Удружење синдиката пензионера Србије предало је јуче поново Уставном суду Србије иницијативу за оцену уставности Закона о привременом умањењу пензија (који је у међувремену укинут), како би  више од 600.000 пензионера, којима су пензије биле умањене четири године, покушало да наплати штету од државе.

Удружење после четири године, од када је први пут поднело иницијативу, поново то чини, с тим што су сада орочили рок до средине априла да им суд одговори.

– Какав год одговор да добијемо бољи је од ћутања. Суд нам неодговарањем шаље поруку да смо обесправљени и незанимљиви за њих, што не би смели ни по Уставу ни по закону. Притом овде се ради о заштити приватне својине пензионера, јер је свако до њих зарадио своју пензију на основу уплаћених доприноса и година радног стажа – рекао је јуче на конференцији за новинаре Миша Радовић, председник овог удружења.

– Уколико овај предлог поново не буде узет у обзир, значи да смо исцрпели сва средстава за заштиту људских права код домаћих судова и да ћемо се обратити суду у Стразбуру – истиче он.

На питање колико су пензионери због овог умањења у просеку оштећени, он каже, између 2.000 и 7.000 евра, а да је укупна дуг нерачунајући камате око 100 милијарди динара.

Парнични поступак, тужба пред редовним судовима за повраћај неисплаћених делова пензије, води се појединачно због застаревања. Не постоји могућност спровођења колективне тужбе. Чланови адвокатског тима овог синдиката водиће поступак до краја.

Радовић објашњава да уколико се суд и сада оглуши да ће поднети кривичне пријаве и против судија Уставног суда у чијој је ово надлежности било.

Како би олакшали држави, али и оним пензионерима који неће да се жале, као могућност понуђена је и надокнада разлике конверзијом у јавни дуг, или поделом обвезница и то тако што би се оне емитовале у наредних пет година.

Предлог закона, који би решио питање овог дуга, послат је и посланицима у Народну скупштину у октобру 2018. године, али није узет у разматрање, иако га има на званичном сајту.

Како се на конференцији чуло, рачуница показује да би конверзијом у јавни дуг или емитовањем обвезница (као стара девизна штедња) то финансијски било одрживо за буџет, јер би се годишње за ову намену издвајало око 40 милиона динара.

Као пример успешног решења овог проблема наведена је Литванија, која је својевремено донела Закон о привременом умањењу пензија због лоше економске ситуације, али је по његовом укидању и вратила дуг пензионерима, објаснио је Влада Ђурић, посланик у Народној скупштини.

На јучерашњој конференцији затражено је и да држава не распродаје имовину ПИО фонда – бање и рехабилитационе центре „пошто зашто”. Већ, уколико није у стању да као домаћин управља њима да их препусти приватном предузетнику, али не испод сваке реалне вредности.

http://www.politika.rs/scc/clanak/423824/Pitanje-umanjenih-penzija-opet-pred-Ustavnim-sudom