ММФ тражи да пензија падне на 43,3 одсто плате
Према овом предлогу, до 2027. и мушкарци и жене одлазиће у пензију са навршених 65 година

ММФ предлаже равноправан одлазак у пензију (Фото Д. Јевремовић)
Међународни монетарни фонд, чија је делегација недавно била код нас, понудио је нашој влади своје виђење могуће реформе ПИО фонда, у којој је, како су нам предочили добро обавештени извори, највећа новина изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца – на 65 година. Садашња старосна граница за жене је 60 година.

Предложено је, такође, да се минимална старосна граница за оба пола повећа са 58 на 60 година, тако што би се 2024-2027. годишње повећавала за по пола године. Повећање законске старосне границе за одлазак у пензију на 67 година за мушкарце и жене постигло би се 2023-2026. године, годишњим повећањем за још пола године.

ММФ-ов предлог реформе пензијског система предвиђа и увођење пенала за превремени одлазак у пензију. За сваку годину ранијег одласка у пензију пензија би се умањивала за шест одсто. Истовремено, каснији одлазак у пензију – за сваку годину доносио би одговарајући проценат повећања. За сада није прецизирано колико.

Предлагачи сматрају да би комбинација изједначавања старосне границе одласка у пензију жена и мушкараца и увођење пенала донела највеће уштеде.

Став је стручњака ММФ-а да је садашњи пензиони систем неодржив. По њима циљано смањивање учешће пензија са садашњих 13 на 10 одсто у бруто домаћем производу могло би се достићи тек 2027. године. Истовремено, просечна пензија би пала са законских 60 на 43,3 одсто просечне плате, што би, без сумње, довело до сиромашења тог дела становништва. Највише до 50 одсто просечне плате.

У том случају, садашња индексација пензија, односно њихово повећавање за проценат раста потрошачких цена – плус реалан раст БДП-а, под условом да је већи од четири одсто годишње – примењивала би се само до 2022. године. После те године пензије би се равнале према кретању номиналних зарада.

– Основна наша примедба је да је у предлогу ММФ-а реч само о променама параметара, са дугим роком до постизања ефеката и, на крају, са социјално неодрживим ефектима – истиче економиста Миладин Ковачевић. – Због тога предлажемо да се издаци за пензије постепено измештају из буџета тиме што би се Фонд ПИО трансформисао у неку врсту инвестиционог фонда. Део средстава који му припада од приватизације уложио би се у имовину и корпоративизацију у јавном сектору. Поред тога, Фонд ПИО би могао да рачуна и на средства од градске ренте, као новог пореског инструмента, којим би се увела и надокнада за заузеће простора, а не само површине.

---

Неодложни послови

Да нас у реформи пензионог система очекују велики послови указују и сарадници МАТ-а, али уз опаску да би са применом неких од предложених мера за побољшање пензијског система, које је понудио ММФ, требало почети што пре. Не случајно.

Највећи терет на расходној страни државног буџета су субвенције Фонду ПИО, указује Ковачевић. Оне односе 30 одсто укупних буџетских прихода и много је разлога због којих је садашњи пензијски систем неодржив. Понајпре зато што је све више кандидата за стицање статуса пензионера.

Иако је прва брига ММФ-а да у Србији учини извесним редовно враћање кредита за које је држава гарант, став је тог „светског финансијског полицајца” да Србији укаже и на предуслове за тако нешто. Другим речима, задатак је државе да осигура услове за стабилно извршавање финансијских обавеза, али да враћање дугова не угрози неопходни привредни раст и да друштво може да га поднесе.

А. Микавица
објављено: 17.09.2013.
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

xhemail salihu | 09/12/2013 19:24

Njalakse je za MMF da pred sunce gurnu neprovidljivi i teski oblaci! briga njima, kako ce sunce probiti te oblake! a crno ce da pokrije zemlju, bice sunce samo za lekove, a vode i hleba dace bog !!!

vladan djordjevic | 09/02/2014 14:54

povecali penzije za 1%, porez na imovinu u N. Sadu za 300% i sad hoce jos, pa gde ce nam biti kraj

