Na stranici fb grupe Vojni oenzioneri Srbije pojavi se po neka presuda, prvostepena, drugostepena, pravosnažna, revizionistička, izvršna, plativa, nenaplativa...po vrednosti boda 9.40 ili 9.02, sa rokom zastarelosti tri, pet ili deset godina, ali nešta se dešava. Dakle, nešta se dešava na tom planu, po pitanju duga. Ali, ništa se ne dešava na planu usklađivanja vojnih penzija, niti ima naznaka da će se tu nešta desiti, a da bi se desilo, potrebno je samo postupiti po odluci Ustavnog suda "...na isti način, pod istim uslovima..." je RF PIO trebao, odnosno morao da uskladi naše penzije, a nije...Zašto nije? Zato što nema odluke s vrha. Kakva smo mi to država, gde je jedan čovek, bio on na čelu vlade ili nekog ministarstva nije bitno, nadležan za ono zašta ne treba biti nadležan. On (oni) kaž(e)u da imamo pravo i to pravo nam je utvrđeno odlukom Ustavnog i Upravnog suda, ali te odluke se ne sprovode. Zašto? To se ne rešava niti će se rešavati sudskim sporovima, već jednostavno vlada Srbije treba da to reši uredbom ili RF PIO da postupi po ustavnoj odluci i upravnosudskoj presudi. Nama tu nije data mogućnost da se žalimo ni Evropskom sudu u Strazburu, jer je najviša naša sudska instanca US nama priznao pravo. I šta sad? Ćutimo i čekamo mrtvu jesen. Ko se oglasio po pitanju naše neravnopravnosti i diskriminacije. Niko! Rekoše nam naši sindikalci da će nas podržati USPS, ali oni se bave drugim problemima, poskupljenjem struje i sl kao da to nije i naš problem. Svi problemi penzionera u zemlji Srbiji su i naši problemi, ali mi imamo problem koji niko drugi u zemlji Srbiji nema, a to su neusklađene penzije za 11.06%. I to je samo naš problem, svi ostali problemi, pa i beskućnički su i problemi ostalih penzionera, a 11.06% je samo naš i to onog vojnopenzionerskog dela koji je penzionisan pre 1.01.2008. Može li nas u tom smislu predstavljati neko koga taj problem ne tišti. NE MOŽE! U svemu drugom može, u tome ne može, jer ga ne boli 11.06%, ma koliko bio solidaran i ma koliko ga bolela nepravda prema drugim ljudima. U tom smislu zagovaram akciono delovanje svih obespravljenih vojnih penzionera za 11.06, ma koliko to bilo nekom odvratno, dosadno, monotono, sebično...i to nam neće rešiti niko osim nas samih. U tom smislu sam za sve oblike pritiska na vlast, pa i kampovanje pred nadležnim institucijama, ali to ne mogu raditi pojedinci, već grupe, poput turističkih grupa, a možda dobijemo i onaj premijerov vaučer zato što letujemo u svojoj zemlji.


К О М Е Н Т А Р И :

st.vodnik,20.06.2015.22:42

Pozdravljam kolegu Radakovića, on je moj idol. Čovek je otvorio riznicu zahvata koji jedino garantuju primenu prava i našu naplatu. Svaka druga strategija je najobičnija smejurija za vlast a za nas kao vremešne, iskusne i ozbiljne ljude sramota, da ne možemo više ništa da kapiramo.
Mogli bi organizovati potpisivanje peticije, čujem od nekih kolega. Pa ovo je da plačeš nad sudbinom u kom si se našao društvancetu. Peticija će da ih obori s nogu kada čuju da će stići? Bože dragi da li moramo biti baš ovoliko glupi?


Dušan.silni,21.06.2015.12:16

Само наш и само га ми сами можемо и морамо решити. Пензије би нам одмах ускладили за наведени проценат, али не на основицу на коју би морали, већ на основицу умањену за 4,21%. Једино ми морамо да признамо, да то није номинално повећање пензије из 2007. године за 6,85%, какво би суштински било, већ ванредно из 2008. године за 11,06%. Значи, треба да се правимо "луди" и да убедимо себе да бело није бело него да је црно. Зашто? - Зато што они, много паметни и мудри, тако кажу и онда тако мора бити. Да правосуђе није такво какво је, а никакво је, извршна власт не би радила то што ради. Да се спорови решавају ефикасно и законито, самим тим и правично, а не на основу инструкција добијених од стране виших судова кроз сумњиве и апсурдне, такозване посебне ревизије које законом нису дозвољене (са образложењем недостојним полуобразоној особи а не судији "Врховног суда"), иза којих стоје неформални центри моћи који све чине да се наведено номинално повећање војних пензија, ако већ не може да спречи, барем драстично умањи. Карактеристичан пример је понашање политички инструментализованих судија Вишег суда у Шапцу и Апелационог суда у Новом Саду које, у грађанском поступку, од странка неоспорен Налаз и мишљење судског вештака учинише спорним (ови први у спору мале вредности), због чега су укинуле преко стотину на закону заснованих пресуда Основног суда у Лозници (без рока застарелости од три године и по вредности бода од 9,40 динара), јер им наводно није јасно од каквог је значаја увећање војних пензија по Одлуци министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину за 4,21% почев од 01.01.2008. године (а зашто би им морало бити јасно?). Иако су судије "самосталне и независне"; како упорно и бестидно тврде председници свих ових судова, заједно са председником Врховног касационог суда и "вискокоумном" Нелом Кубуровић, помоћником министра правде; ни један судија Основног суда у Лозници није смео поново да донесе исту пресуду као и први пут, већ су тужбене захтеве, који се односе на временски период од 01.08.2008. до 31.12.2012. године, умањили за скоро 2/3. Један је то прокоментарисао речима: "НЕ МОЖЕ ШУТ СА РОГАТИМ!" Зато је, по мом скромном мишљењу, неопходно извршити "притисак" пре свега на суд и судије, масовним подношењем иницијатива за разрешење тих и таквих "самосталних и независних" судија, јер испада да су нестручни, односно да нису оспособљени за вршење функције судије, а ако јесу онда захтевати њихову дисциплинску и кривичну одговорност, па нека их онда господар Вучић, ако у тој ситуацији тада уопште и буде, од тога заштити. Волео бих да видим тог државног чиновника (ту пре свега мислим на председнике судова и тужиоце) који ће имати "петљу" да игнорише хиљаде таквих иницијатива или пријава. Ето предлога онима који се залажу за "административне мере" (председник УВПС), односно за борбу искључиво "кроз институције система", као што се залаже један од чланова овог сајта.