На крају 20. вијека, историја нам се поновила у лице и то у свом најмрачнијем издању. Била је то још једна ратна година заредом и још један злосутни историјски изазов. Српски народ је, по ко зна који пут у својој историји, криминализован до бестидности и означен за плијен
„Поштовани гледаоци, добро вече. Непријатељски авиони агресорских НАТО снага, око 20 часова, извршили су прве ракетне нападе на нашу земљу. Авијација НАТО-а је вечерас, у првом таласу агресије на нашу земљу, гађала циљеве у Приштини, Куршумлији, Ужицу, Даниловграду, Новом Саду, Панчеву и Подгорици – незванично сазнаје Танјуг од војних власти.“
Овим ријечима, на данашњи дан, 24. марта 1999. године, тачно у 22 часа и 39 минута, спикер РТС-а је упознао грађане Савезне Републике Југославије са првим информацијама о злочиначкој НАТО интервецији.
Дан раније, предсједник Владе СРЈ Момир Булатовић је, испоставило се више него оправдано, саопштио јавности Одлуку о проглашењу наступања неосредне ратне опасности, јер, како је рекао, сада већ покојни Булатовић: „Постоји опасност од агресије на Савезну Републику Југославију. Ова одлука ступа на снагу одмах“.
Ти први дани прољећа 1999. неодољиво су подсјећали на љето 1914. и онај злосудни телеграм пун ултиматума и прекора, који је из Беча послат тада најутицајнијем политичару Краљевине Србије Николи Пашићу, али и цијелом српском народу.
На крају 20. вијека, историја нам се поновила у лице и то у свом најмрачнијем издању. Била је то још једна ратна година заредом и још један злосутни историјски изазов. Српски народ је, по ко зна који пут у својој историји, криминализован до бестидности и означен за плијен.
Црна Гора, од НАТО бомби до НАТО савеза
Представници бившег режима ДПС-а пуних 22 године о бомбардовању нису хтјели отворено и искрено да причају. Прије 22 године, Подгорица није признавала одлуку савезне владе да прекине дипломатске односе са државама које су напале СРЈ. Поручивали су да то није рат Црне Горе.
С друге стране, слободни грађани од првог дана бомбардовања орханизовали су протесте пркоса. По иконографији личили су на оне у Србији, а представници тадашње опозције позивали су црногорске власти да јасно осуде агресију на СРЈ.
Умјесто тога, ДПС и Мило Ђукановић насилно су грађане и Црну Гору увукли у НАТО савез.
Вукићевић: Неморално је тражити од неког коме си убијао дјецу да приступи твом „тиму“
Политички аналитичар и предсједник покрета Слобода народу Бошко Вукићевић у разговору за наш портал каже да поштујући усвојене здравствене мјере, Покрет Слобода народу ове године неће обиљежити датум почетка бомбардовања наше земље традиционалном протестном шетњом до Америчке амбасаде у Подгорици.
Тако је каже било и прошле године, након појаве коронавируса у нашој земљи и увођења првих здравствених мјера, а таквим чином њихов покрет показује друштвену одговорност наспрам драматичне епидемиолошке ситуације.
„Међутим, обиљежавање датума почетка агресије и одавање почасти свим настрадалима у СРЈ ће свакако бити обављено од стране активиста Покрета на друге начине“, наглашава он.
Вукићевић истиче да готово четири године након приступања Црне Горе НАТО-у, само за неупућене представља изненађење званични податак који је недавно изнио Столтенберг, према којем је и даље огромна већина грађана против чланства наше земље у тој организацији.
„Већ сада се може рећи да и поред година упорних, свакодневних покушаја увођења „НАТО-стандарда“ међу наш народ, експеримент менталитетског и идентитетског инжењеринга није успио. „Утјеривање НАТО-а“ није прошло. Исувише је поносан и достојанствен наш народ да би дозволио такву врсту понижења“, оцјењује наш саговорник.
Он је истакао двије ствари које у оквиру дате проблематике које су према његовој оцјени кључне.
„Прва је изостанак етичке компоненте у вишегодишњем инсистирању неких значајних НАТО-фактора да наша земља постане члан те организације. Јер, наш случај је јединствен: први пут је НАТО од земље коју је бомбардовао званично затражио да постане њен дио. Има ту нечег дубоко неморалног, неке врсте иживљавања над жртвом – тражити од неког коме си убијао дјецу да приступи твом „тиму“. Такав изостанак етичке компоненте током процеса приступања је најзаслужнији за одржање достојанства код нашег народа и већински пркосан став о проблематици“, тврди Вукићевић.
Осим тога, ваља примијетити: изузетно агресивно и неморално инсистирање да Црна Гора постане члан НАТО-а било је и у сврси одвраћања од легитимног захтјева за ратном одштетом, која је огромна и која би могла препородити нашу економију.
