U prilogu objavljujem dva značajna dokumenta - Blanko tužbu za 11,06 % i Preciziranje osnova tužbenog zahteva u skladu sa odredbama člana 209. Zakona o obligacionim odnosima, a povodom prigovora zastarelosti. Navedene dokumente - podneske mi je za objavljivanje ustupio kolega vojni penzioner - advokat, čije ime po njegovoj želji ne mogu da objavim. U svoje ime i u ime kolega vojnih penzionera i KVP iskreno mu se zahvaljujem na ustupljenim dokumentima.
U nastavku sledi samo deo pisma koje mi je mailom uputio kolega vojni penzioner - advokat. Iz pisma sam uklonio podatke koji bi mogli otkriti njegov identitet.
"Iz mnogobrojnih presuda koje su objavljene na vašem sajtu vidi se da sve veći problem predstavljaju stavovi prvostepenih i drugostepenih sudova koji govore u prilog zastare potraživanja naknade štete, sa subjektivnim zastarnim rokom od tri godine i objektivnim od 5 godina, kao i stavovi koji govore u prilog zastare povremenih potraživanja. U tom smislu neko je na vašem sajtu ( po mom mišljenju, pogrešno ) prokomentarisao i Odluku Ustavnog suda kojom je odbačena Ustavna žalba protiv pravnosnažne presude koja govori o trogodišnjem zastarnom roku kod povremenih potraživanja:
''NAJNOVIJA VEST:
Odlučujući po Ustavnoj žalbi na presudu suda u parničnom postupku, koji je presudio - usvojio pravo na potraživanje vanrednog usklađivanja penzije za 11,06 % samo za tri godine od podnosenja tužbe, Ustavni sud je doneo Odluku da je parnični sud pravilno postupio - presudio, sa obrazloženjem da se radi o POVREMENIM POTRAŽIVANJIMA gde zastarelost nastupa posle isteka tri godine. Koliko mi je poznato presudom je KVP priznato pravo na 11,06 % (a ne 11,06 - 4,21), odnosno osnovica za obračun duga je bila vrednost boda 9,40 (a ne 9,02). Više informacija kada budu dostupne.''
Zbog toga želim da ponudim skromni doprinos vašim naporima, jednom elaboracijom zastarnih rokova kada je u pitanju konkretan slučaj korisnika vojnih penzija kojima je nezakonitim radom nadležnog fonda zakinut deo penzije od 01.01.2008. godine.
Uveren sam da se u tim slučajevima treba primeniti zastarni rok od 10 godina koji je propisan u članu 209. Zakona o obligacionim odnosima.
U prilogu dostavljam primer jedne parnične tužbe kojom sa započinje parnični postupak nakon 19 februara 2013. godine kao i jedan primerak podneska koji je potrebno uputiti parničnom sudu, u postupcima koji su započeti na vreme, ali gde je tuženi, izjavio prigovor zastare potraživanja naknade štete.
Ne mogu da budem siguran da li sam u pravu sa ovim pristupom problemu zastare potraživanja, jer za sada, u našem pravosuđu, čovek ni u šta ne može da bude siguran, ali sam uveren da postavljanje obrazloženog zahteva za isplatu celokupnog iznosa štete, po osnovu čl. 209. ZOO, ne može da škodi.
U svakom slučaju taj zahtev, dodatno će otežati odluku suda da odbije zahtev za potraživanja starija od tri godine, i dodatno će otežati drugostepenom sudu da takvu odluku potvrdi. Takođe će dati više prostora za ustavnu žalbu, jer drugostepeni sudovi za sada ne znaju kako da odgovore na žalbu u kojoj se tužilac poziva na odredbe člana 209. ZOO."

PREPISKA SA KOLEGOM VOJNIM PENZIONEROM - ADVOKATOM (iz prepiske sam po njegovoj zelji uklonio ime advokata)
Poštovani g. _______!
Zahvaljujem vam na pohvalama koje ste uputili kolegama i meni za naše angažovanje u pružanju pomoći KVP radi ostvarivanja njihovih legitimnih prava. Posebno vam zahvaljujem, u svoje ime i u ime kolega KVP – korisnika sajta Admiral i sajta APPVS, na ustupljenim dokumentima – podnescima u vezi problema zastare kod parničnih tužbi za 11,06%.
Pored ovog problema prisutan je i problem osnovice za obračun duga – vrednosti boda. Kod sudija preovladava stav da je osnovica za obračun duga, vrednost boda 9,02, a ne vrednost boda 9,40. Na taj način se od vanrednog usklađivanja penzija za 11,06% oduzima redovno usklađivanje vojnih penzija za 4,21% koje je izvršeno za 2007. godinu. Odnosno presudama sudova praktično se od 11,06% oduzima 4,21% i priznaje pravo na naknadu štete zbog neizvršenog vanrednog usklađivanja penzija za 6,85%. Kakav je vaš stav u vezi ovog problema?
