Продужени ковид је велика непознаница
Многи пацијенти који су били заражени вирусом корона и шест месеци након што су преболели ковид пате од различитих последица, због којих нису способни да се врате ранијем животном ритму и послу. Сматра се да око 10 одсто оболелих има неку врсту продуженог ковида.
– Још увек је непознаница како тај синдром настаје и постоји неизвесност да ли ће се људи који га имају до краја опоравити, а питање је и да ли смо у Србији спремни да се суочимо с постковид синдромом – указује на нови аспект проблема с којим се сусрећемо у пандемији пуковник проф. др Драган Микић, начелник Клинике за инфективне и тропске болести ВМА и редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.
О овој болести, после годину дана, зна се много више: преноси се с човека на човека респираторним путем; типични симптоми су повишена температура, умор, сув кашаљ, кратак дах, болови у телу, гушобоља, главобоља, осећај зиме. Мада ковид може проћи и асимптоматски, код близу пет процената пацијената јавља се тежак облик болести с непредвидивим током због развоја септичког шока, акутног респираторног дистрес синдрома и отказивања бројних органа.
Тегобе и након 12 недеља
– На последице ковида у виду хроничног умора, оштећења плућа, срца, мозга, бубрега, панкреаса, имунолошког система и других органа није се обраћала потребна пажња, а оне су биле велике и показало се дугорочне. Јављале су се не само код пацијената с тешким и средње тешким обликом болести, већ и код оних с лаком формом – истиче професор Микић, додајући да ће проблем, имајући у виду брзи раст броја пацијената који имају „дуги ковид”, бити велики и да се све наде полажу у масовно спровођење вакцинације, као најбољу и најјефтинију меру превенције.
Регистровање болесника с продуженим ковидом траје већ месецима, али је он и даље велика непознаница. У литератури се користе различити термини: продужени (дуги) ковид, постковид синдром, хронични ковид или једноставно постковид.
– Регистроване су три фазе након инфекције и то су: акутни ковид са симптомима и знацима болести до 4 недеље, продужени који траје од 4 до 12 недеља и постковид, с тегобама које трају дуже од 12 недеља а не могу се објаснити другом алтернативном дијагнозом – објашњава наш саговорник.
Он наводи и резултате до сада највеће студије о овом стању, коју је водио др Ајубхани. Утврђено је да је од 47.780 пацијената који су прележали акутни ковид 29,4 одсто поново примљено у болницу, код њих је забележена већа смртност (14,1 одсто), чешће су имали респираторна обољења, али и попуштање срца, инфаркт миокарда, мождани удар, аритмије, шећерну болест, хроничну болест бубрега и јетре.
Такође је уочено и да је ковид повезан с повећаним ризиком од акутног оштећења бубрега, појаве или погоршања шећерне болести, плућне тромбоемболије, можданог удара, миокардитиса, тешких аритмија и повишених вредности Д-димера.
– Током протеклих годину дана примећено је да се не само код болнички, него и код амбулантно лечених пацијената тегобе настављају и након завршене акутне фазе болести. Према нашем искуству, код неких пацијената се у првих месец до два одржавају благо повишена температура, јака малаксалост, брзо замарање, осећај зиме, кратак дах, болови у грудима и необична узнемиреност уз убрзан рад срца. Код других се јављају висока температура, често с језом и дрхтавицом, пнеумонија, сепса, апсцеси плућа, јетре и бубрега. Посебно често, код старијих болесника с придруженим болестима, након болничког лечења ковида, јављају се проблеми с цревима изазвани бактеријом клостридијом. Они се отпуштају из болница, а лечењe ових стања је тешко у кућним условима – указује наш саговорник.
Уочено је и да значајан број пацијената после прележане болести, позивајући се на различите симптоме, није могао да се врати на посао.
– Неки су се по завршеном лечењу константно осећали лоше, док је другима здравље било променљиво − час добро, час јако лоше. Колико то постаје озбиљан проблем говори недавно америчко истраживање које је показало да се само 65 одсто људи вратило на свој претходни ниво здравља 14–21 дан након негативног ПЦР теста – наводи др Микић.
Процењује се да се постковид јавља код 10 одсто пацијената, који се најчешће жале на хронични умор, малаксалост, дуготрајан губитак чула укуса и мириса, поремећај памћења и концентрације, ноћно знојење, болове у мишићима и зглобовима, оспу, опадање косе. Ове тегобе могу трајати и неколико месеци.
Резултати италијанске студије показали су да је само 12,6 одсто пацијената два месеца после почетка болести било без симптома, док је 55 процената имало три и више симптома. Више од половине се жалило на општу слабост, 40 одсто на тешкоће у дисању, а 28 процената на бол у грудима. Присутни су често и несаница, знојење, оштећење нерава.
