Po rastu BDP, ceo region ispred nas

Beograd — Srbija će nakon recesije u 2014, ove godine ostvariti skroman privredni oporavak od 0,3 odsto, navodi se u Regionalnoj ekonomskoj prognozi EBRD.
Kako smatra EBRD, Srbija bi u 2016. godini mogla da ima rast bruto domaćeg proizvoda od 1,8 odsto.
Rast kreditiranja mogao bi da bude usporen zbog visokog nivoa nenaplativnih zajmova, navodi banka, dodajući da se za 2016. predviđa rast BDP-a od 1,8 odsto pod uslovom da makroekonomski program bude uspešno primenjen, monetarna politika još labavija, a poslovno okruženje unapređeno.
Albanski BDP, koji je prošle godine porastao 1,9 odsto, napredovaće 2,5 odnosno tri odsto u 2015. i 2016. Uprkos brojnim privrednim izazovima, privredni rast Bosne i Hercegovine će, nakon prošlogodišnjih 1,3 odsto, ove godine ubrzati na 2,5 odsto, a iduće na tri odsto. EBRD za Kosovo prognozirao rast BDP-a od 2,5 odsto u 2015. i 3,5 odsto u 2016, nakon rasta od jedan odsto iz 2014.
Privredni rast u zemljama jugoistočne Evrope (JIE) ubrzaće ove godine posle monetarnog labavljenja u evrozoni, slabljenja evra, pada cena nafte, kao i domaćih faktora.
Nakon problematične 2014, kada je privredni rast u zemljama JIE iznosio 1,9 odsto, rast će ove godine ubrzati na 2,3 odsto, a iduće na 2,8 odsto, ali će visok nivo nenaplativih zajmova i nezivesnost povezana sa Grčkom i dalje predstavljati rizik po privrede u regionu.
Kvantitativno labavljenje koje je pokrenula Evropska centralna banka omogućilo je labavljenje monetarne politike u zemljama koje su ekonomski blisko povezane sa evrozonom.
Na zapadnom Balkanu, najbrži privredni rast beležiće Makedonija, kojoj se za tekuću godinu prognozira rast BDP-a od 3,5 odsto, a za iduću 3,7 odsto.
“Na privrednu aktivnost u zemljama JIE utiču pozitivni eksterni faktori, ali i mešoviti domaći, uključujući fiskalno prilagođavanje u Srbiji i nisko potrošačko poverenje u Bugarskoj”, navodi EBRD.
Ekonomija Crne Gore, koja je prošle godine porasla 1,5 odsto, ove godine će ubrzati na tri odsto, a iduće na 3,7 odsto. Privreda Rumunije će, nakon rasta od 2,8 odsto iz 2014, porasti 3,1 odsto u 2015. i 3,2 odsto u 2016. Bugarska će ove godine imati privredni rast od 1,0 odsto, a iduće 1,5 odsto, nešto slabiji u odnosu na 1,7 odsto iz 2014.
U izveštaju EBRD se navodi da bi privreda Grčke, koja je prošle godine registrovala rast od 0,8 odsto, trebalo da u ovoj godini ima nulti rast, a u 2016. rast od dva odsto, pod uslovom da Atina postigne sporazum sa ostalim članicama evrozone i MMF-om o odblokiranju isplate preostale tranše kredita pomoći vredne 7,2 milijarde evra.
Privreda Kipra, koja je prošle godine potonula 2,3 odsto, oporaviće se ove godine uz rast od 0,5 odsto, a iduće ubrzati na 1,5 odsto, navodi banka.
B92 / Tanjug,15.05.2015.


K O M E N T A R I :

