Izborni sistem: jedan čovek jedan glas, jednodomni parlament, nepostojanje elektorskih glasova, neobaveznost izlaska na birališta, glasanje umrlih, nepostojanje drugog kruga glasanja, daje rezultat da 1/3 vlada nad 2/3 građana Srbije. To je zakonski LEGITIMITET a logički je najobičniji apsurd. Ta situacija je logički nemoguća, besmislena, neprilična glupa pa čak i smešna. Moglo bi se reći da se ide u apsurdum u besmislenost, odnosno u sukob sa zdravim razumom. Niko normalan ne bi trebao da takvo stanje prihvati kao "normalno" i da toj vladavini bude lojalan. To je varijanta legitimnog ( na zakonu zasnovanog) nasilja i stavljanje u pokornost većine naroda.
R E Z U L T A T
Na velika zvona, SNS sa sitnim strankama u koaliciji, proglašena je veličanstvena pobeda na poslednjim izborima za parlament Srbije.
Ova „neprincipijelna“ koalicija osvojila je 48,25% glasova birača KOJI SU GLASALI ( izlaznost 56,07% upisanih birača). Upisanih birača bilo je 6.739.441.
Od ovog broja za ovu koaliciju je glasalo 27,05%.
Znači: od četiri Srbina JEDAN je glasao za Aleka, JEDAN je bio protiv a DVA nisu bila raspoložena da se izjasne ZA.
Pošto, na temelju pozitivističkog pristupa sociološkim fenomenima, ponašanje ljudi, poput ponašanja materije, može se objektivno meriti, možemo izvesti racionalan zaključak, bez metafizičkog pristupa, da su, i ona DVA Srbina, takođe bila protiv ove „koalicije“. Pošto se objektivno merenje u sociološkim istraživanjima vrši opažanjem ponašanja, činjenica je da ta DVA Srbina su imala „razlog“, objektivan, da ne daju glas ovoj „koaliciji“ i tako po zakonima „pozitivne fizike“ demantuju privrženost ovoj „koaliciji“.
Normalno je da će Alek proširiti „neprincipijelnu koaliciju“ sa nekim „udavačama“ koje čame ispred praga, ne zato što su mu potrebni, što ima bilo minimalno poverenje u iste, nego da bi se lakše nosio i sveo ih na jednocifreni broj, onih koje će redovno satirati nihilizmom i pretstavljati mentalno problematičnim u svojim redovnim seansama u parlamentu.
Verovatno će uzeti, od onih koji „grebu na vrata“: SPS sa 6,14% ukupnog broja birača Srbije, ČTČ sa 2,81% i SVM sa 0,84%.
Na ovaj način ukupni legitimitet vladanja nad narodom biće sa 36,84% punoletnih građana Srbije.
Na principima pozitivizma, objektivnim merenjem, protiv ove „koalicije“ bilo bi 63,16% punoletnih građana Srbije.
Ovakva koalicija bi, zbog poznate osobine „pravednosti“ D,Hontovog izbornog modela, napabirčila 177 mandata. Prešla bi 2/3 broja poslanika i bila bi u situaciji da promeni Ustav Republike Srbije.
Kada se uzme u obzir da će SRS biti najveća opozicija opoziciji, da će raditi za režim, kao što je to uvek činila, da će svesrdno učestvovati u blamaži i satiranju još samo preostalih petnaestak poslanika, može se lako pretpostaviti scenario rada parlamenta, odnosno „lakoće“ vladanja 1/3 nad 2/3 naroda u Srbiji.
Pretpostaviti je da će najveću podršku, „vladajuća koalicija“ sa 1/3 legitimiteta, imati baš od Šešelja, koji će nastaviti da „šešeljiše“ kao u doba Slobe, kada mu je navodno bio „žestoka opozicija“ a praktično je bio opozicija opoziciji. Već je pokazao servilnost kada mu stranka „nije dozvolila“ da se dikektno sastane sa kumom Tomom I Preučenim, na virtuelnim konsultacijama za formiranje vlade, za uzvrat troje radikala neće u Hag, bar za sada.
Da li je u ovim „kombinacijama“ i „vezama“ nekome i na kraj pameti običan narod u Srbiji? Mislim da je tačan negativan odgovor. Narod im više nije potreban, najbolje bi bilo, ako je moguće, da naroda i nema do sledećih nameštanja na vlast. SIROTA SRBIJO, NEKA TE BOG ČUVA I SAČUVA.