Ukoliko raspolažete podneskom kojim bi se ovakav stav sudija mogao pobijati, molim vas da mi ga pošaljete radi objavljivanja, naravno bez navođenja podataka o izvoru podneska. U prilogu vam dostavljam dokument koji sam u vezi sa ovim problemom objavio ranije i molim vas za vaše mišljenje o istom.
Srdačno vas pozdravljam i unapred vam zahvaljujem!
Zlatko Posavec

Kolega Posavec,
Pripremiću ti ovih dana, kopije mojih podnesaka koji se odnose na stav da vojnim penzionerima pripada ceo iznos povećanja penzije od 11,06%.
U svakom slučaju, sve varijante povećanja vojnih penzija od 01.01.2008. godine moraju poći od vrednosti boda 9,02. Razlika je samo u tome da li će se toj vrednosti boda prvo dodati 4,21% pa onda još 11,06% ili obratno.
Hronološki gledano, rešenje o povećanju penzije za 11,06% (25.01.2008) došlo je ranije nego rešenje o povećanju vojnih penzija za 4,21% ( u martu 2008.) Znači u vreme kada je doneto rešenje o povećanju penzija za 11,06% vrednost boda vojnih penzija bilo je zaista 9,02. Matematika je tu jasna: i povećanje od 11,06% i povećanja od 4,21%, primenjuje se od 01.01.2008. godine.
Može ovako: (9,02 + 11,06%) + 4,21% i td.... ili 9,02 + 4,21% = 9,40 pa onda + 11,06% .. rezultat bi uvek morao biti isti
Suština je u tome da se parnični postupak može i mora voditi samo u okviru zahteva stranke koja je pokrenula parnicu, a zahtev suprotne strane, u konkretnom sučaju, imao bi značaja samo ako bi bio stavljen u vidu protiv tužbe, što tuženi fond do sada nije uradio. Ali čak i da jeste, da je podneo protivtužbu u kojoj traži da se vojnim penzionerima ne prizna povećanje penzija za 4,21%, takva protiv tužba bi morala biti odbijena od strane suda, jer parnični sud nije ovlašćen da utvrđuje da li je neko upravno rešenje o povećanju penzije trebalo da bude doneto ili ne.
Kao što i sam tuženi kaže, donošenje rešenja o povećanju penzije i utvrđivanje procenta povećanja, nije stvar parničnog suda već stvar nadležnog fonda.
Znači parnični sud ne može da dosudi tužiocu neko povećanje koje nadležni fond nije već utvrdio, ali isto tako ne može svojom odlukom ni da isključi bilo koje povećanje koje je nadležni fond utvrdio svojim konačnim rešenjem.
Oba povećanja (i 11,06% i 4,21%) su potpuno legitimna jer iza njih stoje konačna rešenja nadležnih organa i ona se eventualno mogu ukinuti samo u zakonom propisanom postupku. A to svakako nije parnični postupak.
Panični sud je ovlašćen da odlučuje samo da li se rešenje o povećanju penzije od 11,06% odnosi i na vojne penzionere ili ne, ali ne može da ispravlja neku krivu Drinu i da dosuđuje neki nepostojeći procenat povećanja od 6,85%.
Zbog toga smatram da se ne treba upuštati u obrazlaganje ili polemiku oko toga na koji način, ko je i zbog čega, doneo rešenje o povećanju penzije vojnim penzionerima od 4,21%, niti da li je to bilo opravdano ili ne.
Kako god, ono je doneto, postalo je konačno i primenjuje se od pre 6 i po godina. I tu se stvar završava, Bar što se tiče parničnog suda.
Panični sud nema ovlašćenja da tu odluku preispituje. Sve se svodi na to: ili priznaj svih 11,06% ili odbij tužbeni zahtev u celosti, ako smatraš da se to povećanje ne odnosi na vojne penzionere.
U svojim podnescima (zapravo žalbama na prvostepene presude) prihvatio sam stavove nekih sudija prvostepenog suda koji su, na sličan način, vrlo jednostavno i kratko obrazložili zbog čega priznaju svih 11,06%: ''Nadležni upravni organi utvrđuju da li su ispunjeni uslovi za povećanje penzija i u kojem procentu ih treba povećati. Kad odluka upravnog organa postane konačna, niko, pa ni sud nema pravo da je preispituje (naročito ne u parničnom postupku).
Drugarski pozdrav _________
P.S. Nemoj, molim te, da mi persiraš. Nije važno što se lično ne poznajemo. U sličnom smo čabru i bijemo istu bitku.