GEORGINA DADIC | 04/04/2014 10:58

Imam 36 staza i 56 godina ne mogu u penziju jer u porodici jedino ja radim i izdrzavam porodicu. U ovoj tranziciji suprug mi ostao bez posla, sin mi radi gde stigne za 80 din po satu bez prijave ugovora i gde nadje posao i to sezonski, snaja nigde - cekaju bebu. Operisala sam srce a ne mogu u penziju jer necemo imati ni za hleb.
A neki uzivaju u penziji koje su dobili u dobra satara vremena preko veze. Deca dobilа posao preko partijskih veza, i svi srecni.
A vecina stanovnistva zivi u bedi gde jedan radi ili je u penziji i izdrzava celu porodicu i to jedva. Dokle tako kad ce nasa deca dobiti posao u ovoj zemlji da iz nje mogu izdrzavati porodicu skromno a mi da se povucemo u bednu penziju kojom cemo ocito moci jedino kupiti hleb jer MMF tako kaze i neki eksperi.
Nek se zamene sa nama pa vide kako je ziveti sa ovom platom ili penzijom pa tek onda da donesu zakon.
Mladi bi da rade ail gde kad su sve upropastili proizvodnja ne radi, u mom mestu radilo 4 velike fabrike sad su zidovi ostali.

Ne osporavaju se stečena prava
AUTOR: E. D.
Beograd - Verujemo da je saopštenje Ministarstva privrede povodom pisanja našeg lista o penzionoj reformi bilo više isprovocirano reagovanjima koje je ta tema izazvala nego navodima u samom tekstu. Jer, Danas ni rečju nije tvrdio da bi Ministarstvo diralo u stečena penzijska prava niti da bi sve penzije bile samo 200 evra. Naime, u trećoj rečenici teksta jasno piše da ova reforma ne bi uticala na primanja sadašnjih penzionera, a čak tri pasusa (peti, šesti i sedmi) posvećena su objašnjenju da bi svim radnicima bila priznata sva penzijska prava stečena do stupanja novih pravila na snagu.

Takođe, u četvrtom pasusu se precizno navodi da bi veću penziju mogli da ostvare svi koji sebi budu uplaćivali penziono osiguranje. Uz to, stav Ministarstva da svi koji su u godinama za penziju treba da imaju primanja dovoljna za život, reflektovan je u prvoj rečenici teksta u kojoj se navodi da bi svi stariji od 65 godina, čak i oni bez dana radnog staža, imali primanja reda veličine 20.000 dinara, a iz druge i četvrte rečenice se vidi da je Ministarstvo cifru odredilo prema kriterijumu iznosa za koji smatra da je dovoljan za život.

Ipak, saopštenje Ministarstva u potpunosti možemo da razumemo. I sami smo bili suočeni sa brojnim negativnim reagovanjima, pretežno onih koji tekst nisu ni pročitali, a još manje se potrudili da shvate šta je suština pripremane reforme. Slažemo se sa nekim ocenama iz blogova da je reč o politizovanoj reakciji na sve što dolazi iz Ministarstva privrede kao i da je to posledica najavljenih reformi koje značajno diraju u stečena prava privilegovanih slojeva. Uvereni smo i da upravo ti slojevi stoje iza orkestriranih napada kao i da se na njih, a ne na tekst u Danasu, odnose ocene poput "netačno", "tendenciozno" i "istrgnuto iz konteksta".

Penzije jedan od sigurnijih prihoda
AUTOR: A. MILOŠEVIĆ
Beograd - Penzije čine čak 35,8 odsto ukupnih primanja domaćinstava u Srbiji, što potvrđuje da stariji sugrađani u ekonomskom smislu značajan deo populacije - pokazalo je upravo objavljeno istraživanje banke Inteza i Ipsos stratedžik marketinga.

EkonomijaMarketing
Oglasite se na www.danas.rs

„U Srbiji je značajno niži odnos broja zaposlenih prema broju penzionera u ukupnom stanovništvu, što praktično znači da penzije čine izuzetno značajan deo ukupnih prihoda domaćinstava. Prosečna penzija u Srbiji trenutno je 221,28 evra i nešto je viša od proseka većine zemalja u regionu kao što su Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija gde je ovaj iznos manji od 200 evra, dok jedino penzioneri u Hrvatskoj imaju nešto bolja primanja koja u proseku iznose 339 evra“, navodi se u istraživanju.

