Оцена уставности спада у искључиву надлежност Уставног суда, па само он може законе или поједине законске одредбе проглашавати неуставним. Међутим, то не значи да грађани о том питању не могу да имају и изразе свој став, пре или после одлуке Уставног суда, посебно ако се има у виду његова спорост у одлучивању, нарочито у политички осетљивим стварима.

Пензије су у Србији умањене законом коме је дат чудан и обмањивачки назив: Закон о привременом уређењу начина исплате пензија („Сл. гласник РС“, 116/2014). Према том називу могло би се помислити да је у питању пропис којим се привремено мења техника и начин исплате пензија, на пример, да их више неће доносити поштар него да ће пензионери сами морати да одлазе у пошту и да их тамо подижу. Тек кад се прочитају две кључне одредбе тог кратког закона (чл. 2 и 3), види се његов прави смисао и стварни циљ – да се појединим категоријама пензионера умање пензије. Закон има и многе друге формалне, али и крупне суштинске недостатке. У наслову закона стоји да је реч о привременом уређивању, тј. умањивању пензија, али у њему нема ниједне одредбе којом се одређује рок тог привременог стања, па је због тога закон сам себи противречан. Докле ће то „привремено стање“ трајати не зависи од закона, него од воље која стоји изнад закона. Законодавац је поступио лицемерно, па је временско важење закона, у ствари, везао за дужину живота пензионера; за једне ће он важити кратко, за друге мало дуже, а за неке много дуже, зависно од тога кад им је суђено да напусте овај свет.

Осим тога, поједине одредбе закона нису у сагласности са Уставом, и то су његови основни и суштински недостаци. Та оцена полази од става заузетог у више одлука Европског суда за људска права, коме се ради заштите однедавно могу обраћати и грађани Србије, према коме је пензија имовинско право, тј. својина грађана. Устав Србије јамчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (члан 58 став 1). Већ само доношење закона о умањењу пензија супротно је тој одредби Устава јер је нарушило „мирно уживање“ пензионерског права стеченог на основу закона. Истина, Устав каже да право својине може да буде одузето или ограничено, али само у јавном интересу који је утврђен законом и то уз накнаду (члан 58 став 2). Законодавац је грубо игнорисао и један и други уставни услов. Јавни интерес за умањење пензија није утврђен законом регуларно и аргументовано. Рећи да се то чини „с циљем очувања финансијске одрживости пензионог система“ (члан 1) није довољно, као што није довољна ни часна реч председника Владе. О накнади, којом Устав условљава одузимање имовине грађана, у закону нема ни речи. Чак супротно томе, у члану 4 закона стоји да ће се исплата умањених пензија сматрати коначном на основу чега се може закључити да никакву накнаду за оно што им буде одузето грађани никада неће добити. Тај је поступак законодавца очигледно противуставан.

На крају, треба још истаћи да се при свакој експропријацији која је заснована на праву мора знати количина и вредност имовине која се одузима. У случају ове експропријације то је остало потпуно неодређено. Пензионери знају колико им се одузима месечно, али колико ће им бити одузето укупно, вероватно никад неће сазнати. Величина њиховог принудног прилога „бољој будућности“ зависи од дужине њиховог, по правилу, кратког пензионерског живота.

Аутор: Момчило Грубач,професор Правног факултета у Новом Саду

* Законодавац је поступио лицемерно, па је временско важење закона, у ствари, везао за дужину живота пензионера


К О М Е Н Т А Р И :


st.vodnik,06.03.2015.21:38

Gde smo društvo doveli?
Još 22.11.prošle godine postavio moj tekst sa 10 rezloga koje sam naveo zašto je otimanje penzija protivustavno.Evo profesor Grubač, koga ceni celi svet, je naveo baš neke od tih razloga. Nisam srećan što nam penzije otimaju ali sam takođe nesrećan kada vidim da pristajemo na sve, ne znam zašto. Zašto se građani ne suprotstavljaju kršenju temeljnih ljudskih prava, kao što je pravo na mirno uživanje imovine ali i druga ljudska prava. Trebali su tada građani izaći na ulicu, prestati da poštuju vlast, odlučno odbaciti haračlijske poteze vlasti i ne smiriti se dok se ne uspostavi ustavno stanje u Srbiji a vlastodršci koji su posegli za našim džepovima ne budu pobegli. Pogotovo kada znamo da su nama uzeli da bi bogato nagradili svoju partijsku vojsku koju im sada MMF želi poslati na berzu rada. Najmanje 100000 parazita. Godišnje koštaju narod od 800000 do cele milijarde eura.Ne verujem da će se to desiti, apsolutno će bez pardona podići PDV za 20% ili nama opet zavući ruku u džep. Tada će se zakleti da je to poslednji put i da više neće otimati. Ako na takom malom nivou potrošnje i konsoliduju javne finansije, sa privrednim rastom nula, sa privredom u stagflaciji i 50% nezaposlenog mladog stanovništva (
do 35 godina). Sada je taj procenat u Grčkoj čak 60%. Da bi krenuo rast i zaposlenost ove populacije dovela na ispod 20% (što je odgroman broj) treba još 10 godina da prođe. Ko će to preživeti. Da li narod treba na ovo pristati bez trunke otpora? Ne,ne treba nikako. Na žalost vodimo borbu nekakvim pisanijama institucijama koje su potpuno sterilne. Iste slušaju samo i jedino vlastodršce.Ne reaguje ova vlast na pisma nego samo pritisak, odlučan i do postizanja rezultata. Ako ispolje sulude porive te navedu policiju i/ili vojsku na narod, trebamo se boriti do žrtvovanja. Zalomilo nam se da baš od nas zavisi budućnost naše dece i unuka, prihvatimo tu činjenicu, nema više vremena za slušanje funjarskih marifetluka vlasti, moramo ih zaustaviti inače će nas biti sramota što smo živeli.


dragoivanović,07.03.2015.08:10

Veliki broj pojedinaca, a i pravnih lica, su podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o smanjenju penzija. I ja sam podneo inicijativu. Sve je to stavljeno na jedan kup i miruje. Jadna opozicija u Skupštini je mogla, ne da spreči donošenje zakona, već da izvrši odugovlačenje njegovog donošenja. Na njihov predlog Ustavni sud je obavezan da u roku od sedam dana donese Odluku. Na podnete inicijative, Ustavni sud ne mora da donosi Odluke. O tome verujem da neki drugi, ne više znaju, nego sve znaju i treba da ovde napišu, da bi ostali znali.
O Zakonu ja mogu samo da kažem da je neustavan, jer nema nikakvo pravno uporište u načelima Ustava. Da je kriminalan, jer je to kalsična pljačka građana od strane države i bruka i sramota za poslanike koji su glasali i izglasali ga. On je ogledalo i Predsednika Republike, koji je predsednik svih građana, a potpisao je Zakon kojim sprovodi pljačku i diskriminaciju jednog broja građana. A šlag na torti je izjava Vučića, da sve te pare nisu uspeli da utroše, te da su ostvarili suficit za prva dva meseca ove godine.
Ali u ovoj priči je važno još jedno pitanje. A to je Sud pravde u Strazburu. Građani Srbije mogu da podnesu tužbu sudu u Strazburu u roku od šest meseci od kada dobiju negativnu Odluku Ustavnog suda Srbije i nikako drugačije. Kako dobiti negativnu Odluku kada Ustavni sud neće da donese, ili kao slučaj 11,06% donosi pozitivne neupotrebljive Odluke, samo da ne bi državu tužili sudu u Strazburu. Tu je kraj moje priče. Verovatno ima nastavak i očekujem to od drugih korisnika Sajta.