За сајт Српска историја говори Гојко Раичевић, главни уредник сајта ИН4С, који је бастион одбране Српства у Црној Гори
Интервју водио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА
Бојанић: Ви сте главни уредник портала ИН4С, портал који је доста допринео у свргавању политике Мила Ђукановића, нисте одустајали.
Раичевић: Чињеница је да је ИН4С одиграо огромну улогу у свргавању режима. Део представника нове власти је, чак и током славља након величанствене победе на минулим изборима, одао признање нашем медију. За нас су посебно важна признања која смо добили од грађана Црне Горе, њихове топле речи захвалности су равне највреднијим одликовањима. На себи својствен начин, „одликовао“ нас је и поражени режим – хапшењима, пребијањем, бројним опструкцијама и покушајима да, преко услужних сервиса, смањи наш домет.
Нисмо одустали, нити смо на то имали права. Снагу су нам давали и наши читаоци, чији се број рапидно увећавао током минулих година.
Бојанић: Како видите медијску слику у Црној Гори?
Раичевић: Медијска слика и Црној Гори је, још увек, скоро па непромењена. Медији блиски одлазећем режиму настављају да сеју србофобију, не либећи се да најгнуснијим увредама „заспу“ чак и блаженопочившег митрополита Амфилохија. Отворена мржња према српском народу, Србији, Русији, тобожњи „страх“ од „Српског света“, те континуирани покушаји да дискредитују нову Владу – принципи су на којима почива рад тзв. АНБ-медија, који обилато користе овај постизборни вакуум да додатно „огаде“ медијски простор и, по могућности, продубе поделе и отворе бројне ране које су увелико зацељене литијама и победом над тродеценијским режимом.
Бојанић: Покренули сте и интернет телевизију Национална ТВ са седиштем у Београду, како је све кренуло и који су даљи кораци?
Раичевић: На Видовдан смо почели са телевизијом која, за сада функционише као веб тв. У данима пред нама одлучићемо да ли ћемо улазити у процедуру за добијање лиценце за кабловску телевизију или да тражимо фреквенцију за терестријалну телевизију у некој од српских земаља. Како било покренули смо свакодневно програм који се зове Српски св(иј)ет и информативни програм 1244, довољно да се наслути уређивачка политика телевизије. Циљ нам је да Српство и Србију представљамо у најлепшем светлу.
Бојанић: Хапшени сте, због чега? Али, и даље не презате, настављате борбу и поред застрашивања и претњи. Одакле енергија и снага?
Раичевић: Хапшен, привођен, лажно оптуживан, али на крају се испоставило да су сви напори режима били узалудни, а да су муке кроз које смо прошли колеге из редакције и ја биле вредне и плодотворне. Макар се надам да је тако.
Бојанић: Огроман је губитак митрополита Амфилохија Радовића за СПЦ у Црној Гори, кога прижељкујете као наследника трона, да тај исти пут настави?
Раичевић: Нажалост, нисам могао да присуствујем сахрани блаженопочившег митрополита Амфилохија, који уистину јесте био онај камен, на којем се након деценија владавине комуниста и њихове идеолошке „деце“, изградила православна Црна Гора. Обновљено је монаштво, цркве и манастири, васкрсли су вера, љубав и солидарност. А, све „на крилима“ прегалаштва нашег Ђеда, који је знао и да прекори и да похвали, да опомене и да помилује, увек волећи ближњег свог и верујући да се сваки грешник може вратити на пут добра. Његовом наследнику неће бити лако, а коначну реч о томе ко ће наследити митрополита Амфилохија даће свети Сабор Српске православне цркве. Чврсто верујем да ће, уз помоћ Бога, одабрати најбољег. Кога год да одаберу, на нама је да кажемо – Аксиос!
Бојанић: Како видите тренутну политичку ситуацију у Црној Гори?
Раичевић: Колико сам срећан изборним резултатом дубоко сам несрећан због свакодневних свађа унутар српског корпуса. Свакако нисам очекивао да одмах након смене ДПС-а и „сателита“ Црном Гором потеку „мед и млеко“. Не чуде ни „надметања“ представника победничких коалиција, која су истина утихнула током предизборне кампање. Уосталом, реч је о истински разнородним коалицијама, и илузорно је било очекивати да неће бити одређених неслагања. Такође, било је очекивано и да политичари испоље резерву према концепту експертске Владе, који је предложио мандатар, проф. др Здравко Кривокапић.
Ипак, једно је јасно – сви релевантни политички чиниоци обећали су подршку првој Влади у модерној историји Црне Горе, у којој неће учествовати ДПС. И, то је најважније. Истина, био бих сигурнију у владу иза које у потпуности и без задршке стоје политички субјекти који су извојевали победу. Експертима би било довољно простора у владиним структурама. Овако се прибојавам сталног трвења између нове владе и нове скупштинске већине.
Бојанић: Изјавили сте да би желели да Србија и Црна Гора буду једна држава, да ли мислите да је то могуће?
Раичевић: Вековни сан генерација и генерација српског народа био је ослобођење и уједињење. Дуго смо чекали да добијемо прилику, а онда је нисмо ваљано искористили. Ми немамо право да вековни сан не преносимо на генерације након нас и да се надамо да ће доћи бољи и способнији који ће сан претворити у јаву.
