Сасвим случајно дошао ми до руке ''Лист Републичког фонда за пензионско и инвалидско осигурање'' од 28.фебруара 2010.године, који је на страни 22. и 23. донео чланак под горњим насловом, а из пера Милана Лазаревића – цитирам га у целини:

''Шта реално и заиста оправдано може пензионер да очекује од државе? У посткомунизму, како се добро видело у многим случајевима досад, не баш много тога. Али, једна од најбројнијих сигурности и извесности у овим, још нестабилизованим земљама, и, генерално, све неизвеснијем свету, све досад јесте била - пензија. Или бар тако треба да буде.
Управо на томе је и засновало тужбу Уставном суду своје државе девет хиљада летонских пензионера, који се нису помирили са уредбом владе од 1.јула прошле године да им, у оквиру смањења државног буџета и јавних издатака, умањи и пензије за 10 одсто (за пензионере који и даље раде умањење је износило 70 одсто).
Уставни суд је , средином јануара ове године, дао њиховој жалби за право и наложио влади Летоније да од фебруара 2010. Исплаћује пуне пензије, што је и учињено. Уз то , пензионерима се мора вратити и оно што им је одузето уназад седам месеци. ''Буџетске рестру+икције су нарушиле право појединаца на социјално осигурање и принцип легитимног очекивања'', стоји у образложењу одлуке Уставног суда ове балтичке републике. Управо, пензије су право стечено издвајањима свих од својих плата и држава неможе то право тек тако да погази.
Ово је и иначе преовлађујуће становиште у европском праву и многи тврде да би летонски пензионери, у случају да их је Уставни суд одбио, успели са својом тужбом код европских судова чија је надлежност ојачала недавним усвајањем Лисабонског споразума. Знају то, или изгледа бар тако процењују владе земаља ЕУ у којима је неретко помињана и разматрана могућност да се због економске кризе смање пензије, али је, колико је познато , од свиј земаља Уније, само у Летонији то и учињено. (Пензије су смањене и у Пољској, али само једној категорији – припадницима бивше службе безбедности, односно тајне полиције, који су се жалили на ту одлуку владе). У европским земљама изван ЕУ , колико је познато аутору ових редова , пензије су смањене само у Хрватској, и то тако што нису диране најниже, а више пензије су смањиване прогресивно.
''Ова одлука Уставног суда ће нас довести до банкрота'', било је прво реаговање премијера Валдиса Домбровскиса, који се око будућности летонске економије, како је свима признао, саветовао и са видовњацима и другим такозваним екстрасенсима.
Банкрота није било, бар досад. Влада и даље грозничаво трага за 260 милиона евра колико је потребно да би се покрила зјапећа рупа у овогодишњем националном буџету који је рачунао са умањењем пензија. Страни повериоци и Међународно монетарни фонд су, ипак, имали разумевање, па су дозволили влади Летоније да за толико повећа дефицит буџета за 2010.
Летонија, иначе, већ другу годину живи у условима драстичних буџетских рестрикција које немају мандат ни у једној другој земљи Европске уније и које су довеле до тога да, на пример, учитељи раде за гарантовани минималац, који у овој земљи износи око 200евра.
Тај велики пад је уследио после скоро деценије динамичног раста , заснованог, нажалост, великим делом на буџњској потрошњи и задуживању и државе и грађана. Овде нико никоме ништане поклања. Спор између државе и грађана се одвија у готово кристално чистој форми. Држава у њему балансира на ивици провалије банкрота у коју грађани могу да је гурну.
Бивши председник Уставног суда Аивас Бндзинш критиковао је владу зато шсто узима од пензионера и зависних од социјалних помоћи, тј.од оних који иначе живе у оскудици, док се истовремено мало брине што се порези слабо наплаћују и што ''сива економија'' наставља у овој земљи да цвета. И овде је велики број људи који никада у животу нису платили никакав порез, социјално или здравствено осигурање, а истовремено користе сва та права.
Влада је, дакле одмах после одлуке Уставног суда , која је директно извршна, саопштила да ћепензионери од 1. фебруара добијати целу пензију, и оно што им је умањено биће им враћено у априлу. Наводно, у државној каси нема довоаљно новца да се све одузето од пензионера одмах и врати-
Према оцени посматрача, није искључено да се са сличним тужбама Уставном суду обрате и друге категорије грађана које су погођене мерама владе – на пример, државни службеници којима је плата умањена између 30 и 50 одсто, пороцдице са малом децом које су остале без дечјег додатка и други. У влади, пак, поручују да ће се за пензије сакупити средства из резервних фондова, а да за друга давања новца нема.
Лоша перспектива, нема шта! Али, летонски плес над провалијом може бити јако поучан и за друге земље у сличној ситуацији''.


Dušan.silni,14.03.2015.21:39

Шта чека Заштитник грађана Саша Јанковић?
Зашто не покреће поступак пред Уставним судом? Он је овлашћени предлагач по чијем предлогу Уставни суд мора да поступи. Није ваљда да једино брат "ГОСПОДАРА ВУЧИЋА" има право на његову заштиту и да су безбедносне службе Војсце Србије главни предмет његовог итересовања?