Prema udelu populacije od preko 60 godina u ukupnom broju stanovnika, Srbija je sa 24,7 odsto na nivou ostalih zemalja u regionu i EU gde se ove brojke kreću od 20,3 do 26,4 odsto. Ali, po značaju penzionera u izdržavanju mlađih članova domaćinstva ili čitave familije, pa tako i u generisanju ukupne potrošnje, Srbija je ipak specifična. „Kao dokaz za ovo je dovoljno samo pogledati podatak koji kaže da je broj penzionera veći od broja zaposlenih. U sve ovo mogu se dodati špekulacije o prilivu penzija iz inostranstva sugrađanima koji su radili van zemlje, a penzionerske dane provode u Srbiji“, kaže Srđan Bogosavljević, direktor Ipsosa.

Istraživanje pokazuje da je ova populacija visoko zastupljena među klijentima banaka u okruženju budući da penzioneri čine od 23 do 38 odsto korisnika bankarskih usluga, dok u Srbiji ovaj procenat iznosi 34 odsto. Upravo zato je u celom regionu prisutan trend kreiranja specijalizovanih bankarskih ponuda za ovaj segment stanovništva. U Srbiji 70 odsto banaka u svojoj ponudi ima proizvode i usluge namenjene penzionerima, dok je u Hrvatskoj ova brojka još veća i iznosi 76 odsto.

„Istraživanje je pokazalo da je od penzionera koji čine skoro četvrtinu ukupne populacije Srbije, 51 odsto njih imalo finansijskih poteškoća u poslednjih godinu dana i da bankarske usluge vide kao jednu od značajnijih opcija za prevazilaženje takvih situacija“, kaže Darko Popović, član Izvršnog odbora Inteze.

Preko 50 odsto penzionera pored tekućeg računa koristi i još neku od bankarskih usluga. Najčešće se odlučuju za dozvoljeni minus koji se upotrebljava u oko 24,4 odsto slučajeva na nivou tržišta, „dok u Intezi, koja trenutno ima preko 100.000 senior klijenata, ovaj procenat iznosi 42 odsto“. Kreditne kartice u Intezi koristi 22 odsto penzionera, što je duplo više od proseka tržišta. Za gotovinske kredite odlučuje se 6,4 odsto penzionera u Srbiji, a „18 odsto u Intezi“.

Ipak, čak 58 odsto penzionera izjavilo je da ne zna da u našoj zemlji postoje banke koje imaju ponude namenjene baš njima, dok 32 odsto njih nije znalo ni da postoji mogućnost da penzioner uzme keš kredit, a 70 odsto ne zna da nije potrebno da prenose svoju penziju da bi realizovali kredit u nekoj banci.

Promene
Životni stilovi i navike senior populacije između 60 i 70 godina danas u velikoj meri odstupaju od onoga što je do nedavno bio stereotip. Preko 58 odsto njih kaže da je prilično zadovoljno svojim životom, dok više od polovine tvrdi da se oseća vitalnim i punim života. Seniori u 21. veku su otvoreni i ka novim tehnologijama, pa 70 odsto njih poseduje mobilni telefon, 27 odsto bar povremeno koristi internet, dok čak osam odsto kaže da ima i otvoren profil na društvenim mrežama. Čak 88 odsto ispitanika se izjasnilo da su posvećeni i da aktivno pomažu svojoj deci i unucima.

Пензије, Фонд и држава
Предлог да се пензије смање за десет одсто нема никаквог правног основа

Недавне изјаве неких званичника нове владе да се у наредном периоду може очекивати смањење пензија изазвале су многобројне реакције, како пензионера тако и стручњака. Нешто тише ових првих и знатно гласније, тзв. стручне јавности. Пензионери су, према очекивању, незадовољни, збуњени, чак уплашени. Разлог је очевидан. Огроман број пензионера прима ионако мале пензије, па би најављено смањивање од десет одсто, многима погоршало животне услове, а неке категорије становништва, богами, довело и на руб егзистенције. Стручна јавност, која је пожурила да аргументује најаву премијера, налази да су управо пензије један од узрока великог буџетског дефицита државе Србије.