Бојанић: Како би по вама требала да изгледа влада Црне Горе, и која питања би прво требала да буду покренута?
Раичевић: По мени, нова Влада мора да представља дисконтинуитет у односу на све оно што је ДПС до сада нудио грађанима Црне Горе.
У том контексту, предлог мандатара Кривокапића сматрам задовољавајућим и добрим првим кораком ка демократизацији нашег друштва. Евидентно је да се у Влади неће наћи ниједан србофоб, богоборац нити незналица, који су доминантно чинили претходне Владе. Чак напротив.
Прво што би требало решити је статус СПЦ, односно коначно разрешење проблема званог „Закон о слободи вероисповести“, што ће се и догодити у најскоријој будућности. Закон о пореклу имовине је неопходан, а колико чујем – и припремљен, а ваља припремити терен и за доношење Закона о лустрацији као и Закон о двојном држављанству. Осим свега овога, нова власт се мора суочити са „експлозијом“ короне, али и празном државном касом, дуговима, приспевајућим ратама за кредите, уништеним туризмом, армијом режимских „ухљеба“ у јавној управи спремних да, у мери могућег, отежају посао новој Влади…
Чекају их велики изазови. На нама је да им пружимо сву неопходну подршку, и пожелимо срећу. Требаће им.
Бојанић: Врло битан моменат је и попис становништва у Црној Гори који ће се одржати следеће године, да ли се ради на томе?
Раичевић: Ми смо се бројним текстовима, а онда и отварањем посебне рубрике – ИДЕНТИТЕТ, свим силама трудили да се одупремо покушајима дукљанизације Црне Горе. То је била и једна од примарних мисија нашег медија.
ИН4С се снажно супротставио бесрамним покушајима одлазећег режима да створи неку „нову Црну Гору“ и неке „нове Црногорце“, који не само да се одричу српскога корена, СПЦ, Петровића, Косова… већ Србе доживљавају као непријатеље а СПЦ као окупаторску. Наравно, наставићемо у истом стилу.
Веома сам релаксиран по питању пописа. У регуларним условима, без уцена, притисака и страха – као основног оружја Ђукановића и његових сарадника, грађани Црне Горе ће послушати своју савест, глас Петровића, Јанка Вукотића, наших светих владика и свих оних који су прославили Црну Гору.
Дакле, резултати пописа, сасвим извесно, неће ићи на руку онима који су покушали да, из темеља, промене биће Црне Горе, нудећи гладном и уцењеном народу „пун фрижидер“ као врхунски идеал и замену за све на чему један народ и држава морају да почивају.
Бојанић: Да ли би по вама требао да буде бољи однос српских политичара у Црној Гори са политичким структурама у Србији?
Раичевић: Мислим да је однос српских политичара у Црној Гори са политички структурама у Србији изванредан, и само је такво стање ствари прихватљиво. Такође, сматрам природним да се српски лидери окупљају, консултују и заједнички долазе до најбољих решења за српски народ, у земљи и региону. Заштита права Срба, нашег културног насљеђа и писма – морају бити важним делом политика свих структура.
Желим да истакнем и да држава Србија снажно подржава српска друштва и српске иницијативе у Црној Гори, што се и та како осећа и у квалитету рада истих, и утицају које остварују.
Бојанић: По вама, питање Космета да ли може да се реши и како?
Раичевић: Одговор на то питање се налази у Резолуцији 1244 Уједињених нација. Док се не деси да наш вековни сан постане јава и српске земље се ослободе и уједине – нека нас Господ подари са стрпљењем.
Бојанић: Да ли ће митрополитова жеља бити испуњена, да се врати стари изглед Његошеве капеле на Ловћену?
Раичевић: Митрополитова жеља постала је завет сваког православног верника у Црној Гори, али и шире. И како је речено у једном тексту, недавно објављеном на ИН4С капела ће се обновити пре или касније. А онда – не сме бити дилеме ко је подигао.
Без обзира ко положио тај први камен-темељац за њену обнову – капелу је подигао наш вољени Ђедо, блаженопочивши митрополит Амфилохије.
Бојанић: Шта су значиле за вас Литије које су биле покренуте масовно по читавој Црној Гори?
Раичевић: Литије су „васкрсле“ православну Црну Гору, учиниле нас бољим, солидарнијим, храбријим, довољно снажним и сложним да збацимо окове ДПС-тираније и одбранимо ћивоте наших светаца и храмове. И наша иноверна браћа, која нису били део „сателита“ владајуће партије и „буџетски корисници“ – осетили су све ово и придружили су нам се.
А, сада смо довољно јаки да одбранимо и наше реке, планине – све, на што се пружа „шапа“ незасите, бивше власти.
Литије су највећи јавни час демократије икад одржан. Литије су омогућиле да после деценија стида да кажемо одакле смо то напокон, са благим поносом можемо истаћи.
Бојанић: Да ли сте ви Србин или Црногорац?
Раичевић: Ја сам Србин.
Бојанић: За крај, како заштитити српске интересе у Црној Гори?
Раичевић: Културом, науком, спортом, економским напретком, на све могуће начине.
srpskaistorija.com
https://www.in4s.net/intervju-srpska-istorija-gojko-raicevic-o-kljucnim-pitanjima-za-crnu-goru/