Болен

Доносим ауторски чланак колеге Радисава Ристића,под насловом "И даље без промене" објављен на порталу Видовдан, у коме он још једном указује и подсећа на путеве и токове неправде нанете војним пензионерима.
Уз осврт и на најновије смањење пензија, колега Ристић на крају свог текста прозива и позива руководство УВПС да прекину ово неподношљиво ћутање и чекање, да се огласе или предузму нешто.


Радисав Ристић: И даље без промене
08 новембар 2014

Дубоко закопана, далеко ван видика јавности, недоступна људима који од њих очекују разрешење проблема који их душевно, морално и материјално тиште, бројна актуелна законска решење нетрагом су нестала. Реч је о игнорисању постојећих закона, при чему је посебно забрињавајуће што су игноранти појединци и институције који су, иначе, најпозванији да следе култ богиње правде.
У низу примера који указују да су незаконитости стекле право грађанства и прешле у готово свакодневну праксу позваних да штите уставност и законитост, најверодостојније сведоче поступци који се односе на игнорисање неотуђивих права војних пензионера. Не упуштајући се у све недаће којима је годинама изложена ова пензионерска групација, неопходно је осврнути се на недопустив однос и понашање појединих министара и министарстава који се, није претерано рећи, свесно супротстављају конкретним законским решењима и одлукама правосудних органа. Не поштују се чак ни одлуке Уставног, Управног и Касационог суда.
Познато је да је Удружење војних пензионера Србије (УВПС) протеклих пенаестак година свим владама, министрима, министарствима и правосудним органима, упућивало молбе, жалбе, захтеве, препоруке, сугестије, питања и вапаје чији је крајњи циљ био поштовање закона у вези са укинутим правима војних пензионера. Нажалост, ништа од тога није наилазило на разумевање надлежних институција и појединаца. Изостала су, такође нажалост, очекивања да ће одласком петооктобарских власти, коначно бити скинуте са дневног реда незаконитости уперене против законитих права корисника војних пензија.
Наведено, поред осталог, потврђују дискусије и бројни амандмани са скупштинског заседања, посвећени ребалансу буџета, односно мерама за фискалну стабилизацију која ће трајати наредних неколико година. Јер, да су корисници војних пензија били и остали највеће жртве многих мера доношених у прошлости, а ево и данас, потврђују поступци претходних а, нажалост неочекивано, и данашњих власти. И не само да су незаконитостима уперених против војних пензионера аутори били надлежни органи и појединци, о њима се нису оглашавали ни медији, мада су и они значајан сегмент друштва који битно утиче на афирмацију и практичну реализацију законитости. Медији се и данас понашају на начин идентичан потезима које су у прошлости повлачили представници власти који су се понашали како им у одређеном тренутку највише одговара. Понашање власти и медија у доста је случајева, и раније и данас, условљавано директивама са стране, због којих се запостављају постојећи законски и уставни критеријуми.
Неразумевање и игнорисање њихових оправданих захтева, војне пензионере посебно погађа што и данашња актуелна власт, примењује готово истоветне методе у (не)решавању општепознатих незаконитости. Међутим, без упуштања у све незаконитости, неопходно је нешто више рећи о онима које се односе на укидање дела пензије од 1. јануара 2008. године и усвајање предлога Владе Србије о смањењу пензија за 20, односно 25 посто, којим је, више него било која друга, погођена војнопензионерска популација.
О ускраћеној повишици од 11,06 посто, зна се готово све. Не зна се само зашто, и поред званичних пресуда у корист корисника војних пензија, надлежни органе те пресуде не спроводе у живот? Зна се ко су надлежни органи, али нема одговора зашто сви до једног перу руке када је реч о правима војних пензионера, зашто се праве невешти и зашто избегавају да отворено наведу разлоге због којих ништа не предузимају да се одлуке Уставног суда и правосудних органа спроведу у живот. Једино објашњење коме сви до једног прибегавају, своди се на одговор о њиховој наводној ненадлежности. То се чује из Министарства правде, Министарства одбране, Министарства финансија, Министарства за рад и социјална питања...
Реч је о дописима које је руководство војнопензионерске орагнизације слало наведеним министарствима и правосудним органима с молбом да изнесу своје ставове и предузму одговарајуће мере у вези са правом корисника војних пензија на повећање од 1. јануара 2008. године. Тако на пример, на поднесак УВПС од 5. септембра ове године, Министарство правде поред осталог одговара да то министарство није надлежно у вези са притужбом УВПС, односно да „поступање по истом не спада у надлежност овог министарства“. У одговору Управе за традиције, стандард и ветеране Министарства одбране стоји да „нема основа да се решавање наведеног питања тражи од Министарства одбране у чијој надлежности није наведено питање“ и да, како се даље наводи, „у вези с тим није целисходно да Министарство одбране даје свој став о висини пензијског основа на који треба применити усклађивање“. С правом се, после овако бизарних одговора, војни пензионери питају: коме и где да се, као грађани ове земље, обрате са оправданим захтевима за заштити својих неотуђивих права? Коме, ако не министарству у коме се кроји правда и министарству чији су саставни део били све док их из њега није изопштила претходна власт.
Мере у вези са умањењем пензија за које премијер Александар Вучић рече да су „најнепопуларније мере у историји Србије“, изнуђене економскиим стањем коме су кумовале претходне власти, са становишта интереса војних пензионера не само да су неоправдане, већ и неправедне. Јер, немогуће је пренебрегнути чињеницу да већина корисника војних пензија нема у породици друге приходе, изузев њихових пензија. За разлику од других пензионерских групација чији су поједини чланови били у прилици да приходују путем запошљавања својих супруга и деце, чланови породица војних пензионера у великом броју случајева, због честих прекоманди и промена језичких средина, објективно нису били у стању да запосле своје супруге, синове и кћери, од којих многи и данас живе од пензија војних осигураника. Породично гледано, дакле, умањење пензија практично ће највише погодити велики број породица војних пензионера. То се посебно односи на пензионисане старешине бивше ЈНА и Војске СРЈ, односно Србије и Црне Горе, од којих су многи закорачили у осму и девети, доста њих и у десету деценију живота. А ти људи издржавају данас своје никада запослене супруге, децу, а у доста случајева и унуке. Многи од њих, и поред свега, подржавају напоре које, мада нерадо али изнуђено, улаже Влада Србије ради спровођења мера које се односе на ребаланс буџета и фискалну консолидацију. Ваља, међутим, имати у виду да многи од њих, имајући у виду животно доба, неће бити у прилици да уживају у благодетима које ће кроз неколико година, како се очекује, донети реализација смањења плата пензија.
Неопходно је, на крају, истаћи и чињеницу да се руководство УВПС, познато иначе по бројним писменим реаговањима у прошлости, не оглашава у време када држава врши још један атак на стечена права и новчана примања својих чланова. Чудно је, питаји се многи корисници војних пензија, због чега је у том удружењу настао необјашњив мук. Посебно када се има у виду да се у најнепосредноијем руководству војнопензионерске организације, његовом Главном и Извршном одбору налази знатан број генерала који су се, пре одласка у пензију, налазили на високим војним дужностима у Генералштабу и Министарству одбране. Веома познати у јавности по наступима у штампаним и електронским медијима, данас су, како коментаришу војни пензионери, напросто замукли. А и у време активног, службовања, чује се такође, нису се оглашавали када је требало стати у одбрану неотуђивих права војних пензионера. Таквим односом најодговорнијих људи у војнопензионерској организацији, све се више нарушава углед УВПС од кога се очекује да се бескомпромисно, свим законским средствима, избори за остварење нарушених права корисника војних пензија.