Стаматовић: Српски народ се за најмање двије деценије неће опоравити од погубних одлука скупа у Јајцу; Броз је отац црногорске нације
"Иако сам за већину министара који се декларишу као Срби први пут чуо ових мјесеци, они треба да су свјесни чињенице да су очекивања Срба велика. Дан пада Ђукановићевог режима чекан је дуго, тридесет година, плус наслон од пола вијека"
Црна Гора је једина држава Европе у којој није био остварен дисконтинуитет комунистичког режима створеног 1945. године до 30. августа ове године. Ђукановићев режим је тиме хтио да покаже да се у Црној Гори ништа не мијења, да је концепт утемељен АВНОЈ-ем остао исти, и да се на њему базира црногорски национални и државни идентитет који се храни антисрпством, казао је за ИН4С историчар др Александар Стаматовић, поводом 77 година од засиједања у Јајцу.
Данас је 29. новембар, Дан државности СФРЈ. Колико је скуп у Јајцу и његове одлуке био прогресиван чин за све Југословене, а нарочито Србе? Шта је српски народ добио јајачким одлукама, а шта изгубио?
Српски народ одлукама у Јајцу ништа није добио. Штавише, изгубио је много, и мишљења сам да и поред близу готово осам деценија од одржавања тог скупа, још се за најмање двије деценије српски народ неће опоравити од погубних одлука тог тијела и скупа. Био је то дубоко антисрпски чин, са сновном намјером антисрпског комунистичког руководства да територијално и национално разбије српски народ. Сликовито речено, био је то тешки државно-политички нокаут за српски народ, од кога је не само изгубио тадашњи историјски меч, него и задобио посљедице које иду до инвалидитета.
Да ли су одлуке из Јајца имале икакав демократски кредибилитет?
Апсолутно не! Радило се о скупу са једнопартијском структуром, и то револуционарне и антидемократске партије. Нијесу спроведени било какви избори, нити референдум, који би утемељили демократичност тих одлука. Српски народ нико ништа није питао. Комунисти чак ни у формалном смислу нијесу могли да обезбиједе представнике Срба ни Македоније, под образложењем да се нијесу могли пробити кроз непријатељске положаје. Тако су српске представнике фингирале Брозове штабске марионете, типа Александра Ранковића, Сретена Жујовића-Црног и сличних.
Интересантно је да се датум одржавања АВНОЈ-а по новом календару поклапа са одржавањем Подгоричке Скупштине. Присталице суверенистичко-национал црногорске провинијенције истичу да је Подгоричка Скупштина нелегална и нелегитимна. Како то коментаришете и повезујете са одлукама АВНОЈ-а?
Представници поменуте провинијенције полазе од тога да је постојао важећи устав, владар и Влада Краљевине Црне Горе, те да одлуке Подгоричке Скупштине нијесу легалне и легитимне. Тиме и државна заједница Црне Горе са Србијом. Узмимо да је тако. Међутим, зар у случају легитимитета и легалитета АВНОЈ-а Краљевина Југославија није имала важећи устав, владара и Владу, која је била у Лондону као припадник антифашистичке коалиције. Овакво схватање и тумачење изазива домино ефекат.
Како то сводите на ниво Црне Горе?
Југословенска државна заједница створена 1918.године у разним облицима, преживјела је историјски испит од 73 године, а у својим реликтима на основу одлука Подгоричке Скупштине 88 година. Авнојевски концепт преживио је историјски ход и испит од 48 година. То је неумољива историјска хронолошка статистика. Црногорски национални идентитет и црногорска сувереност стечена 2006. године директни су авнојевски продукт. Наведени концепт и феномен нема апсолутно никакве везе са зеленашким покретом и ројалистичком идејом према династији Петровић и краљу Николи. Они су били српски.
Свједоци смо да је у посљедњих неколико година до свога пада режим Мила Ђукановића ревитализовао авнојевске одлуке и комунистички концепт. Опет је постављен споменик Брозу у Подгорици.Један велики булевар у Подгорици носи његово име.Шта је била порука тог концепта? Да ли се са величањем Броза, диктатора који је створио Голи Оток и сурово гушио демократију може ићи у ЕУ?
