега се половина односи на стамбене зграде, да би се тај процес завршио у року од пет година, након којег је предвиђено рушење.
У министарству на то одговарају да су анализирали број нерешених захтева и број службеника, који се баве овим послом, и прописали норму да сваки чиновник месечно донесе 30 решења о озакоњењу и обради 15 захтева дневно. Од владине комисије добили су сагласност за додатно ангажовање укупно 1.056 људи на пословима озакоњења, који су недостајали у локалним самоуправама.
– Више пута смо контролисали спровођење послова озакоњења у локалним самоуправама, организовали посете и заједничке састанке како бисмо отклонили све проблеме и недоумице запослених приликом обављања послова озакоњења, што је до сада резултирало знатно повећаним бројем донетих решења о озакоњењу. Такође, надлежни у пословима озакоњења упућени су и на неопходност информисања странака о значају озакоњења како би исте биле активне странке у поступку – наводе у министарству.
Према њиховој оцени главни проблеми у поступцима озакоњења су нерешени имовинско-правни односи, незаинтересованост странака у поступку, а по раније важећим законима који су уређивали област легализације објеката велика препрека грађанима је била и висина износа доприноса за уређење грађевинског земљишта. Док је Законом о озакоњењу објеката прописана такса која је вишеструко нижа у односу на висину доприноса.
http://www.politika.rs/scc/clanak/422921/Legalnu-zgradu-je-teze-uknjiziti-nego-nelegalnu