Izvršavanje konačnih i obavezujućih odluka sudskih organa smatra se obavezom po međunarodnom pravu, a nepoštovanje ove obaveze predstavlja negativan uticaj na vladavinu prava (neizvršavanje konačnih i obavezujućih odluka sudskih organa u suprotnosti je sa načelom vladavine prava propisanim Ustavom i pravom na pravično suđenje takođe propisano Ustavom), zaštitu ljudskih prava i sloboda, zatim podriva ulogu sudske vlasti, ali i povlači odgovornost onih koji treba da provode ove odluke.
Neizvršavanje pravosnažnih sudskih odluka predstavlja i povredu prava na pravično suđenje koje je garantovano članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), zbog čega građani koji postaju žrtve produženog kršenja ljudskih prava, pomoć traže u obraćanju međunarodnim telima (Evropskom sudu za ljudska prava, Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija), što predstavlja dodatni pritisak za zemlju i naglašava potrebu da se navedeni problem prevaziđe.
Izvršenje sudskih odluka smatra se sastavnim delom suđenja, a neizvršenje presuda u razumnom roku posebno se kvalifikuje kao povreda "prava na sud" iz člana 6. st.1 EKLJP.
Država ima obavezu da propišu i organizuju sistem za izvršenje presuda koji je efikasan, koji obezbjeđuje izvršenje bez nepotrebnog odlaganja. Odlaganje izvršenja može jedino biti opravdano izuzetnim okolnostima, pri čemu kašnjenje ne sme biti takvo da se njime povredi suština zaštićenog prava. Izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora biti posmatrano kao „integralni deo suđenja" u smislu člana 6. EKLJP.
Vladavina prava zahteva ne samo donošenje sudskih odluka, nego i mogućnost njihovog izvršenja.

Poznato je da RF PIO nije pristupio izvršenju presuda Upravnog suda.
RF PIO navodno čeka stav Vlade, da ona odluči da li je osnovica za obracun duga vrednost boda 9,02 ili 9,40 din., na podnete Urgencije za donosenje resenja po presudama Upravnog suda RF PIO ne reaguje, a Upravni sud za sada kao i uvek čeka i ćuti, odnosno gluv je za podnete Zahteve da sam donese resenje, umesto RF PIO, po svojim presudama.
U ovom trenutku čekanja i ćutanja RF PIO, Upravnog suda, pa i izvršne vlasti stekli su se uslovi podnošenja Ustavne žalbe protiv RF PIO, zbog neizvršenja presuda Upravnog suda.
Imam utisak da se ne poklanja dovoljno pažnje ovim presudama Upravnog suda što je pogrešno. Ove presude su obavezujuće za sve.
Obaveznost se odnosi na stranke u sporu, isto tako i na sud koji je doneo odluku - presudu, kao i na državni organ - Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, a koji je nadležan po čl.211 Zakona o PIO da vrši kontrolu zakonitosti rada RF PIO.
Ideja i inicijativa za podnosenje ustavnih žalbi protiv RF PIO zbog neizvrsenja presude UpS, od strane RF PIO, je po mom misljenu prihvatljiva i dobra. Neizvršenjem pravnosnažne i izvršne presude dolazi do povrede čl. 32. stav 1. Ustava R. Srbije, čl. 6 Evropske konvencije, ali i čl. 58. stav 1. Ustava i čl.1 Protokola br.1 uz EK.
Posle odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi protiv RF PIO zbog neizvršenja presude Upravnog suda ostaje samo Strazbur.
Razmislite o ovoj ideji i inicijativi, mislim da je treba ozbiljno analizirati. Molim za mišljenja, sugestije i komentare.