Професор др Милан Недељковић о могућностима да својим понашањем и избегавањем фактора ризика спречимо оболевање.

СПОКОЈ у души, тежња ка моралним вредностима, пост, исповедништво и сагледавање свега онога што чинимо себи и другима пођеднако су важни у очувању здравља као и придржавање препорука превентивне медицине, каже у интервјуу за „Новости“ проф. др Милан Недељковић интервентни кардиолог и председник Општине Врачар.
Професор Недељковић је, у сарадњи са академиком Светомиром Стожинићем, на ову тему објавио и књигу „Како сачувати здравље“.

Да бригом за сопствено здравље, ипак, не можемо баш да се похвалимо, потврђује податак да су током прошле године у Србији изведене 13.432 интервентне кардиолошке процедуре од којих је 5.257 пацијената било животно угрожено због акутног инфаркта.

– Ово је врло велики број пацијената на нашу популацију, а знатан део ових интервенција је могао да буде спречен да су се оболели придржавали превенције на време и прихватили одређене препоруке лекара. Зато сам у сарадњи са академиком Стожинићем одлучио да напишем ову књигу у којој бих пренео 35 година искуства у интервентној кардиологији, односно да укажем шта је важно за дуг и здрав живот.

И, шта је важно?

– Главни узрок свих обољења добрим делом је генетика, док је главни окидач стрес. Ни једно ни друго не можемо да искључимо у потпуности, али стрес можемо да сведемо на минимум. То може да се постигне применом једноставне шифре здравља и хришћанским приступом у очувању духа, душе и тела. Смиривање човека кроз мирноћу и љубав према самом себи, према другом човеку и околини, испољено кроз умерену исхрану, пост, исповедање, причешћивање и сједињавање са Богом смањује стрес и могуће експонирање гена који носе болест. Дакле, ова књига осим конкретних савета како се чува здравље садржи и бројне мудре поруке чувених филозофа, доктора наука које су се чуле већ доста пута, али на које не обраћамо пажњу у довољној мери. Многи добрих савета постану свесни тек када их болест погоди.
Која је шифра здравља?

– Изречено бројем она гласи 0-3-5-140-5-3-0, а речима значи ниједна попушена цигарета, три километра шетње сваки дан, пет оброка дневно, горњи притисак не виши од 140, укупни холестерол до пет микромола по литру, лош три и да нема гојазности.

Ко је то сигуран метод превенције?

– Шифра је заснована на медицинској науци и њеном применом у десетогодишњем периоду математички може да се израчуна колики је десетогодишњи ризик за умирање од кардиоваскуларних болести. На првом месту спречавање срчаног и можданог удара, али и хипертензије, дијабетеса, обољења панкреаса, јетре, дебелог и танког црева, желуца…

С обзиром на то да је пушење на првом месту, да ли је ниједна попушена цигарета најважнија мера превенције?

– Свих постулата из шифре здравља морамо да се држимо и никад не смемо да их испуштамо, али на пушење најдиректније можемо да утичемо, и важно је да се не пуши из много разлога. Материје у дуванском диму су веома штетне и агресивне и директно утичу на ендотела срчаних и можданих крвних судова и могу да доведу до спазма, пуцања плакова и бројних других поремећаја у организму. Најбоље би било да се дан започиње шетњом од три километра.

Због чега је важна јутарња шетња?

– Најзначајније су јутарње шетње, јер оне припремају тело за свакодневни напор. Тачније њихов циљ је да растере организам од хормона стреса – адреналина, норадреналина, епинифрина. Оне би требало да се практикују свакодневно у ритму који човеку највише одговара, значи ни превише брзо, али ни споро.

Зашто се препоручује баш пет оброка дневно?

– Зато што организам лучи инсулин и ензиме који делују тако да уколико човек не једе долази до нагомилавања масних материја и самим тим развоја атеросклерозе срчаних и можданих крвних судова. Зато је важно имати три главна и два споредна оброка, распоређена у једнаким интервалима.
Да ли горње граничне вредности притиска и холестерола важе за све?

– По најновијим препорукама клиничке праксе, за здраве особе горњи притисак не сме да буде виши од 140 ммгх, а код оних који су прележали инфаркт, имају ангину пекторис и дијабетес не више од 130. Идеална горња граница за укупни холестерол је пет микромола по литру, а код оболелих од претходно наведених болести највише четири. Лош холестерол не сме код здравих да буде изнад три микромола, а код већ оболелих изнад два. Дакле, важно је лабораторијско праћење ових резултата.

Како се одређује да ли је неко гојазан или није?

– За очување здравља јако је битно да не будемо гојазни. То практично значи да жене не би требало да имају обим струка већи од 80 сантиметара, а мушкарци не више од 94.

ТРЕБА НАМ ЈОШ САЛА

ШТА ако и поред свих мера превенције ипак дође до срчаног удара?

– Онда је најважније да се што пре стигне у ангио-салу, отпушти запушени крвни суд и сачувати срце. У Србији има 19 ангио-сала, али би ипак требало отворити нове и то у Суботици, Вршцу, Сомбору, Врању, Чачку… Болесник који има срчани удар не сме дуго да чека на интервенцију , оптимално време је 90 минута, јер срчано ткиво одумире услед исхемије крвног суда. Коронарне аретрије су као водоводна мрека која доводи крв до срца. Ако се она запуши долази до тоталног колапса.

КОД ПРЕДСЕДНИКА С НАЛАЗИМА
ДА ли и као председник општине „делите“ здравствене савете?
– Морам да признам да се дешава да ми Врачарци некад дођу да покажу своје налазе и извештаје кардиолога. Није реткост ни да позовем своје пријатеље, директоре болница, да убрзам неку интервенцију уколико проценим да је хитна.

Вечерње Новости

Пренето са: vidovdan.org/2017/07/02/stres-je-glavni-okidac-za-sve-bolesti/