Пронађох данас ову пресуду Уставног суда Републике Србије која најбоље говори о стању правосуђа, боље рећи о дугогодишњој агонији истог.

Шта рећи на чињеницу да се након донете пресуде чека 3 године на експедовање исте ?.
Већ виђено и доживљено. Све ово необично подсећа на правну голготу коју пролазе војни пензионери.
Нисмо ли ми већ доживели да је пресуда донета, али није експедована !

Једина светла тачка нашег правосуђа управо је Уставни суд који стоји као брана безакоњу управо оних који су на папиру задужени да суде по закону, а не "у страху од царства ми".

Нас овде првенствено занима чињеница да је Уставни суд донео пресуду због повреда права на суђење у разумном року.

Колико већ година судови суде и "не могу" да пресуде по питању усклађивања пензија за 11.06 % .

Време је да и ми масовније искористимо институт уставне жалбе, а поводом суђења у разумном року.

Одлука Уставног суда којом се усваја уставна жалба представља правни основ за тражење надокнаде штете, чл. 89. закона о Уставном суду.


Текст пресуде Уставног суда Републике Србије преносимо у целости.

---

sreda, 06 januar 2016


ODLUKA Ustavnog suda broj Už-1088/2011

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vitomira Malbašića iz Manđelosa, na osnovu člana 167. stav 4, a u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Vitomira Malbašića i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1399/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obrazloženje

1. Vitomir Malbašić iz Manđelosa je 10. marta 2011. godine, preko punomoćnika Vidosave Vidić Manastirac, advokata iz Sremske Mitrovice, podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1054/01.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da predmetni parnični postupak traje preko deset godina i da za takvo neefikasno postupanje sudova nema opravdanja.
Kao razlog za dugo trajanje postupka, podnosilac navodi neefikasno i neažurno postupanje suda, a kao argument za ove svoje tvrdnje ističe da je između donošenja presude i dostavljanja iste strankama proteklo više od tri godine. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da mu se tako „otvori mogućnost za bilo kakvu satisfakciju”. Podnosilac je tražio i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Podneskom od 25. jula 2012. godine, podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Za svoju tvrdnju o materijalnoj šteti nije pružio nikakve dokaze niti izneo argumente.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1399/12 (predmet je dobio novi broj nakon formiranja nove mreže sudova), te je iz odgovora v.f. predsednika suda Su. 140/13 od 13. marta 2014. godine, navoda podnosioca istaknutih u ustavnoj žalbi i uvida u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilac Vitomir Malbašić, ovde podnosilac ustavne žalbe je 10. septembra 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu protiv tuženog Z. M, radi naknade štete. Kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 19.500 dinara. Predmet je zaveden pod brojem P. 1054/01.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je 19. jula 2006. godine doneo presudu P. 1054/01 kojom je usvojio kao osnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i obavezao tuženog da mu isplati određeni iznos radi naknade štete, te da mu naknadi troškove postupka (stav prvi izreke), usvojio zahtev za privremenu meru koji je podneo tužilac te je zabranio tuženom otuđenje određenih nepokretnosti (stav drugi izreke) i odbio kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca. Pisani otpravak presude strankama je iz suda otpravljen dana 9. decembra 2009. godine.

Rešavajući po žalbi tuženog-protivtužioca, Viši sud u Sremskoj Mitrovici je presudom Gž. 1393/10 od 12. avgusta 2010. godine delimično uvažio žalbu, pa je prvostepenu presudu potvrdio u odbijajućem delu, a ukinuo u usvajajućem delu, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi nije okončan.

U postupku je zakazano 36 ročišta, od kojih je 11 održano. Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe je dva puta tražio odlaganje ročišta, jednom da bi se upoznao sa odgovorom na tužbu (26. septembra 2001. godine), a drugi put jer je njegov punomoćnik bio sprečen da pristupi sudu (15. oktobra 2002. godine). U toku postupka u ovom predmetu, postupalo je četvoro sudija.

Presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1054/01 doneta je 19. jula 2006. godine, a pisani otpravak iste je strankama otpravljen 9. decembra 2009. godine.