Проблем с пензијама очигледно фигурише у троуглу из наслова овог текста. Према Закону о ПИО, ,,средства за пензијско и инвалидско осигурање, односно права, обезбеђују се, односно остварују код републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање” (члан 9. закона). Субјекти правног и материјалног односа су грађани (преко послодаваца) и Фонд ПИО. Запослени током свог радног века у обавези су да уплаћују ово осигурање. Фонд је дужан да по остварењу права на пензију сваком грађанину исплаћује одређена новчана средства у складу са висином доприноса. Фонд послује као правно лице, има свој статут, своје органе управљања и једина веза са државом налази се у члану 211, став 2, који гласи: „Надзор над законитошћу рада и аката Фонда врши Министарство надлежно за послове пензијско-инвалидског осигурања”. Улога владе (државе) састоји се у именовању председника УО Фонда, док је „Фонд носилац права, обавеза и одговорности у правном промету у односу на средства којима располаже” (члан 2. став други, Статута Фонда). Дакле , простим речником речено, Фонд је дужан да се домаћински стара о тим средствима и с правом се поставља питање зашто држава није вршила своју законску обавезу из поменутог члана 211, става 2 Закона о ПИО?

Основна аргументација оних који заговарају смањење пензија је у чињеници да су паре из Фонда потрошене и да се пензије исплаћују из текућих буџетских средстава. А као што знамо, буџет је поприлично краћи од потреба скупе државе, која само у непроизводном сектору има око 750.000 запослених. Излаз се види у закидању пензионерима, уз некад не баш фер коментаре, а најчешће, ни са тачном аргументацијом. Један од „аргумената” недавно је изнео један члан Фискалног савета наводећи податак да пензије у Србији учествују са више од 14 процената у бруто националном дохотку, уз напомену да у томе предњачимо у свету. Можда је податак из Фискалног савета и тачан, али у капиталистичким земљама фондови су приватни и не оптерећују државни буџет, па се тако не може ни догодити да држава користи средства тих фондова, као што је код нас случај. Па кад пара више нема, каже: „Господо, потрошили смо ненаменски, смањујемо пензије”.

То би, отприлике, било исто као кад би вас банка у којој имате средства, обавестила да је потрошила ваше паре и да може да вам исплати само један део. Додуше, то се код нас и догађало, али грађани нису уобавези да улажу новац у банке. Тај однос је на добровољној бази, па ипак држава гарантује уложена средства до одређеног износа.

Држава се, међутим, у овом случају јавља као политички, а не као правни субјекат. Јер проблем покушава да реши преваљујући га на популацију која ни у ком случају није одговорна за протраћена средства Фонда ПИО. И то без икаквог правног основа.

Уколико решење за попуну буџета, односно недостајућа средства за финансирање обавеза према здравству, просвети, итд тражи у зајму код међународних финансијских организација, може и мора ту да урачуна и средства за Фонд ПИО. Пензијска права су стечена права и не могу се ретроактивно смањивати. Једино, да се мало нашалимо са озбиљним проблемом, да се пензије смање, а вишак уплаћених пара врати пензионерима. Исто као што сада многи пензионери код којих је при издавању коначног пензијског решења утврђено да су добили више износе па морају да врате тај вишак.

Пензионери сада с правом очекују да се много одлучније и аргументованије огласи и њихова организација, а извесно је да о овом озбиљном проблему који погађа скоро милион и по грађана ове земље, требало би чути и мишљење заштитника грађана, као и највишег судског органа у држави, Уставног суда.

Владимир Дедић
објављено: 09.05.2014

?Влада – нова, а стара

Утисак је да је увођењем оволиког броја експерата премијер направио веома некохерентну владу у којој ће СПС имати посебну политику, министри из СНС-а пратити премијера, а експерти пак гурати на своју страну

Србија је крајем априла добила нову владу. Поново њену основу чине исте две странке које су у влади биле и пре расписивања избора. Ако томе додамо и чињеницу да је чак једанаест министара од њих деветнаест остало из прошле владе, човек се логично пита зашто је био потребан сав онај циркус од избора на који је отишло скоро пола године. Сетимо се, Дачић је чак нудио да се, ако је потребно, он одрекне места премијера у корист Вучића и да се нова реконструкција одради без избора.