Др Ентони Фаучи, амерички лекар и имунолог, директор Националног института за алергије и заразне болести САД, указао је да дуготрајни симптоми ковида трају много дуже него они код других вирусних инфекција, као на пример код грипа. Тако, око 30 одсто пацијената осећа умор, отежано дише, има болове у мишићима или поремећај спавања.
– Неретко се јављају главобоља, повишена температура, лучење пљувачке, упала грла, оштећење слуха, болне сензације, кожни осипи, синдром сувог ока, необјашњиво повећање вредности Д-димера – набраја још др Микић.
Указује и како ови пацијенти могу имати лакше кардиолошке проблеме, попут аритмије, тахикардије и високог крвног притиска, али и тежу срчану слабост, миокардиопатију и друге.
Постковид могу пратити и гастроинтестиналне тегобе, хипергликемије и теже контроле шећерне болести, али и поремећај рада јетре и штитне жлезде, смањена функције бубрега и губитак у телесној тежини.
Одређени број пацијената жали се на менталне симптоме попут депресије, анксиозности, напада панике, појаве „менталних магли”, ниског нивоа енергије, раздражљивости, умора, слабе концентрације, главобоље, заборавности, збуњености, недостатка мотивације и осећаја тескобе.
– Многе особе не спознају важност мириса или укуса док га не изгубе. Рад објављен у часопису „Нејчр” истиче да у акутној фази болести више од 90 одсто оболелих има поремећај чула мириса. С друге стране, аутори рада објављеног у „Американ џорнал оф отоларинголиџи” наводе да месец дана након болести 28 одсто особа нема задовољавајуће враћање мириса, док њих 16 одсто нема враћање укуса – подсећа наш саговорник.
Због свега наведеног, поједини здравствени системи формирају мултидисциплинарне тимове стручњака који ће бринути о пацијентима с постковидом. То би, осим комплетне дијагностике омогућило превенцију компликација и оптимално лечење. Поједине државе отварају посебне клинике само за ове болеснике.
Спонтани опоравак
– Здравствени систем наше земље још увек је преоптерећен активним случајевима ковида и са смањеним капацитетима веома тешко може да се бори с новим постковид пацијентима. Срећом, многи такви пацијенти спонтано се опорављају уз одмор, симптоматско лечење и постепено повећавање физичких активности. Природа у нама и око нас чини своје. Не каже се без разлога: Доктор лечи, природа санира – подсећа пуковник проф. др Драган Микић.
Упорни умор
Студија спроведена у једној римској болници показала је да је 87 одсто пацијената након болничког лечења имало најмање један симптом постковида два месеца по отпусту, а више од половине њих је и даље осећало умор. Половина пацијената у студији спроведеној у Даблину и даље је осећала умор 10 недеља након што је прележала болест, док је једна трећина физички била неспособна да се врати на посао. Међутим, лекари нису пронашли везу између тежине болести и осећаја умора.
Искуства из Крагујевца
Праћење постковид пацијента било је привремено организовано и у нашој земљи између другог и трећег таласа епидемије - на Клиници за пулмологију Клиничког центра у Крагујевцу. Након отпуста из болнице 90 одсто хоспитализованих пацијената имало је промене на плућима које су се уочавале на рендгену. Истовремено, након три месеца код половине њих били су присутни симптоми попут болова у грудима, лаког замарања, док су специјалистички прегледи показали трајне ожиљке на плућима.
Редовне контроле
Лекари који на лечење примају пацијенте с постковидом, укључујући и оне болеснике са синдромом хроничног умора, упозоравају да је тешко одредити праву терапију док се не утврди шта изазива ово стање. За сада је механизам настанка дуготрајних последица непознаница. Као главни разлог наводи се прикривена инфекција у организму која доводи до пролонгираног имунолошког одговора организма. На науци је да да одговор.
Пацијентима који су прележали болест саветују се контроле 14. и 28. дана након отпуста, а затим у интервалима од по неколико месеци, у зависности од резултата радиолошких и лабораторијских налаза. Уколико након три месеца немају тегоба и ако су лабораторијске анализе уредне, посебно Д-димер, ЕКГ, ултразвук срца и радографија плућа, праћење се обуставља. Истовремено, саветује се узимање витамина и то из свежег воћа и поврћа, затим пробиотика и аспирина како и лагане шетње и вежбе дисања. Уколико и након три месеца пацијент има неке тегобе, онда се препоручује додатна детаљна дијагностика.
http://www.politika.rs/scc/clanak/475059/Produzeni-kovid-je-velika-nepoznanica