Данас је држава Србија "великодушно" уплатила дуг војним пензионерима који су прихватили вансудско поравнање, али не на основу Закона и Устава, већ на основу Закључка Владе, која је тим чином у други план гурнула најважније правне акте државе.
Одређени број војних пензионера, а највећим делом они који су седели кући, дрвили политику на паркингу, играли шах на Калемегдану или читали новине усхићено је трчао данас у пошту и банке, усркивао мирис нових новчаница, радовао се као дете и захваљивао "председниче акбар, хвала, данке..., одржали сте реч..."

А о чему се заправо ради? Ради се о још једној самовољи и одређивању права на основу "могућности државе" и сопствене процене.
Уместо целог дуга који је настао незаконитим ускраћивањем ванредног усклађивања војних пензија за 11.06% на вредност бода 9.40 од 01.01.2008.године, исплаћен је дуг у вредности 6.57% на вредност бода 9.40.

Кад мало вратимо филм, то му дође исто као кад се политичари бусају у прса и кажу сачували смо Србију 1991.године, а распала им се федерална држава, чије последице осећамо сви и они који се отцепише и ми који се приклонисмо држави сукцесору, а која нема шта да наследи, па се тај процес распада настави преко КиМ и ко зна где ће се зауставити, јер разграђивачи и разбијачи нису разбијали само државу, већ и њену оружану силу. И ту смо сад где смо, већина нас ћераћемо се и даље као што смо 1991. желели сачувати ону државу и 1999.године КиМ, а ова мањина ће брзо потрошити ону трећину дуга и после ће престати процес захваљивања, осим ако не дођу неки други људи којима ће морати наздрављати "алаху акбар".

Можда су асоцијације прејаке, можда и нису, јер је паралелно с борбом за права војних пензионера текао и процес разградње њиховог јединства, у чему су значајну улогу одиграли они који су данас дали милост, али и они који су на маргинама те борбе видели своју шансу да постану неко и нешта, да оснују неко своје друштванце, удружење или сл. попут оних лидерчића државица насталих на разарујућој лави вулкана званог СФРЈ.

Сад видим да је ово данас већ јуче и да се трећина оног уплаћеног дуга већ прилично смањила, али они то још не осећају, као што нису осећали ни мукотрпну борбу коју смо водили да би барем њима угодили.

Ипак, драге колеге у здрављу и срећи ви и тај остатак потрошили.