Изучавање реуматских болести: Бол стварно најављује кишу

Проучавајући везу временских параметара и реуматских тегоба, научници дошли до нових сазнања. Пад атмосферског притиска узрокује ширење меког ткива и течности у зглобовима и на тај начин се надражују нерви


ОБОЛЕЛИ од реуматских болести, као и људи са старим повредама зглобова и костију, изгледа да ипак могу поуздано да предвиде промену времена, и то на основу - бола. Иако њихове "прогнозе" прати велика доза скепсе, оне су сада, бар делимично, добиле научно утемељење. Наиме, проучавајући, још од почетка прошлог века, везу временских параметара и бола у зглобовима и костима, научници су дошли до закључка да кључни утицај има атмосферски притисак.

Пад атмосферског притиска, како су објаснили научници, узрокује ширење меког ткива и течности у зглобовима и на тај начин надражује нерве, што проузрокује осећање бола.

Ова веза типична је за артритичне зглобове или за зглобове који су били повређивани. Према тим истраживањима, промена у атмосферском притиску може и да повећа и да смањи бол. Све је, ипак, још под знаком питања, јер је читав научни рад заснован на субјективном доживљају бола испитаника. Научници су истраживали и утицај температуре и влажности ваздуха на повређене делове тела и бол, али се није дошло до конкретних података.

И поред ових, нових научних наговештаја, искуство лекара у клиничкој пракси показује да болови у костима најчешће не настају због једног изолованог параметра времена, већ због читавог збира удружених неповољних биометеоролошких фактора, најчешће током наглих промена времена.

Професор др Бранислава Глишић, реуматолог Војномедицинске академије у Београду, каже, за "Новости", да удружени климатски фактори, у које се убрајају атмосферски притисак, температура и влажност ваздуха, имају доказано велики утицај на здравствено стање.

- То је најизраженије код промене временских прилика, које појачавају симптоме болести код артритиса и дегенеративних реуматичних болести - каже проф. Глишић. - Сталне осцилације атмосферског притиска и температуре су значајније од њихове тренутне вредности, зато што их пацијент теже подноси него устаљене климатске прилике. Жене су, генерално, осетљивије од мушкараца на овакве промене.

Нижи притисак има лошији утицај него виши, зато што доводи до ширења и контракције тетива, мишића, костију и ожиљака.

- Хладно и влажно време често може да погорша симтоме - каже проф. др Глишић. - Ниске температуре ваздуха утичу на синовијску течност, тако да она постаје гушћа, што појачава бол у зглобовима.

Јасминка Смаилагић, биометеоролог, начелник Одељења за мониторинг климе и климатске прогнозе РХМЗ, каже, за "Новости", да због промена у атмосферском притиску, честог повећања влаге у ваздуху и осцилирања температуре оболели од реуме најчешће пате од продужене јутарње укочености, болова и слабије покретљивости.

- Главне тегобе су бол, укоченост зглобова и мишића, смањена радна активност и нервна лабилност - каже Јасминка Смаилагић. - Тетиве, мишиће и кости, због ткива различите густине, хладноћа и влага стискају или шире на различите начине. Те промене доводе до подраживања живаца, а затим и до реуматских болова.

Болови могу да се ублаже једноставним препорукама лекара, од којих је најважније утопљавање зглобова током хладних дана.

- Турско купатило, сауна и хладни тушеви помажу телу да прође кроз значајне и нагле промене, побољшавајући способност прилагођавања - каже проф. Бранислава Глишић. - То је због тога што стварање контролисаних климатских услова, као што су висока влажност ваздуха, висока температура и хладноћа, помаже нашем телу. Осим тога, свакодневна физичка активност на отвореном омогућава бољу контролу над телом и суочавање са временским променама.


ОПРЕЗ ЗА СВЕ ХРОНИЧНО ОБОЛЕЛЕ

НАГЛО отопљење или нагло захлађење, при чему дневна температура осцилира и за више од 10 степени, утиче на целокупно здравље.

- Чести су вртоглавица, главобоља, бол у грудима и глави - каже Јасминка Смаилагић. - Са променом барометарског притиска, температуре и влажности ваздуха, може да дође до погоршања стања код астматичара и хипертоничара. Нагло захлађење изазива спазам крвних судова, који може довести до хипертоничне кризе.Због пада атмосферског притиска долази до смањења количине кисеоника у организму, што доводи до његовог недостатка у срчаном мишићу и мозгу. На опрезу би требало да буду пацијенти са болестима срца, крвних судова и плућа.

А. Васић | 02. новембар 2019.

www.novosti.rs/вести/lifestyle.506.html:...варно-најављује-кишу