MMF samo u formalnoj kontroli

Već je najavljeno da se rezultati kontrole neće obelodaniti do završetka predstojećih izbora u Srbiji. Naravno, ako slučajno nešto nađu dobro, ili se bar može naslutiti na dobro trebamo tada očekivati potop od hvale, "isticanja rezultata", obečavanje "neuporedivo boljeg" itd. znaći neće izostati na "nezavisnim medijima". Što se nikako ne bude moglo upakovati u veličanstveni uspeh, izostaće ovaj put.
Jedno drugo pitanje pokreće razmišljanje o stepenu inteligencije onih koji sprovode veličanstvenu "tranziciju" srpskog društva iz odvratnog i eksploatatorskog samoupravnog socijalizma u savremeno robovlasničko društvo zvano "liberalni kapitalizam". "Tranzicija po definiciji podrazumeva da kao glavno oružje za postizanje blagostanja u dalekoj budućnosti, podrazumeva "promenu vlasničke strukture" kako se eumeministički naziva pljačka i rasprodaja najboljih resursa države.
Zašto naši vlastodršci gube dragoceno vreme da usreće građane završetkom famozne "tranzicije"? Ne pokazuju znakove obdarenosti inteligencijom. Prodaju komad po komad države, firmu po firmu, EPS, Telekom, te Bor, te Železaru, zemlju, lečilišta, bolnice, aerodrome, gradsko zemljište itd. Zar nije praktičnije da objave međunarodni natječaj: "Prodaje se država Srbija", đuture, komplet sa svim pokretnom i nepokretnom aktivom, naravno bez prodaje pasive-dugova (to se nekada dobro prodavalo, sada nikako), sa vlasničkim i upravljačkim pravima 100%, NBS, (što znaći da bi odmah dobili stranu vladu, stranog guvernera,stranu valutu,strane službe-policija, vojska, škole, zdravstvene ustanove itd., može i na akcijsku cenu da se prevede. Uslov je da kupac nikada ne prizna "Kosovo Republika" i da se ne učlani u NATO.
Nikada više MMF ne bi se setio da postojimo, kakve revizije, trljanje nosa našoj vladi, neka ovako trljaju sami sebi. Jedini problem bi bio " ko će primiti pare"-ako nešto pretekne posle podmirenja poverilaca, isplate raznih provizija kupcu na ime troškova oko preuzimanja ove teritorije koja se zvala država. Logika je , pravno shvatanje takođe, da bi kupac ustvari primio novac. Kako se ovoga naši Zapadni prijatelji nisu setili, jedinstven slučaj u ekonomskim transakcijama da bude plaćeno kupcu a ne prodavcu. Radnici bi i dalje radili ne više od 16 sati dnevno, sa jednom pauzom od 15 minuta i naravno platom od 20000 dinara, ne bi brinuli brigu da li će GDP porasti za dva promila, sve bi krenulo od početka. Zašto vlada Srbije ne operacionalizuje ovu predost "đuture" umesto rasparčavanja godinama i decenijama a svodi se na kraju na isto. Srbi će raditi u tuđim firmama, hodaće po tuđoj zemlji i biće priznati Evropski narod.