Чији су Срби из Црне Горе који живе у Србији?
пише: Стефан Митровић
Јуче је у црногорском парламенту било расправе на тему рада владине Управе за дијаспору, па су се чули веома опречни и контрадикторни тонови по питању идентитета црногорских држављана који живе у Србији, а који се национално изјашњавају као Срби. Спадају ли и они у црногорску дијаспору, односно у ”расељене црногорске држављане и друга лица поријеклом из Црне Горе, који Црну Гору доживљавају као своју матичну државу или државу поријекла и баштине је као демократску, независну, суверену и грађанску”?
Како смо могли чути од посланика владајуће коалиције и представника Владе, оваквој дефиницији ”расељеног држављанина Црне Горе” не смета то што, рецимо, Бихорци у Луксембургу, или Тузани у Канади, или Црногорци у Пероју… истовремено са својом Црном Гором, из које потичу, као сопствену земљу доживљавају исти тај Луксембург, Канаду или Хрватску. Водећи се том простом логиком, претпостављам да ни Србима из Црне Горе, који љубе и поштују свој црногорску отаџбину, није никакав ”минус” ни ”ометајући фактор” то што, истовремено са Црном Гором, као своју земљу доживљавају и Србију. А очекујем и надам се, да им је још мање ”на сметњи” њихов национални српски идентитет!
Јер у самој Црној Гори, Срба има бар 30% ( подаци са посљедњег пописа ) ако не и више ( 43% Црногораца који говоре српски и за које се да претпоставити да ”не смију” да угрозе своје радно мјесто или неплаћени рачун од струје ако би пуним именом рекли ко су и што су ), од укупног броја црногорских грађана.
Кад је у питању други дио дефиниције, ријеч је о побројаним општим мјестима политичке азбуке, која се, сама по себи подразумјевају. Ако је Црна Гора међународно призната земља, ако има Устав, парламент и судије, онда је у сам појам државе урачунато то да је демократска, суверена и грађанска. А то да је независна питање је њеног политичког и међународног положаја, а не доживљаја грађана. Јер, колико је независна од Србије, раципрочно томе, ако не и више, садашња Црна Гора је зависна од Брисела и Вашингтона, па јој не преостаје ништа друго него да из Авганистана поручи како су наши ”глинени голубови” јуче преживјели бомбашки напад, за разлику од хрватских! Ништа се не питамо око тога, дали наши грађани уопште треба да су тамо – да чекају у кога ће ударити сљедећи фанатик!?
Углавном, мени је интересантно, којим метром, каквим упитником, и којом процедуром Влада Црне Горе утврђује, шта неки наш исељеник ”баштини” и каква је његова лична или колективна ( породична, племенска ) перцепција Црне Горе? Који је то националистички и шовинистички владин сензор измјерио емоцију Срба из Црне Горе према нпр. Србији, па га упоредио са рецимо емоцијом Бихорца према аутономном Санџаку, Албанца из Тузи према Великој Албанији, или сентиментом неког Перојца према тековинама и границама некадашње Аустро-Угарске или Италије? А да су, истовремено, све те емоције и историјске носталгије, компатибилне и сапостојеће са љубављу које неко има према отаџбини Црној Гори!
Занима ме, и питам се, постоји ли таква процедура, или су држављани Црне Горе, који су Срби по националности, а живе у Србији, самим својим националним идентитетом, избрисани из свих агенди ове Владе… ”грађанске, демократске”…и какве све не?
У противном, ако није тако, зашто завнична Црна Гора, као своју дијаспору у Србији искључиво и само види мањинску групу Црногораца у Ловћенцу, а игнорише већинске Црногорце у истом том Ловћенцу и сусједном Врбасу – који су Срби, или Црногорци који говоре српским…