На жалост, Црна Гора је једина држава Европе у којој није био остварен дисконтинуитет комунистичког режима створеног 1945. године до 30. августа ове године. Ђукановићев режим је тиме хтио да покаже да се у Црној Гори ништа не мијења, да је концепт утемељен АВНОЈ-ем остао исти, и да се на њему базира црногорски национални и државни идентитет који се храни антисрпством. Броз је отац црногорске нације. Баштињење ове идеологије је потпуно ретроградан и антидемократски чин, који се најчешће покрива флоскулом о антифашизму. Антифашизам је једно, а баштињење тоталитарне идеологије којом је црногорско друштво демократски осакаћено је нешто сасвим друго. Чим критикујете комунизам као тоталитарну идеологију, представници бившег режима пребацују лопту на поље антифашизма.Па и Рузвелт, Черчил и Де Гол су били антифашисти, али су се дубоко гадили комунизма као система који је обезвређивао људска демократска права.
Код људи старије генерације често се може чути констатација да је бивша велика „Југа“ заснована на АВНОЈ-у била једна велика богата држава, да се живјело добро и да није било криминала. Како то објашњавате?
Народ је деценијама живио у заблуди социјалног мира и правде, нарочито у посљедње двије деценије диктаторовог живота, када се он старао да док влада обезбиједи тај социјални мир и правду, а свако кажњавање кретања ка правим европским стандардима демократије сурово кажњавао. Од раскида са СССР-ом и Информбироом 1948.године Брозова Југославија је била паразитска држава због свог геополитичког положаја и значаја за Запад и САД. Они су у одржавање Брозовог режима уложили огроман новац којим су се градиле фабрике, зграде, путеви, мостови, пруге… Значајан број државних предузећа није рентабилно пословао по законима тржишта, а губитке је покривала држава, која се опет хранила новцем од кредита Запада и САД, јер прије и послије свега, они ником ништа не дају џабе. Процјењује се да су Запад и САД у Југославију од 1949.године до диктаторове смрти уложили око седам милијарди долара. Издигнут изнад народа руководећи слој тзв. комунистичке буржоазије је живио богаташким и расипничким животом на терет државе. Да и такав какав је, концепт живота од кредита Запада не ваља, видјело се већ у другој половини 60-их година када је мноштво људи почело да одлази на рад у Њемачку. Кад је диктаторор умро, онда је 80-их година дошла наплата на ред. Онда је дошла фамозна „стабилизација“, како су тај концепт називали комунистички кадровици.
Дисконтинуитет режима је постигнут 30.августа. Да ли вјерујете да ће нова Влада направити велики отклон од комунистичког насљеђа, а самим тим и авнојевског? Гдје у том процесу видите наде и положај Срба?
Влада је таква каква је. Ту се морају сагледати два основна фактора. Први је спољњополитички. Тзв. велике силе баш брига за Броза и некакав АВНОЈ. Но, брига их је да се сачува концепт авнојевских одлука, јер је из њих произашла ова и оваква Црна Гора. И то се покрива шињелом евроатлантских интеграција. Важно им је да она не буде у државној заједници са Србијом, и да стратешки игра антируску улогу. На унутрашњем политичком плану, Влада је надполовично састављена око и из политичке групације УРА. УРА је произашла из Позитивне Црне Горе, Позитивна из дијела СДП, Либерала, Покрета за промјене, па чак и ДПС. Све је то иста суштинска политичка прича, само са другим личностима које тзв. друга фамилија мијења као лутке. Све се то фундаментално темељи на тековинама АВНОЈ-а, јер су њени оснивачи и политички шефови још од 1990.године са својом наслијеђеном комунистичком свијешћу само преобукли политичке дресове. Иако сам за већину министара који се декларишу као Срби први пут чуо ових мјесеци, они треба да су свјесни чињенице да су очекивања Срба велика. Дан пада Ђукановићевог режима чекан је дуго, тридесет година, плус наслон од пола вијека. Тај дан је за Србе био дан маштања о њему, он је био њихово дуго очекивано свијетло на крају једног великог мрачног тунела. Са друге стране, нијесам мишљења да ће ова Влада значајније закорачити у отклањање насљеђа АВНОЈ-а. То треба да уради тек сљедећа Влада, која ће бити производ реалног стања жеље бирача, из којег опет произилазе конкретне личности.