Razmatrajući sve veću ponudu sve povoljnijih kredita, građani često ne računaju na skrivene troškove čiji iznos u zbiru nije nimalo zanemarljiv.

U pitanju su troškovi, poput naknade za obradu kredita, mesečne naknade za praćenje kredita, premije za osiguranje života ili osiguranja od gubitka posla.

Prvi trošak je otvaranje računa u banci u kojoj želite da podignete kredit, što samo po sebi ne mora da bude nikakav trošak, ali banka može da naplati izdavanje kartice. Takođe plaća se i održavanje računa sve vreme trajanja kredita, od 150 pa do 700 dinara.

Za odobravanje kredita je neophodan i izveštaj kreditnog biroa preko koga banka proverava da li je neko uredan platiša, da nije prezadužen, a njegovo izdavanje košta 246 dinara.


Banke uglavnom traže i menice kao sredstvo obezbeđenja. U nekima je jedna menica sasvim dovoljna, dok druge zahtevaju i više. To košta 50 dinara po menici.

- Banke imaju i skrivene troškove kako bi dodatno zaradile, iako po Zakonu o obligacionim odnosima mogu da zarađuju samo od kamata. Tako postoje naknade za obradu kredita, za koje banke uzimaju od jedan do tri odsto od ukupnog kredita. U nekim bankama naplaćuju praćenje kredita oko 0,15 odsto mesečno, šestomesečno ili godišnje. Ukoliko je rata fiksna i u dinarima, taj izdatak može da ide i do 500 dinara mesečno - kaže za „Blic” Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“.
Banke deru na skrivenim troškovima za kredite
Foto: RAS / RAS Srbija Banke deru na skrivenim troškovima za kredite
[pin on pinterest] [share it]

Banke često građanima nude i osiguranje kredita od posledica nesrećnog slučaja ili nezaposlenosti, a kod stambenih kredita životno osiguranje je obavezno. I tu valja biti oprezan, jer neke osiguravajuće kuće ne priznaju osiguranje ako do gubitka posla dođe 30 ili 90 dana od sklapanja ugovora. Neka osiguranja, međutim, ne osiguravaju sve rate, već devet ili šest rata u nizu.

Iznos osiguranja zavisi od mnogo faktora, pored visine kredita i roka otplate, kao jedan od bitnih faktora, važna je i starost klijenta.

Za životno osiguranje potrebno je izdvojiti oko 900 dinara mesečno ukoliko se, na primer, uzima kredit od 300.000 dinara na 36 meseci otplate, da bi u slučaju smrti ostatak duga otplatilo osiguranje.

Šta u slučaju otkaza

Ukoliko dužnik ostane bez posla tokom perioda otplate, najpre se mora obratiti banci pisanim putem i zatražiti rešenje uz obrazloženje šta mu se dogodilo. „Banka u tim situacijama može, na primer, da ponudi grejs period, gde se plaća samo kamata, a u izrazito retkim situacijama odobrava se totalno zamrzavanje, kada ne moraju da se plaćaju rate minimum šest meseci“, objašnjava Gavrilović.