Како је Европски суд у Стразбуру постао „машина“ за одбацивање представки

ЕФИКАСНОСТ НА УШТРБ ПРАВДЕ

Да би смањили број нерешених предмета у Европском суду у Стазбуру смислио је нове правне механизме и правила уз помоћ којих представке могу да одбаце по кратком поступку, ПОД ИЗГОВОРОМ „НЕПРИХВАТЉИВОСТИ“.

Европски суд за људска права (ЕСЉП) увео је та нова правна правила кроз промену члана 47. Судског пословника, као и кроз примену Додатног протокола број 15 и Додатног протокола 14, којим се скраћује рок за подношење представке на чеири месеца од пријема одлуке против које се подноси представка. Уведена је могућност да судија појединац самостално одлучује о прихватљивости представке, што је пракси резултирало одбацивањем на десетине хиљада представких из целе Европе.


У „Сл. гласнику РС – Међународни уговори“, бр. 10/2015, објављен је Закон о потврђивању Протокола број 15 којим се мења Конвенција за заштиту људских права и основних слобода који се примењује од 19. маја 2015. год.


Овај протокол ступа на снагу првог дана у месецу који наступа по протеку периода од три месеца од дана када су све Високе стране уговорнице Конвенције изразиле свој пристанак да их овај протокол обавезује. (О ступању на снагу ово протокола Генерални секретар Савета Европе обавештава све државе чланице Савета Европе и остале Високе стране уговорнице).


Можда и најважнија измена коју Протокол 15 доноси, односи се на услове прихватљивости представке поднете ЕСЉП. Ови услови су прописани чланом 35. Конвенције.

Пре измене овај члан је гласио:


Суд може узети предмет у поступак тек када се исцрпу сви унутрашњи правни лекови, у складу са општепризнатим начелима међународног права, и у року од шест месециод дана када је поводом њега донета правоснажна одлука.
Суд не поступа по појединачној представци поднетој на основу члана 34. која је:
а) анонимна, или
б) у суштини истоветна с представком коју је Суд већ разматрао, или која је већ поднета некој другој међународној инстанци ради испитивања, односно решавања а не садржи нове релевантне чињенице.
Суд проглашава неприхватљивом сваку појединачну представку поднету на основу члана 34. ако:
а) сматра да је представка неспојива са одредбама Конвенције или протокола уз њу, очигледно неоснована, или представља злоупотребу права на представку; или
б) сматра да подносилац представке није значајније оштећен, осим ако поштовање људских права установљених Конвенцијом и протоколима уз њу не захтева испитивање суштине представке, с тим да се представка не може одбацити по овом основу уколико случај није претходно с дужном пажњом размотрио домаћи суд.
Суд одбацује сваку представку коју сматра неприхватљивом у смислу овог члана. Он то може учинити у свакој фази поступка.“


У ставу 1. овог члана шестомесечни рок за подношење представке скраћује се на четири месеца од дана од када је поводом предмета донета коначна правоснажна одлука домаћег суда, док се у ставу 3. тачка б. Конвенције бришу речи: „с тим да се представка не може одбацити по овом основу уколико случај није претходно с дужном пажњом размотрио домаћи суд”.

Дакле, скраћен је рок за подношење представке ЕСЉП, након исцрпљивања домаћих правних лекова и доношења правоснажне одлуке по предмету представке, док је случај када суд проглашава неприхватљивом појединачну представку поједностављен, обзиром да се брисањем горе наведених речи, практично предвиђа, да, у ситуацији када одлучи да одбаци представку јер подносилац није значајније оштећен, ЕСЉП неће улазити у питање дужне пажње домаћег суда.

Напомињемо да одредбе о скраћивању рока за подношење представке ступају на снагу шест месеци након ступања Протокола 15 на снагу и не примењују се на оне представке за које је донета коначна одлука у смислу члана 35. став 1. Конвенције (о прихватљивости представке), пре него што су ступиле на снагу ове одредбе.

Поред наведене Протокол 15 доноси још неколико измена Конвенције, а претпостављамо да ове измене за циљ имају већу ефикасност поступка, а нарочито ова која се односи на скраћење рока у ком ЕСЉП може узети предмет у поступак, јер истеком овог новог, краћег рока ЕСЉП неће узети представку у разматрање.



Са овим изменама ЕСЉП је постао максимално ефикасан, али на штету правде и правичности.
Била је идеја да се проблем великог броја предмета пред ЕСЉП и преоптерећења судија реши избором по нових судија, по једног из сваке чланице Савета Европе, од ње се одустало.

Урадјено је то на штету правде И угледа суда, Могућност да суд који одбацује 200 хиљада представки годишње као неприхватљиве узме у озбиљно разматрање и мериторни рад баш вашу представку са поменутим промена сведена је на миниму.

Уз све то, могуће да Вас из ЕСПЉП никада не обавесте о скидању представке са листе предмета јер, обавештења неретко шаљу погрешним пуномоћницима или директно самим странкама.

Извор: сајт адвокатске канцеларије Савић