На ово питање од њих добијамо одговор у коме се тврди да тек сад имају пун капацитет за реформе, да су добили пун легитимитет од бирача итд. Но ако је то заиста тако и ако СНС има скоро две трећине парламента, зашто је ова странка опет за партнера изабрала СПС, који све време оптужује да кочи реформи? Штавише, сам СНС има свега осам министара, а кључна места за толико најављиване реформе, дакле министарства финансија, привреде и државне управе, оставио је без својих кадрова, предајући их у руке изасланицима међународних финансијских институција.

Чланови странке се с правом буне и питају зашто су толико радили током кампање. Где су Миленко Џелетовић, Бојан Димитријевић и други напредњачки економски стручњаци? У руке „независних експерата” отишла су и два идентитетски битна министарства: култура, те просвета и наука. Знајући да су се половином фебруара напредњачки кадрови из културе чак директно писмом обратили председнику странке, оштро оптужујући експертског министра културе за лош рад, човек се пита зашто је Вучић одлучио да задржи истог човека, а да приликом потраге за министром заобиђе своје кадрове попут Петковића, Коларевића или Аврамовића.

Можда је најзанимљивије питање зашто је свог најближег и најревноснијег сарадника из претходног периода, министарку енергетике, Вучић уклонио из ресора до кога јој је особито стало и у ком је најављивала силне реформе, те је послао да се бави грађевином и саобраћајем. Да ли то значи да је незадовољан њеним радом? Узгред, слично питање може се поставити и за избор челника Београда. Како је могуће да је градоначелник постао Синиша Мали, а градски менаџер Горан Весић, за које јавност чак није сигурна ни да ли су чланови странке, а при избору је игнорисан др Небојша Стефановић, који је спремајући се вероватно за ту позицију чак и докторирао на проблемима управљања Београдом?

Утисак је да је увођењем оволиког броја експерата премијер направио веома некохерентну владу у којој ће СПС имати посебну политику, министри из СНС-а пратити премијера, а експерти пак гурати на своју страну. Штавише, већ у првој недељи у ставу према пензијама показале су се основе будућих расцепа и сукоба између политичког и експертског дела владе. Најпре је премијер изашао с тезом да влада пензије неће дирати. Неколико дана након тога министри финансија и државне управе изашли су с потпуно другачијом причом, најављујући до краја године смањење пензија. Дан након њих реаговао је први потпредседник Дачић покушавајући да експерте подсети како је ваљда важнија реч оних који су добили поверење на изборима од речи оних који су накнадно позвани. Да то можда ипак није тачно у нашем случају потврдило је коначно обраћање премијера који је порекао свој првобитни став и изјавио да ће у октобру ово питање поново бити размотрено. По свему судећи и ова влада ће упркос огромној подршци једној странци, бити растрзана између више визија и више политичких циљева. Но и даље је нејасно зашто се неко ко је добио толику подршку на изборима добровољно одрекао чисте ситуације и везао себи руке?

Доста пажње изазвао је експозе премијера. Написан је на више од педесет страница, а Вучић га је у маниру Фидела Кастра читао више од три сата. У њему има свачега, од Душана Радовића и Тонија Блера до кинеских пословица. Но мени је пажњу више привукло оно чега тамо нема. Невладине организације, које су за НАТО, по Србији су започеле широку и богату кампању промовисања „вредности” овог савеза, а неки кругови сматрају да ће се у следећих неколико година вршити велики притисак на Србију да се и учлани. О томе ништа не пише, слично као и о све актуелнијем питању третмана брака и породице у светлу спољних притисака да се цео овај комплекс питања и законских решења уподоби потребама и визијама ЛГБТ заједнице.

На крају треба обратити пажњу на проблем који је пре неколико година уочио колега Александар Раковић. Већ при формирању прошле владе идентитетски важна министарства вера, дијаспоре и Космета, спуштена су на ниво канцеларија. Сада се међутим иде и корак даље. Канцеларија за вере се спушта на ниво обичне управе у министарству правде, а канцеларија за дијаспору на ниво управе у министарству спољних послова. Штета, јер ако на многа питања безбедности и економије не можемо пресудно да утичемо, бар би идентитетом могли озбиљније да се бавимо.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Миша Ђурковић