Vlast i nezavisne institucije oprečno o stanju ljudskih prava u Srbiji
Vlada tvrdi jedno, Janković, Petrušićeva i Muižnieks drugo
AUTOR: J. DIKOVIĆ, Danas,23/03/2015 23:43
Čak tri respektabilne organizacije - dve domaće i jedna međunarodna - u prethodnih desetak dana naglasile su da je stanje ljudskih prava i sloboda u Srbiji prilično loše. Prvo je zaštitnik građana Saša Janković u svom godišnjem izveštaju naveo da je situacija u ovoj oblasti "zabrinjavajuća". Potom je Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, takođe u godišnjem izveštaju, istakla da "društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju duboko ukorenjeni i rašireni rodni, etnički i drugi stereotipi i predrasude i visok nivo socijalne distance prema pojedinim nacionalnim, verskim, seksualnim i drugim manjinama".
- Na kraju, posle petodnevne posete Srbiji, komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks ukazao je da su prava osoba sa invaliditetom i situacija u kojoj se nalaze interno raseljeni Romi sa Kosova dve najslabije tačke, kao da su goruća pitanja i položaj žena i LGBT populacije, sloboda medija i posleratna pravda. Ni u jednom trenutku, na završnoj konferenciji za novinare, niti u svom saopštenju nije rekao da je "Srbija značajno napredovala u oblasti zaštite ljudskih prava", kao što je to saopštila vladina Kancelarija za saradnju sa medijima nakon sastanka Muižnieksa sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Na to je jedino reagovao Saša Janković postujući na svoj Tviter nalog sledeće: "Sa komesarom SE za lj. prava Nilsom M. prekjuče sam proveo ravno 5 sati. Meni nije rekao da je SRB "značajno napredovala u zaštiti lj. p.". Takođe, Janković je tvitovao i to da ga je komesar više puta pitao šta da uradi kako bi mu pomogao. "Saopštenje Vlade kaže da nema u čemu, odlično je to "regulisano". Toliko", napisao je zaštitnik građana.
Upitan da li je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima možda izmislila ocenu Muižnieksa, Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i demokratije kaže da je to moguće.
- Od mišljenja političkih ličnosti, kao što je komesar SE, važnije su ocene naših nezavisnih organa, odnosno ono šta piše u njihovim izveštajima. Upravo su ove institucije osnovane i plaćene da bi radile taj posao na pravi način, ukazuje Popović. Prema njegovim rečima, ne vidi se napredak u oblasti ljudskih prava. Mi imamo, dodaje, dobre zakone, ali se oni ne primenjuju. Kao primer naš sagovornik navodi medijske zakone za koje smatra da su dobri, ali se u praksi jasno vidi da je sve manje kritičke misli u medijima.
К О М Е Н Т А Р И :
Dušan.silni,24.03.2015.20:58
Причам ти причу!
О чијим правима они говоре и за чија права се они боре. Прочитајте боље њихова саопштења. Па они брину само о "људским правима" такозваних мањина (не националних, ако искључимо Роме који су једино у Србији постали предмет интересовања западњачких варвара / шта су им радили и шта им још увек раде у Словенији само они знају)- хомосекуалаца, лезбејки и њима сличних, против којих немам ништа лично, али имам против агресивног промовисања њихових опредељења као друштвено прихватљивих и позитивних. Стварно угрожени - обесправљени у сваком погледу, а посебно они доведени на ивицу егзистенције, њих уопште не интересују. Зато се и мој земљак Саша Јанковић, формални заштитник грађана, више брине за права наведене популације - нарочито за "људска права" г-дина Андреја Вучића, него за стварна права свих осталих "обичних" грађана. Можда му је зато ВБА предмет интересовања. Није искључено да права те популације она највише угрожава? Да није тако, зашто би се часни и савесни заштитник грађана њоме бавио?