U ponovnom postupku, glavna rasprava je zaključena dana 24. novembra 2011. godine, ali je ponovo otvorena rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1054/01 od 24. novembra 2011. godine. Pisani otpravak ovog rešenja ekspedovan je strankama 22. juna 2012. godine.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je 19. avgusta 2010. godine primio presudu Višeg suda, a postupajući sudija je ročište zakazao 16. novembra 2010. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ”, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe u predmetnom parničnom postupku, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se od tog datuma primenjivao na ovaj spor, ima sadržinski slične odredbe sa odredbama prethodno navedenog zakona koje se odnose na efikasno postupanje suda, a ostalim odredbama koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari je bilo propisano: da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja i da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da je prvostepeni sud dužan da odmah po prijemu rešenja drugostepenog suda zakaže ročište za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda (član 384. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ova parnica pokrenuta 10. septembra 2001. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici i da je predmet i dalje u fazi prvostepenog odlučivanja, imajući u vidu da je presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1393/10 od 12. avgusta 2010. godine ukinuta presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1054/01 od 19. jula 2006. godine u prvom stavu izreke kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe, pa nadalje.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ova parnica do sada traje više od dvanaest i po godina i da se još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, dvanaestogodišnje trajanje ove parnice ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaj nije bilo naročito složenih spornih činjeničnih i pravnih pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, s obzirom na to da se tužbeni zahtev odnosi na naknadu štete zbog loše urađene popravke motornog vozila od strane tuženog. Ustavni sud ističe i da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo prekomernoj dužini trajanja parnice, s obzirom na to da je samo u dva navrata tražio odlaganje ročišta, i to jednom kako bi se upoznao sa navodima iz odgovora na tužbu koji mu je uručen na ročištu, a drugi put zbog bolesti punomoćnika. Imajući navedeno u vidu, ne može se prihvatiti da je razumno da postupak traje više od 12 i po godina, te je Ustavni sud ocenio da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti nadležnih sudova, pre svega Opštinskog, odnosno Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Činjenice da je pisani otpravak presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1054/01 od 19. jula 2006. godine otpravljen parničnim strankama tek nakon tri godine i pet meseci od dana donošenja odluke i da je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici u ponovnom postupku zakazao prvo ročište za glavnu raspravu tek nakon tri meseca od dana prijema presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1393/10 od 12. avgusta 2010. godine, po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo potvrđuju da navedeni prvostepeni sudovi u ovom parničnom sporu nisu postupali u skladu sa načelom efikasnosti, u smislu odredaba člana 341. stav 1. i člana 384. stav 1. ranije važećeg ZPP.

Budući da je u ovom predmetu postupalo čak četvoro sudija, Ustavni sud napominje da se, prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, država smatra odgovornom zbog česte promene sudskih veća, što dovodi do odugovlačenja postupka usled potrebe da se novi sudija upozna sa predmetom (videti presudu u predmetu Lechner and Hess protiv Austrije, od 23. aprila 1987. godine).

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

7. Odlučujući o zahtevu za naknadu materijalne i nematerijalne štete istaknutom u dopuni ustavne žalbe od 25. jula 2012. godine, Ustavni sud napominje da je zahtev podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, broj 99/11), koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete kao neblagovremen, i odlučio kao u tački 3. izreke (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

8. Kako je podnosilac ustavne žalbe tražio „satisfakciju” zbog nerazumno dugog trajanja postupka, a imajući u vidu da je stavom 2. izreke ove odluke naložio prvostepenom sudu da postupak okonča u najkraćem roku, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

9. Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe kojim traži da mu se naknade troškovi postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ističe da, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, nema uslova za određivanje naknade ovih troškova, te ukazuje na činjenicu da se za podnošenje ustavne žalbe ne plaća nikakva taksa, iako je to punomoćnik podnosioca naznačio u ustavnoj žalbi.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS”, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS”, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

Broj Už-1088/2011

Predsednik Veća,

Vesna Ilić Prelić, s.r.