ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕПОСТУПАЊА РУКОВОДИОЦА ОРГАНА ПО ПРЕСУДИ СУДА - Аутор:
Љиљана Петровић
саветник Управног суда

(Члан 75 ЗУС-а)
ЗУС је увео нови правни основ поступања суда у случају када руководилац органа не поступи у извршењу пресуде у смислу чл. 70. ст. 1. и чл. 71. ЗУС-а, односно могућност да суд донесе решење о новчаном кажњавању руководиоца органа, који није, донео управни акт у извршењу пресуде или који је после поништаја управног акта донео управни акт противно правном схватању суда у погледу поступка. (Пресуда Управног суда 6 Уи. 41/12 од 18.10.2012. године).

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕПОСТУПАЊА НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА ПО ПРЕСУДИ, ОДНОСНО КАДА ПОСЛЕ ПОНИШТАЈА УПРАВНОГ АКТА ДОНЕСЕ ДРУГИ АКТ ПРОТИВНО ПРАВНОМ СХВАТАЊУ СУДА ИЛИ ПРИМЕДБАМА У ПОГЛЕДУ ПОСТУПКА - Аутор:
Љиљана Петровић
саветник Управног суда

(Члан 70. ЗУС-а)
Закон о управним споровима је прописао обавезу поступања суда у случају када надлежни орган после поништаја управног акта донесе управни акт противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу. Наиме, одредбом члана 70. ЗУС-а прописана је обавеза суда да по новој тужби у ситуацији када надлежни орган донесе решење у извршењу пресуде противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, пресудом реши у пуној јурисдикцији. Та обавеза не постоји ако је у тој ствари пуна јурисдикција искључена законом (ЗУС-ом или посебним законом ст. 2.-3. чл. 43. ЗУС-а) или ако сам суд нађе да због природе ствари није могуће да непосредно реши управну ствар пресудом. Значи, суд овде не може да одбије тужбу, већ је дужан да поништи оспорни управни акт ако утврди да није поступљено по његовим примедбама и правном схватању и ранијој пресуди. (пресуда Управног суда 10 У. 5713/13 од 14.06.2013. године. Овом пресудом је ставом I уважена тужба, поништено решење туженог, а ставом II поступак обустављен. Суд је пресуду донео након одржане усмене јавне расправе, јер је закључио да је тужени поступио противно правном схватању суда, израженом у пресуди овог суда 16 У. 22236/10 од 05.12.2012. године.
Међутим, уколико суд закључи да пресудом из наведеног члана 70. не може да реши у пуној јурисдикцији, било да је она законом искључена, било да због природе ствари није могућа, надлежни орган је опет дужан да у изршењу те пресуде донесе нови управни акт и да поступи по примедбама и правном схватању суда. Против овог новог акта странка може, ако истим не буде задовољна, да покрене нови управни спор. (Пресуда Управног суда Уи 14/12 од 05.07.2013. године).
Ставом 4. члана 70. ЗУС-а, прописано је да о случају из става 1. овог члана, суд извештава орган који врши надзор над радом органа. Надзорни орган, у оквиру своје надлежности, треба да омогући непосредно или посредно ефикасно спровођење судске пресуде у целини.