Банке су смањиле камате на кредите, али су зато повећале провизије које наплаћују када одобравају зајмове.
Наиме, обрада позајмице може да кошта зависно од износа и до 50.000 динара.
Неке банке зарачунавају на пример, за одобрење готовинског или кредита за рефинансирање накнаду од 1,5 до чак 3,80 одсто од вредности зајма, док друге имају лимит за најниже износе позајмица и провизија је минимум 3.000 динара ма колико износио кредит.
Уз то наплаћују и годишње одржавање кредита, које зависно од висине зајма може да износи од 3.800 до 52.000 динара!

Уз трошак обраде зајма, клијенту банка зарачунава и повлачење извештаја из Кредитног бироа које кошта 246 динара,као и две менице од по 50 динара. Уколико грађанин жели да користи на пример, чекове, за сваку издату бланкету наплате по пет или више динара. Одличну зараду имају и на банкоматима, када грађани не знајући подижу новац на овом апарату друге, а не своје матичне банке.

Тако је укупан промет трансакција на банкоматима у Србији прошле године износио више од 207 милијарди динара, док је просечан број трансакција на једном банкомату био већи од 16.000. Чак 89 одсто од укупног броја трансакција је начињено дебитним картицама банака у Србији. Већина банака има утврђену провизију за подизање готовог новца са банкомата других банака.

Провизије за подизање готовине са банкомата других банака „виза електрон“ картицом се крећу од 0,25 одсто до три одсто, дина дебитном картицом у распону од један одсто до два одсто, док су за „маестро“ картице провизије од 0,3 одсто до три одсто. Реални трошкови који настају при подизању новца са банкомата могу бити много већи, уколико се подижу мањи износи.

Разлог за ово су минимални износи трансакција које су банке прописале, а који се крећу од 45 до 150 динара за „виза електрон“ картице, од 20 до 100 динара за дина дебитне картице, односно од 60 до 150 динара за маестро картице.

На пример, уколико се подиже 2.000 динара „виза електрон“ картицом износ накнаде се креће од 50 до чак 150 динара (што представља 7,5 одсто од подигнутог износа). За исти износ подигнут „дина“ дебитном картицом грађани ће морати да плате од 20 до 100 динара у зависности од банке на чијем банкомату подижете готовину. Трошкови подизања 2.000 динара „маестро“ картицом са банкомата других банака се креће од 60 до 150 динара.

За грађане који подижу готовину са кредитних картица, провизије се крећу од три до шест одсто. Тако, за износ од 10.000 динара провизија може да буде и 600 динара.

Рачуни

За грађане који плаћају месечне рачуне код банака провизија је од 45 до 150 динара. Због тога се већини који има рачунаре препоручује да то чине електронски, јер месечно могу да уштеде и до 400 динара.

С. Моравчевић / Новости