st.vodnik,23.05.2015.23:21

Rast GDP od 1,5% ( nezamisliva cifra za narednih nekoliko godina-možda i celu deceniju) u Srbiji nije dovoljna niti za vraćanje 50% godišnjih zaduženja za kamate na zajmove koje smo uzimali direktno u kešu (ovo su zvali "podrška budžetu"), prodavali obveznice dinarske i dolarske a za otplate duga nema ni govora bez uzimanja novog zajma. Ovo se moderno naziva "refinansiranje". Srbija se olako direktno zadužuje kao da je neka jaka firma kao recimo "Mazda" ili "Wolkwagen". Država nema sopstvene akumulacije jer je partijskim zapošljavanjem sva, do jednog, javna preduzeća načinila gubitašima, te bi sva po ekonomskim kriterijumima otišla u stečaj. Država i njena javna preduzeća imaju unutrašnji dug prema domaćim poveriocima od najmanje 13 milijardi eura. Spoljni dug je 23 milijarde Eura plus unutrašnji dug od 13 milijardi eura je 35 milijardi eura što je 110% ukupnog GDP Srbije. Država plaća samo preko budžeta. Budžet je oko 10 milijardi eura. Samo zakamate joj godišnje treba oko 2,5 milijardi eura. Uzimanje zajmova za servis kamata je direktno povećanje duga. Uzimanje zajmova za otplatu dospelih anuiteta zajma pod identičnim uslovima je finansijski neutralna transakcija. O smanjenju duga ne može biti reći bez povećanja budžetske stavke za 5 milijardi eura. To znaći da bi porezi i akcize porasli za oko 50%. Ovo bi imalo nesagledive implikacije na privredu a za većinu građana bukvalno borba za goli život-koru hleba.
Arhitektura odnosno inžinjering srpske države je završen. Država ne može da vraća zajmove, povećava dug da bi plaćala kamate na već uzete zajmove, privreda se finansira isključivo od kredita, potrošnja je na istorijskom minimumu i još će padati, nezaposlenost raste i nastaviće i dalje da raste, unutrašnji dug se otpisuje što je u ekonomiji nepoznato, industrijska proizvodnja pada, socijalna beda stanovništva se uvećava, pravni,kulturni, zdravstveni, obrazovni i etički aspekt socijalnog društva nije na lestvici prioriteta vlasti.
Cenjeni kolega Boško, mislim da se baš ovde nalazimo. Svaka garnitura vlasti je pomalo, neka više, neka manje, gasila svetla, ova garnitura ih je konačna sva pogasila. Nalazimo se u prostoriji, bez svetla,sa nekoliko izlaza, galamimo, vičemo,sudaramo se, kuražimo se, urlamo, pretimo, u panici smo ali izlaz ne ne znamo naći. Da li će se ipak neko naći da upali svetlo i pokaže nam put? Ne verujem.


Bolen,24.05.2015.17:20

Kolega Rajko,
Slažem se da smo već odavno u mračnom lavirintu i dubokom podzemlju u čijim hodnicima se ne možemo orijentisati.
Od paljenja svetla nema ništa pošto nam je MMF zacrtao novo poskupljenje struje u iznosu od najmanje 7,5 odsto.
Treba očekivati da nam eksperti naše Vlade saopšte kako je ovaj mrak dobar i koristan za nas, ali mi to ne uviđamo i ne umemo iskoristiti, jer smo navodno lenji i nenaviknuti na rad.
Zato predlažem, da u ovom dubokom mraku što pre počnemo gajiti tartufe jer oni upravo u takvim uslovima uspevaju.
Kako je na zapadnom tržištu cena kilograma crnih tartufa oko 800 eura, a belih oko 1000 eura, računica je fantastična.
Isto tako predlažem da ni pod kakvim uslovima ne prihvatimo subvencije države za ovu delatnost, kako nas ista ne bi u nekom trenutku preko svojih banaka izbacila na svetlo dana,pod izgovorom očuvanja našeg zdravlja, preuzela naš teško razrađeni biznis i prodala ga nekim drugim slepcima.


st.vodnik,24.05.2015.20:36

Kolega Boško,
Složit ćeš sa mnom da je satira među najtešim proznim i pesničkim žanrovima. Satirične žaoke koje se upućuju su jače od svake druge vrste kritike, podsmevanja i izrugivanja vlastodršcima. Za čitaoca je prijemčiva jer se lako shvata i razume, poruke su jasne i poučne, sopstveni stav neskriven. Satira nije komedija, satira čitaocu razgaljuje dušu, čini ga jakim, čitaoc se smeška ali je u duši ozbiljan jer mu stvarnost nije naklonjena. Srećan je što je dobio priliku da razume stanje u kome se nalazi.
Satirični prikazi stvarnosti i selekcija poruka, kroz, reklo bi se naivne zaplete, zahtevaju od pisca nadprosečnu inteligenciju i razumevanje. Naš Radoje Domanović je još najveći satiričar koga je srpski rod imao, zbog toga ga vlasti nisu volele i često je bio u nemilosti.
Čitajući tvoj zaplet o uzgajanju skupocenih gljiva u mraku u kome ćemo se još dugo nalaziti, uočio sam satiričnu žaoku, koja je upućena na pravu adresu. Trebali bi da slavimo delo ovog poslednjeg koji je pogasio svetla u Srbiji, očekujući poruku kako je to za "građane Srbije" "neuporedivo korisnije" nego kada su tu i tamo škiljile neke lampe, da će rezultati mraka biti fantastični. Sada koristeći logiku trebamo da se svi trudimo da mrak traje što duže, da sa zemlje svi uđemo u tamne vilajete podzemnih prostora, tu živimo i uživamo u fantastičnim rezultatima. Konačno da shvatimo: "Građani Srbije trebaju da se bore za što veći mrak i uživaju u tom ambijentu.
Srdačan pozdrav