„Друга ствар је апсолутни изостанак демократских стандарда у процесу приступања, али и накнадном битисању наше државе у оквиру НАТО-а. Ако је један од циљева те војне организације очување демократског поретка у оквиру земаља чланица, како је могуће да су се у случају Црне Горе у потпуности игнорисала основна правила демократије? Ако је током цјелокупног процеса приступања, а и данас (како показују званична истраживања НАТО-а) огромна већина грађана противна чланству – зашто се жељела унизити таква већинска воља? Да ли то значи да само за Црну Гору не важе универзални демократски стандарди, или се пак за наше грађане сматра да нијесу достигли одговарајући цивилизацијски ступањ да би одлучивали о сопственој судбини? О чему год да је ријеч, не може се сакрити грубо гажење елементарних демократских принципа“, увјерен је он.
Но, све ће се то, сматра Вукићевић, моћи исправити – након првих слободних избора у земљи и пружања прилике грађанима да се о овом, као и о свим другим круцијалним питањима за будућност наше државе, изјасне путем референдума.
„Грађанима се мора дати суверено право да директно одлучују о својој судбини. Нека је вјечни помен свим жртвама НАТО-агресије на нашу земљу“ закључио је он.
Дамјановић: Бивша власт никада није хтјела да испита последице НАТО бомби по здрваље грађана Црне Горе
У име Мировног покрета „Не у рат, не у НАТО“, аналитичар Игор Дамјановић прије свије године био је један од иницијатора „Апела 243“, који је захтијевао да црногорски парламент образује посебно тијело по угледу на Италију и Србију, које би испитао утицај осиромашеног уранијума на здравље људи.
Апел су, каже, тада својим потписом подржали блаженопочивши митрополит Амфилохије, владике Јоаникије, Кирило и Методије, покојни Момир Булатовић, градоначелник Будве Марко Бато Царевић, 19 посланика, неколико десетина љекара и универзитетских професора, укупно 243 угледна грађанина Црне Горе.
„Тадашња парламентарна већина у надлежним одборима одбацила је предлог посланика Александра Дамјановића да се ова тема уврсти у дневни ред, а остатак тадашње опозиције није имао слуха да иницијативу подржи и сазове ванредну сједницу. Ништа се није промојенило ни данас. Уколико је Италија као оснивач НАТО пакта мога да формира парламентарно тијело које би истражило ово питање не постоји нема разлога да то не уради ни Црна Гора“, сматра Дамјановић.
Италијанска комисија саслушала је, каже он, више од 300 свједока и ескперата. Наложили су да се у правној регулативи уведе „институт квалификоване вјероватноће“, што значи да уколико неки италијански војник који је боравио на КиМ оболи од канцера, више није потребни доказивати зашто је оболио, већ се мјери вјероватноћа утицаја осиромашеним уранијумом контаминиране животне средине на КИМ.
„На основу тога само до краја 2017. године италијанско правосуђе донијело је укупно 43 пресуде, којима се налаже исплата одштете од рака обољелим италијанским војницима, који су служили у војним мисијама на Косову и Метохији и другим територијама изложеним дејству осиромашеног уранијума. Такође, у неколико случајева одштета је исплаћена и породицама преминулих војника“, појашњава наш саговорник.
У Србији парламентарна „Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања“ је доказала да у тој земљи дјеца од малигних болести оболијевају више него било гдје у свијету.
„Подсјетио бих да ни територија Црне Горе није била поштеђена уранијумских бомби, као ни дејстава по складиштима горива и муниције. Оно што за сада ван сваке сумње знамо, јесте да је НАТО 30. маја 1999. године на полуострву Луштица (рт Арза), локалитету на коме није било никаквих војних објеката нити распоређених јединица, дејствовао са око 90 пројектила са осиромашеним уранијумом. Измјерена радиоактивност на Луштици, непосредно након дејства НАТО авијације, била је 350 пута већа од дозвољених вриједности“, каже Дамјановић.
Из Института за јавно здравље недавно је саопштено да је у 2013. години највећи број новообољелих од карцинома регистрован у Будви и Тивту, градовима између којих се налази полуострво Луштица, односно Подгорици и Даниловграду, најинтензивније бомбардованим мјестима током НАТО агресије.
„Забрињавајућу статистику кретања обољелих од малигних болести недавно је презентовао и директор Клинике за онкологију и радиологију Клиничког центра Црне Горе проф. др Владимир Тодоровић. Он је тада саопштио да број пацијената на његовој клиници утростручен у односу на бројно стање прије девет година, а да број умрлих на годишњем новоу достиже бројку чак 1300 људи“, закључује у разговору за ИН4С Дамјановић.
Да се никад не заборави
Подсјећамо да је током агресије Алијансе у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Крвави епилог НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе био је око 3.000 угашених живота.
Првог дана напада пала је и прва жртва деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, који је погинуо на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.
У нападима који су услиједили 6. априла 1999. године НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. Дан касније бомбардована је фарма у Подгорици, када су страдала три радника запослена на њој. Током 16. априла више пројектила и бомби погодило је подручје Подгорице и Даниловграда, а 30. април остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе.
Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агрeсије. Страдало је шест невиних грађана. Живот су изгубила дјеца четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989). У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).
Бомбардовање СР Југославије завршено је 10. јуна 1999. године.
У свим храмовима у Црној Гори данас помен жртавама НАТО бомбардовања
По благослову Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникијa у свим храмовима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке данас послије Лутиргије пређеосвећених дарова служиће се помен за пострадале од НАТО бомбардовања 1999. године.