Краставац, тиквице и боранија идеалне су за особе на дијетама, а својим садржајем витамина, минерала и воде доприносе регенерацији организма

Нећете погрешити у избору намирница ако се краставац, тиквице или боранија нађу на вашем тањиру током ових летњих дана.

Краставац је, баш као и лубеница, састављен претежно од воде (95 одсто) и, осим што освежава, доприноси хидрирању организма. Ово поврће је богато минералима попут бакра, калијума, мангана, али и витаминима Бе, Це и Ка, што је прави избор уколико тражите добру намирницу за редукциону дијету. Има мало калорија (само 14 калорија у 100 грама) и много водорастворљивих влакана. Краставац је извор полифенола и других једињења која смањују ризик од обољења кардиоваскуларног система.

Пошто побољшава концентрацију, добра је намирница у исхрани оболелих од дегенеративних обољења попут Паркинсонове болести.
Штити срце јер садржи калијум који утиче на смањење повишеног крвног притиска и регулацију електролита у организму. Смањује ризик од рака дојке, грлића материце, јајника, рака простате код мушкараца јер садржи лигнине и друге фитонутријенте који имају антиканцерогена својства. Краставац садржи и витамин Це, бета каротен. Због свог садржаја комплекса витамина Бе, који смањују осећај анксиозности, добра је намирница за особе под стресом.

И тиквице асоцирају на летњи мени иако се могу наћи и припремати и током других годишњих доба. Енергетска вредност тиквица је само 16 калорија у 100 грама. Садрже минерале: магнезијум, фосфор, бакар, гвожђе, цинк, калцијум и витамине комплекса Бе, витамин Це и нешто витамина Ка. Добре су за особе на дијети, за мршављење, јер садрже влакна и воду. Због великог садржаја дијетних влакна, погодне су и за дијету код повишеног холестерола и триглицерида. Дијабетичари би требало што чешће да их конзумирају јер тиквице скоро и да немају угљене хидрате, а смањују ресорпцију глукозе. Деловањем на регулацију масти и шећера, тиквице превентивно утичу на појаву атеросклерозе, срчаног и можданог удара.

Могу да се кувају, грилују, кувају на пари, рендају у супе и чорбе, пуне с месом или другим поврћем или житарицама.

Боранија је недозрели пасуљ (грах) који се узгаја, бере и конзумира пре него што се пасуљ потпуно развије, дакле остане у омотачу (махуни).

Спада у нискоенергетске намирнице и често је на јеловнику особа на дијетама. У 100 грама боранија даје од 18 до 28 калорија у зависности од врсте. Што је боранија старија, калоријски је јача. Садржи дијетна влакна која су важна за правилно функционисање пробавног система и витамине комплекса Бе, провитамин А и витамине Це и Ка. Од минерала у боранији има гвожђа, магнезијума, калцијума, фосфора, мангана и цинка.

Термичком обрадом губи протеин лектин, који може да буде токсичан у већим количинама, па је веома важна правилна припрема. Боранија може да се кува на пари, у води, може да се пече у рерни, или припремати у воку (пржи–мешај). Може да се комбинује с пилетином, бадемима, павлаком.

Аутор: Јасна Вујичић, пренето са сајта листа "политика" 07.07.2016. у 18:13